Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринејa
Издаје Информативно-издавачка установа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Први број „Православља” изашао је 15. априла 1967. године.
Почетна - Архива - Редакција - Контакт - Медији - Преузми - Упутство редак.
У броју 1016

Најава броја

Православље  1084

Издвајамо:








Православни линкови

http://www.spc.rs/
http://www.riznica.org.rs
Човек и технологија, сајт ђакона Оливера Суботића Живе речи утехе - Православни портал и форум
Православно хришћанство.ru - Каталог православних ресурса на интернету

Медијска подршка

Радио Телевизија Србије
Радио Телевизија Републике Српске
Радио-телевизијa Војводинe
Алтернативна Телевизија - Бања Лука
Радио Телевизија Сантос

Оцените чланак

Делегација СПЦ у Москви

Број 1016, Рубрика Догађај
У радној посети Москви, од 30. јуна до 3. јула, боравила је делегација Српске Православне Цркве коју су сачињавали Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Епископ жички Хризостом, протонеимар Спомен-храма Светог Саве на Врачару др Војислав Миловановић и Драгомир Ацовић, главни архитекта за унутрашње уређење поменутог Спомен-храмa. Њима се придружио и Епископ моравички Антоније, старешина Подворја Српске Православне Цркве у Москви.

У храму Св. Апостола Петра и Павла

1. јула служена је Света архијерејска Литургија. Литургијом је началствовао Митрополит Амфилохије, уз саслужење епископа Хризостома и Антонија, бројних свештеника и ђакона.

Епископ моравички Антоније приредио је у Двору пријем, коме су поред чланова делегације присуствовали амбасадори Србије Јелица Курјак и Босне и Херцеговине Жељко Јањетовић, Борис Михајлович Лукичев, саветник Управе председника Руске Федерације за унутрашње послове, Снежана Павловић, први секретар Амбасаде Србије у Москви, као и бројни представници Амбасаде Србије, српске пословне заједнице у Русији, презвитери, протођакони и ђакони.


После пријема, делегација је посетила атеље уметничког тима Наталије Опијук и Николаја Парфјонова, који су их упознали са процесом израде глиненог модела западних врата Спомен-храма Светог Саве. Делегација је, задовољна обављеним послом аутора, дала мање примедбе на поједине детаље решења.

По позиву Патријарха московског и целе Русије Г. Кирила, делегација је 2. јула 2009. године учествовала на Светој архијерејској Литургији у Саборном Успенском храму московског Кремља. Литургији је началствовао Патријарх Кирил, а са њим су саслуживали Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископи жички Хризостом и моравички Антоније, са још четири митрополита, архиепископа и епископа Руске Православне Цркве, бројним свештенством и ђаконством. Патријарх Кирил је по завршетку Литургије примио чланове делегације и са њима разговарао о општим питањима Свете Православне Цркве, као и о циљу боравка делегације у Москви.


Истог дана, делегација је посетила седиште Академије уметности у којој је смештен Музеј Зураба Константиновича Церетелија. Састанку је са српске стране присуствовала делегација у пуном саставу, као и амбасадор Србије Јелица Курјак. Са руске стране присуствовали су Г. С. Полтавченко, опуномоћени представник председника Руске Федерације у централном федералном округу, З. К. Церетели, председник Руске академије уметности, Николај Мухин, члан Председништва Руске академије уметности, др И. Л. Бусева-Давидова, Надежда Н. Мухина, помоћник председника Руске академије уметности.

Сходно претходно усвојеним одлукама, представници српске делегације саопштили су одлуку Светог Архијерејског Синода о прихватању помоћи Руске Федерације, као и предлог да се Руска академија уметности укључи у реализацију мозаичких композиција у Спомен-храму. У том смислу руска страна је представила скице могућих решења. Потврђена је спремност Руске федерације изражена на састанку у Београду 24. априла 2009, и затражено је да Руска академија уметности изради конкретан план организације посла, финансирања и динамички план реализације.

Последњег дана боравка, делегација је посетила Донски манастир и старо гробље при манастиру, где су архијереји одржали помен на гробу Александра Солжењицина.


© 2005—2012 Православље
Сва права задржана.
latinica