Епископ шумадијски Јован, на позив Митрополита Онуфрија, архијереја чернивецко-буковинске митрополије која је део Московске патријаршије, односно аутономне Украјинске православне цркве, посетио је Буковину, о којој се зна да је у историји Православља међу Словенима играла значајну улогу и да је у прошлости имала врло блиске односе са Карловачком митрополијом, односно Српском Православном Црквом.
Сусрет домаћина и госта одиграо се 19. јуна ове године у чувеним Черновцима, граду у којем је угледни богословски факултет завршио, током друге половине XIX и првим деценијама XX века, знатан број српских богослова, потоњих угледних архијереја.
Након путовања кроз Румунију дугог више од хиљаду километара, Владика Јован, у пратњи протојереја мр Рајка Стефановића, секретара Црквеног суда Епархије, игумана Јефтимија јошаничког и свештеника крагујевачке Саборне цркве Драгослава Милована, срдачно је 19. јуна 2009. године дочекан у Черновцима од домаћина, Митрополита Онуфрија, кога су пратили викарни Епископ Мелетије и јерођакон Никита, који се као преводилац непрекидно налазио уз госте из Шумадије. Први дан је искоришћен за ближе упознавање са црквеним приликама у Буковини и Шумадији, тако значајним областима православних Словена, које су и те како биле на мети туђина и освајача, протекао је у подсећању на блиске и братске односе у прошлости.
Субота, 20. јун, била је предвиђена да Господин Јован и чланови његове пратње посете познате и угледне светиње Чернивецко-буковинске митрополије, Банчински манастир и обитељ Свете Ане. Али, тек је учешће Епископа Господина Јована и свештеника из Шумадије на бденију у Саборном храму (Светотројичком) Чернивецко-буковинске епархије показало колико се у Цркви Божијој у Украјини поклања бриге црквеном поредку, благољепију и свему што је својствено православном предању. Нарочито импресионира старање о црквеном појању – и антифоном и хорском.
Чувена Успенско-почајевска лавра на око две стотине километара од Черноваца била је наредна светиња коју су посетили чланови делегације Шумадијске епархије. У овој обитељи сада живи три стотине монаха, који уз посете готово милион ходочасника годишње, брину о овом светилишту где се чудотворно појавила Пресвета Богородица у раном средњем веку и где се чува њена чудотворна икона. Иначе, Успенски манастир код малог места Почејева настао је, односно прерастао је у угледну лавру тако што су се пред татарском најездом овде склањали монаси свете Кијевско-печерске лавре. Са страхопоштовањем и молитвеном смерношћу икони и отиску Богородичиног стопала поклонили су се Владика Јован и чланови његове пратње.
У Кијеву је посећена и позната Духовна академија у којој су високу богословску спрему стицале генерације и генерације српских свештеника и владика.
Сутрадан, током Литургије, коју је, уз многе архијереје служио, Епископ шумадијски Јован имао је прилику да у захвалници домаћину и слављенику за гостопримство, истакне и у каквом стању се налази његов народ, колико је било страдања, али колико га је нажалост и данас, имајући у виду мучеништво Срба на Косову и Метохији. Тада је домаћину, Митрополиту Господину Онуфрију уручио Орден Светог Симеона Мироточивог, највише одликовање Шумадијске епархије. Делагција Српске православне епархије шумадијске из Черновца испраћена је уз нескривену радост због молитвеног сусретања, у петак, 26. јуна. |
