Кроз хришћански свет

ЦАРИГРАД- МОСКВА

Храм цара Константина и Јелене у врту летње резиденције руских цариградских конзула, који је недавно обновљен и освећен од патријарха Кирила биће доступан свима. Његов статус је, како је истакнуто, „посебан“. Зато је аниминс потписан од обојице првојерараха. Канонски, он је под јурисдикцијом Цариграда, с тим да његовог свештеника именује Москва, као и да се у њему служи на црквенословенском. Архиепископ Иларион, задужен за спољне послове Московске патријаршије, накнадно је разјаснио да је храм првенствено намењен за „руске дипломате и руске грађане који бораве на Босфору“, али и за „Украјинце, Молдавце, Белорусе, Грке и припаднике других националности“. Архиепископ очекује да ово буде „први, али не и последњи, храм сарадње двеју Цркава у пастирском деловању“.

У Москви су демантоване вести да је Цариградска патријаршија затражила током недавних разговора да отвори подворје у руској престоници. Такође, ни Московска патријаршија није изразила жељу да отвори подворје у Цариграду. О томе није било речи при недавној посети патријарха Кирила, како су поједини медији известили. „Не намеравамо да развијамо црквене и мисионарске активности на просторима Константинопољске патријаршије“, саопштио је представник патријаршије.

ПРЕД ОТВАРАЊЕ ХАЛКЕ

Турски владини извори саопштили су у Анкари да „непосредно предстоји“ отварање школске установе Цариградске патријаршије на острву Халка у Мермерном мору. Вест је примљена са резервом, како у патријаршији на Фанару, тако и у Атини. Иако је ово до сада најоптимистичнија изјава турских органа, „са радошћу треба сачекати“.

На Анкару је годинама вршен притисак да отвори установу. Само у непосредној прошлости су од турских званичника ово тражили амерички председник Барак Обама, поглавар англиканске светске заједнице архиепископ Вилијамс, Светски савет цркава и недавно руски патријарх Кирил. Речено им је да у Турској све образовне установе, такође и религијске, свих нивоа, подлежу државној контроли и примењују део државног обавезног програма. Патријаршија је, по турским тврдњама, желела да нема никакву контролу Министарства образовања „што није законски“. Ниједна страна није саопштила које решење је нађено. Грчки извори очекују да се ове јесени почне с регистрацијом кандидата за наставу. Потребно је наћи и одговарајући наставни кадар који ће „у прво време“, које може потрајати и дуже, бити готово искључиво из Грчке и Америке.

САБРАНА ДЕЛА ГОГОЉА

Поводом 200 - годишњице рођења Николаја Гогоља (1809–1852), великог писца и „верног сина Цркве“, до краја године ће у издању Издавачког одељења патријаршије изаћи његова сабрана дела и писма у 15 томова (17 књига). Подухват који има руско-украјинску димензију пошто је писац рођен на простору данашње Украјине, благословио је патријарх Кирил. У радној групи за издавање су и представници Руске академије наука (РАН), при којој одавно постоји „Гогољева комисија“.

Због високе цене пројекта, тираж је само 1000 комплета, од чега их је две стотине предвиђено, са патријарховим потписом, да се подели значајним личностима Цркве и друштва, као и водећим библиотекама Русије и Украјине.

Ову годину и Унеско је посветио Гогољу. Патријарх је недавно овим поводом објавио посебну посланицу, помињући сву сложеност и метаморфозу живота „мислиоца, писца и драматурга“, сматраног од неких верским фанатиком и готово самоубицом. Данас се тежиште ставља на стваралаштво а не на разне аспекте његовог живота. Дуг Руса, наглашава патријарх, је да се врате његови остаци на гробље московског Даниловског манастира, с молитвом да „памјат јего будет в род и род“.

ХРАМОВИ МОСКВЕ

У току је дискусија о генералном плану руске престонице. Он се разматра такође у патријаршији и сагледава колико би храмова требало саградити. У централној зони града их има 200, што је довољно, укупно их је, са капелама, 872. По неким проценама, потребно их је скоро још толико, укупно можда 1.500 храмова. Веома их је мало у „микрореонима“, то су нова бројна насеља на ободима града. Помиње се чињеница да, и кад би се саградили, није сигурно да би било довољно свештеника за њих. Број ученика богословија не расте, већ има тенденцију пада.

