Новости из хришћанског света:
ПАТРИЈАРХ КИРИЛ ПОСЕТИО ЦАРИГРАД
Московски патријарх Кирил, отпочевши као нови првојерарх са канонским посетама помесним православним Црквама, редоследом диптиха, боравио је у Цариграду од 4. до 6. јула. У саборном храму Светога Ђорђа на Фанару патријарси Вартоломеј и Кирил служили су Свету Литургију. У древном храму Свете Ирине концерт је приредио хор московског Сретењског манастира. Патријарх Кирил је обишао некада највеличанственију православну цркву посвећену Светој Софији. На комплексу летње резиденције руских цариградских конзула, осветио је обновљени руски храм посвећен св. цару Константину и царици Јелени. У Анкари се сусрео са турским премијером Ердоганом.
У пратњи патријарха Кирила били су архиепископ волоколамски Иларион (задужен за спољне послове Цркве) и солнечногорски епископ Сергије, као и бројни сарадници.
Патријарх Кирил је у свом обрћању у саборном храму истакао да жели да „две велике патријаршије“, Московска и Цариградска, „отпочну са обнављањем братства у Христу“, имајући у виду да су њихови односи годинама били веома незадовољавајући. Русија има много тога да захвали Византији, односно Константинопољу, не само примање вере (као Мајци) и крштење, већ и иконопис, богословље, црквену музику. Религија се истискује све више свуда из свакодневног живота друштва, ревидира се само поимање греха, радикално се преиспитују традиционалне моралне вредности, основа економије постаје принцип лаке добити. Дужни смо да предузмемо све за очување јевађељских норми, рекао је патријарх Кирил.
Обе патријаршије објавиле су текстове говора првојераха при првом сусрету у „Тронској Сали“.
Архиепископ Иларион је, по повратку у Москву, на конференцији за штампу изјавио да је посета превазишла сва очекивања, иако је могла имати само протоколаран карактер. „Конкретних решења“ неких спорних питања (Естонија, Украјина, али и друга) није било, а патријарх Кирил је предложио „нове форме узајамности“. „Разногласја ће се решавати у отвореном дијалогу, без победника и без побеђеног, уз уважавање позиција обеју страна“. Москва је заинтересована да се успостави црквени живот за десетине хиљада Руса који живе у Турској послом или у мешовитим браковима, као и за око два милиона руских туриста који годишње одлазе на одмор на турске плаже. Руски свештеници би служили под јурисдикцијом Цариграда. Како у земљи има веома мало Грка, у храмове би одлазили Руси и други Словени, чиме би била ојачана и Цариградска патријаршија. Руски представници су изјавили да је „време конфликата“ предато прошлости, две патријаршије сада успостављају редовне односе. Патријарх Вартоломеј прихватио је позив да следеће године посети Москву. ПОСЕТА АНТИОХИЈИ
Поводом два миленијума од рођења првоапостола Павла, цариградски патријарх Вартоломеј је посетио Антиохијску патријаршију. Он је са патријархом Игнатијем Четвртим обишао скромне остатке некада славне Антиохије, као и других места везаних за живот и деловање апостола Павла. Ту се налазе храмови за које се сматра да су најстарији на свету.
Патријарх Игнатије обележио је тридесетогодишњицу избора за „патријарха Антиохије и свег Истока“ (2. јула 1979). Овим поводом примио је честитке из целог света. ДИЈАЛОГ СА АНГЛИКАНЦИМА
Архиепископ кентерберијски Роуен Вилијамс, поглавар светске англиканске заједнице, посетио је васељенски трон на позив патријарха Вартоломеја. Присуствовао је Светој Литургији у катедрали Св. Ђорђа на Фанару, а обишао је и некадашњу богословску академију на Халки. Пред турским властима, најодлучније се заложио за њено поновно отварање.