Патријаршија води преговоре са органима престонице о овом питању. Град не помаже градњу храмова, већ само одржавање цркава које су проглашене за историјске споменике. Патријаршија је обавестила да би се сви храмови градили од добровољних прилога. Но, како се осећа криза, оптималан план се не може остварити, већ ће се обратити пажња на већа приградска насеља.

ПОСЕТА УКРАЈИНИ

Московски патријарх Кирил посећује Украјину од 27. јула до 5. августа. Ова посета је разматрана унапред са разних аспеката: црквеног, политичког и безбедносног. Четрдесетак интелектуалаца отвореним писмом успротивили су се патријарховом доласку. Украјински аутокефалисти најавили су да ће организовати протесте. Отуда је влада одлучила да ангажује шест хиљада полицајаца да би спречила могуће инциденте.

Програм је саопштен до свих детаља две седмице унапред, обухвата 13 градова и шест региона. Одмах по приспећу, први пут у историји би седница Светог Синода РПЦ била одржана у Кијеву, под председавањем првојерарха. Истога дана предвиђен је сусрет са председником Јушченком, који се залаже за обједињавање украјинског Православља независно од Москве.

Сусрет са архијерејима, монасима, мирјанима, предавачима и студентима Кијевске академије, као и интелектуалцима, предвиђен је за 29. јул а следећег дана је боравак у Дињецку и Горловку. После једнодневног одмарања, првојерарх посећује Крим, на Светог Илију Севастопољ, потом Ровно, Луцк и Корец. Четвртог и петог дана августа патријарх би био у Почајевској лаври. Посета има пастирски и ходочаснички карактер. Архиепископ волоколамски Иларион, задужен за спољне послове Цркве, објаснио је да Московска патријаршија не доводи политички суверенитет државе Украјине у питање. Дефинисао је „канонску територију РПЦ“: то су Русија, Украјина, Белорусија, Молдавија и друге државе које су некада ушле у састав руске царске империје а потом биле саставни део Совјетског Савеза.

Патријарх Кирил је 23. јула одговарао на питања украјинских новинара. Циљем своје посете означио је жељу да се „помоли са украјинским народом, јер ми је то обавеза као првојерарха“. Жели да у Кијеву чује разна мишљења о стању и поделама у Православљу, како би се пронашло решење и са онима који су се оделили.

Посета патријарха изазива одређен ризик. Кијевска митрополија је упозорила да ће противници посете покушати да изазову инциденте, „не сме се допустити крвопролиће“, чак и ако буде јасних „провокација“.

„ДУХОВНО-МОРАЛНО ВАСПИТАЊЕ“.

Руски председник Дмитриј Медведев изнео је 21. јула предлог да се у 18 (од 89) региона земље у школама експериментално на три године уведе нови школски предмет ДНВ – Духовно морално васпитање. Након тога, не пре 2012, би се одлучило да ли се предмет може увести у свим школама. ДНВ би испрва изучавало 256.000 ученика (петина укупног броја), узраста 10–11 година (четврти и пети разред), у 12.000 школа. Предмет има три варијанте (модула): 1. Историја и основе културе (једне конфесије – православне, јеврејске, исламске или будистичке); 2. Историја религија света; 3. Основе етике.

Родитељи би сами одлучили коју варијанту би њихова деца похађала, једна је обавезна. Оцене би се давале као и из других предмета. Предавали би искључиво наставници којима ће се понудити „специјална припрема“, не и клирици или службеници религијских заједница. Програм предмета још не постоји, њега треба да припреми Министарство образовања у сарадњи са верским заједницама. Патријаршија тражи да се „садржај школског предмета“ што пре дефинише. Примећује се да су изабрани претежно „забити“ региони у далекој провинцији (тамбовски, тверски, чувашки, башкиријски и други, а не и велики градови).

Патријарх Кирил, тројица главних муфтија земље, врховни рабин и поглавар будиста сагласили су се са овим оквирним плановима, с тим да ће се детаљи разрадити за веома кратко време.

Православна веронаука је предавана у неким школама без законског регулисања, али уз допуштење локалних власти. По процени, изучавало ју је између 500.000 и милион ученика. Предмет се зове „Основе православне културе“. У неким муслиманским областима постојао је необавезан предмет „Исламска култура“. Увођењем ДНВ мора се престати са конфесионалном наставом. Након есперимента, утврдиће се колико пута недељно би се предавао ДНВ, претпоставља се два пута. Прва настава би могла да почне марта следеће године, када наставници из друштвених предмета стекну преквалификацију. Експеримент стаје „стотине милиона рубаља“, финансирање је, међутим, обезбеђено, а плате би биле као и за друге наставнике.