Током преговора у више наврата, двојица поглавара детаљно су размотрили православно-англиканске односе у којима су последњих година настала бројна оптерећења. Теолошки дијалог, отпочео пре више деценија, био је досад „врло позитиван“. Он ће се наставити на тему хришћанског учења о људској природи. Архиепископ је нагласио да је значај цариградског православног васељенског трона за целокупно светско Хришћанство изузетно велик. Дијалози, и када се наилази на тешкоће и дубље разлике, никако не треба да се прекидају. Англиканци желе да Халка постане један од центара међухришћанског сусретања. СВЕТА ЈЕЛИСАВЕТА ФЈОДОРОВНА
До празника Успења Богородице, у руској успењској катедрали Московске патријаршије у Лондону биће изложене целивању мошти свете преподобномученице велике кнегиње Јелисавете (1864–1918) и инокиње Варваре. Светитељка је унука британске краљице Викторије. Иако је рођена у немачком Дармштату, већи део детињства провела је у Енглеској. Свете мошти биће ношене у бројне парохије Британије и Ирске, односно Сурошке епархије.
Култ свете Јелисавете веома је распрострањен у руској емиграцији, где је прибројана светима 1981, а у Москви 11 година касније. УЏБЕНИК ПРАВОСЛАВНЕ КУЛТУРЕ
Московски патријарх Кирил је именовао редакцијски савет и редакцијски колегијум за припрему уџбеника и методског материјала за предмет „Основе православне културе“. Оба тела ће водити у Русији врло познат протођакон, мисионар, професор Московске духовне академије, Андреј Курајев. Рок за израду није одређен. Овај уџбеник веронауке би изашао вероватно тек за три године, изјавио је Курајев. То ће бити „лек од екстремизма“. Деца треба да науче не само да воле оца и мајку, већ Оног који је изнад свега, да разумеју да свет почива на љубави. Алтернативни уџбеник веронауци је приручник из етике. Јевреји, муслимани и будисти издаће своје књиге.
Редакцијски савет има 25 чланова, познатих архимандрита, професора разних универзитета, државник чиновника из области културе и образовања. Међу њима је и епископ зарајски Меркурије, који представља Одељење патријаршије за образовање и катихизацију. Предмет још није званично уведен у школе.
Двадесети том енциклопедије
Из штампе је недавно изашао двадесети том Православне енциклопедије којим се завршава слово З и почиње слово И (које ће бити веома обимно). Посебно уобичајено представљање издања је изостало.
Том садржи одреднице о бројним манастирима, светитељима, епархијама помесних цркава, међу којима и о Зворничко-тузланској епархији Српске православне цркве. Ове године би у касну јесен могао да буде публикован и 21. том енциклопедије. СВЕТИ ПЕТАР И ФЕВРОНИЈА
Ове године је, по други пут, у Русији слављен празник светог Петра и Февроније чије се мошти чувају у Тројицком храму Новодевичког манастира у Мурому, 200 километара од Москве у Владимирској области. Овај празник је поyнат као „Дан породице, љубави и верности“. Супруга председника Дмитрија Медведева, Светлана, била је један од главних покретача увођења овог празника на нивоу целе земље.
По предању, кнез Петар је био син муромског кнеза Јурија Владимировича. Живео је почетком 13. века. Као младић, Петар се тешко разболео, у сну је сазнао да му може помоћи једино кћи пчелара Февронија. Она је била „лепа, благочестива, добра и мудра“. Позвана је и исцелила је кнежевог сина а он је одлучио да се ожени њом. Када је требало да преузме власт, бојари су га ставили пред одлуку, или да се одвоји од ње, јер није племенитог рода, или да не буде кнез. Петар и Февронија су напустили град, желећи да остану верни. После немира у граду, замољени су да се врате. Пред крај живота замонашили су се, преставили се у истом дану и истом часу, 8. јула (25. јуна) 1228. године.
Светлана Медведева је походила манастир поводом празника и позвала грађане Русије да у браку негују поштовање, љував и верност као „високе идеале“. У бројним градовима верници су међусовно честитали празник, а супругама даривали цвеће. Сматра се да је потребно да прође десетак година да празник потпуно заживи и буде потпуно прихваћен. Њиме се на неки начин истискује слављење светог Валентина који је „дан заљубљених“, а нагласак треба ставити на брак и пород. БЕЛОРУСИЈА
Свети Синод Белоруске Православне Цркве, која је у јединству са Московском патријаршијом, на свом најновијем заседању (одржава се двомесечно) одобрио је програм посете патријарха Кирила од 25. до 28. септембра. Предвиђен је боравак у трима епархијама: минској, полоцкој и витебској. Црква, као и државни органи, почевши од председничке канцеларије, учествоваће у реализацији разноврсног програма. Белорусија се веома радује што током прве године првојерарштва патријарха Кирила има прилику да га поздрави. Дат је благослов да се у древној Великој Кропотки оснује Зосимо-Саватијевски манастир.
У Москви је датум посете Белорусији такође потврђен, а саопштено је да је патријархова посета Украјини предвиђена од 27. јула до 5. августа и обухватиће осам епархија. Обе посете имају искључиво пастирски карактер и не треба има давати политичку димензију. КАНОНИЗАЦИЈА У УКРАЈИНИ
У граду Путивл у контопско-глуховској епархији (Сумска област), митрополит кијевски Владимир обавио је чин канонизације светога мученика благовернога кнеза Јована Путивлског. Његово житије пред народом прочитао је месни архиепископ Лука, потом је изнета икона новог светитеља којом је благословљен велики број окупљених верника, отпевани тропар и величаније.
Свети Јован је пострадао од Татара а не зна се где је био сахрањен. Већ у 13. веку га један синодик помиње као „страстотерпца и чудотворца“.
Канонизовани су, такође у Сумској области, архимандрит Теодосије (Маслов), јеромонах Серапион, монах Софроније (Батоврин), сви као преподобни, а послушник Сергије Тихонов као јуродиви Христа ради. Они су живели у различита времена у Софронијево-Молченском манастиру те области. БУГАРСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ
Бугарска Православна Црква је веома изненађена слабим одзивом за упис у софијску и пловдивску богословију, најмањим у стогодишњој историји. На пријемни испит у Софији се пријавило десет кандидата за редовни, и исто толико за такозвани паралелни програм. То се сматра недовољним за одвијање редовне наставе. За 5. септембар је предвиђен допунски испит. Софијска духовна семинарија већ два месеца је у центру пажње јавности због наводног скандала са ректором, чија кривица није доказана. Он је поднео оставку, а уз велике тешкоће нађена је замена.
Мало кандидата јавило се и у Пловдиву. Свети Синод је за ректора именовао викарног епископа Антонија, међутим, он је замолио да се не прими дужности пошто веома активно мисионари у Родопима, у смољанском крају. Његово дирљиво писмо патријарху Максиму било је доступно јавности. Из града Смољан 2000 варника и локалне власти упутиле су Синоду апел да им оставе епископа Антонија и да му неодлазак у Пловдив не узму као непослушност. Све политичке партије заступљене у среској скупштини биле су јединствено за владику. Свети Синод је прихватио њихове молбе. ТРЕЋА ЕНЦИКЛИКА
Папа Бенедикт Шеснаести је 29. јуна (Петровдан) потписао трећу енциклику свога понтификата. Она је објављена 7. јула, истовремено на седам језика, између осталих и на латинском. Носи назив по почетним речима „Милосрђе у истини“ (Caritas in Vertate). Документ се бави светским економским и социјалним темама – глобализацијом, финасијском кризом, уништавањем природне средине, као и развојем човечанства, очувањем човекове личности у новим околностима, контрастом између богатства и сиромаштва.
Енциклика је, како је речено, намењена свим људима добре воље у свету, такође и председницима осам најмоћнијих земаља света који су се састали само дан после њеног објављивања, недалеко од Рима, у Аквили. Ова посланица наишла је на различите реакције. Неки посебно похваљују констатацију да капитал треба да служи човеку, а не обрнуто. Папина идеја да се створи „светски ауторитет“ у виду неког тела да решава глобалне проблеме, наишла је на скепсу. Етичари сматрају да су проблеми у енциклици идентификовани, али нема „систематског сучељавања са узроцима кризе нити тражења потребних политичких консеквенци“. ССЦ: ДВОЈИЦА КАНДИДАТА
Крајем августа обавиће се избор новог генералног секретара Светског савета цркава (ССЦ). Бираће се између двојице које је изборна комисија на заседању у Амстердаму изабрала, од шесторице кандидованих. Норвежанин Олав Фиксе је лутеран, задужен је за међународне односе своје цркве. Други је пореклом из Кореје, ради се о презбитеријанском професору теологије Парк Сонг Вону. Обојица, како је констатовано, имају доста искуства, дарова и способности. Један од њих би преузео дужност од почетка следеће године, до када дужност обавља Кенијац Самуел Кобиа.
У ССЦ је окупљено 350 цркава са 560 милиона верника. |