Одлуке председника Медведева нису деловале као потпуно изненађење. Од када је он председник, по овом питању се више пута консултовао са стручњацима, иако о томе јавност није била обавештавана. Верске заједнице већ десет година траже увођење предмета.

СВЕШТЕНОСЛУЖЕЊЕ У АРМИЈИ

Руски председник Дмитриј Медведев, као врховни командат руске војске, обавестио је 21. јула лично патријарха Кирила и вође муслимана, Јевреја и будиста да предлаже увођење „војног и флотног свештенослужења“ у Оружаним снагама Руске Федерације за припаднике православне, исламске, јеврејске и будистичке вероисповести. Свештенослужитељи ће остати грађанска лица, неће добијати чинове, а биће плаћени у рангу заменика команданта корпуса. Како је установљено, 63% припадника армије су верујући, од тога се 63% изјашњава као православни, 13% муслимани, 3% будисти и 1% Јевреји.

Министар одбране А. Серђуков је саопштио да ће увођење бити спроведено у три фазе, следеће две године. У првој, послаће се свештенослужитељи у руске јединице стациониране у ван земље – у Јерменију, Украјину (луку Севастопољ), Таџикистан, Јужну Осетију, Абхазију и Киргизију као и у немирни Северо-кавкаски војни округ.

Представници четирију религија захвалили су председнику, истакавши да су задовољни пројектом и да сматрају да ће патриотизам у војсци овим веома ојачати.

БИЛАНС ОКУПАЦИЈЕ

Поводом 35. годишњице окупације севера кипарског острва од стране турске војске, на југу, у грчком делу, начињен је трагичан биланс протеклог времена. У Никозији је објављен и извештај америчког Хелсиншког комитета „Деструкција културних добара на северу Кипра и насиље над међународним правом“, о коме је вођена панел дискусија у америчком Конгресу.

Око 500 православних цркава и капела је на северу уништено или оштећено, 133 цркава и манастира је десакрализовано, 15.000 фресака уништено, 77 цркава претворено је у џамије, 28 храмова турска војска користи као болнице или кампове, 13 као складишта житарица. Посебну студија разарања израдили су археолози. Манастир св. Анастасије је сада хотел са касином. Свет је немоћан према понашању турске војске на северу Кипра од 1974. до данас.

КОВЧЕГ ЗАВЕТА

Патријарх Етиопске православне цркве (монофизитске) Павле саопштио је да ће свету ускоро бити доступан „Ковчег завета“ који се помиње у другој књизи Мојсејевој (Изласка) у 36. и 37. глави. „Ковчег се од давнина налази у Етиопији“, рекао је патријарх, напомињући да ће касније бити смештен у посебном музеју који се гради у граду Аксум.

Иако је ова вест изненадила хришћанску јавност света, сматра се да је веродостојна. У неколико старих записа, до 642. године, помињало се да је Ковчег некада пренет на Слоново острво у Египту, а потом на острво Тана Киркос у Етиопији, у храм „Свете Марије од Сиона“, како би тамо дочекао долазак Спаситеља.

У Мојсејевој књизи је детаљно описан изглед Ковчега и начин његове израде.

УСЛОВИ ИНТЕРКОМУНИЈЕ

Недавно основана „Англиканска црква северне Америке“ (АЦНА), одвајањем од Епископалне цркве, жели зближавање са Православљем које би водило ка интеркомунији. Она за сада има око сто хиљада следбеника у бројним државама САД.

Овим поводом, поглавар Православне цркве Америке (ОЦА) митрополит Јона, изнео је три услова. Англиканци треба да се дистанцирају од калвинистичког учења, укину „женско свештенство“ и не користе филиокве. Велике сличности са „традиционалистичким англиканцима“ постоје у поштовању апостолске традиције, и древних моралних вредности, осуди абортуса, залагању за вредности породице, ставу према хомосексуализму. Разлике са англиканизмом настале су вековним другачијим тумачењем вере. Амерички англиканци, који себе зову епископалцима, последњих четрдесет година још више су се удаљили од хришћанске традиције.

Митрополит се сусрео са представницима АЦНА, говоривши и на њиховом скупу, о садржају преговора обавестиће Сталну конференцију православних епископа Америке. Архиепископ Роберт Данкан, који је на челу АЦНА, рекао је да „није било лако чути ове речи“ митрополита, разговоре треба наставити о „истини и о јединству“.