На дуго поклоничко путовање у Горски Котар, у манастир Гомирје, смештен на зеленим пропланцима испод Мале Капеле, кренули смо благословом Његове Светости Патријарха српског Павла и Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Амфилохија а на позив Епископа горњокарловачког Герасима.
У име учесника Божићно-богојављенских сретања, а у организацији Издавачког фонда Архиепископије београдско-карловачке, пошли смо ношени духом православља и жељом да српске земље буду обасјане новим пламеном непоколебиве вере и љубави према своме роду, ма где он био, и тежњом да се на поменутим просторима обнови раскош, сјај и лепота српске духовности. Озарени срећом и почаствовани тиме што су и сами били непосредни учесници овог поклоништва, деца из Штрпца и Велике Хоче кренула су на пут заједно са децом из школа веронауке при београдским храмовима. На пут у Горски Котар упутили су се и јереј Михајло Вукчевић из Земуна, јеромонах Марко из Дечана, ђакон Никола из Велике Хоче, породица Пурић: хаџи Ристо, супруга Јелена, син Василије (две године) и ћерка Јована (пет и по месеци), који су носили Часни Крст у Свету Земљу у име учесника Божићно-богојављенских сретања. Часни Крст је био положен на Плочу помазања и Христов гроб у Јерусалиму. Дрво за Часни Крст и постоље израдио је и даровао Ненад Милетић, мајстор из Старчева. Војислав Деспот пренео је са поклоњења у Свету Земљу неугасиви пламен Вечног Огња, од Јерусалима до Београда, а потом је из срца Србије свети пламен однет у манастир Гомирје, заједно са иконом Пресвете Богородице Тројеручице. Ово ходочашће и даривање Часног Крста нашим светињама прерасли су у традицију. Са радошћу, молитвом, саосећањем за наш народ на пострадалим подручјима, деца и одрасли верници у последњих неколико година одлазили су у манастире Рмањ, Грачаницу и Крку, увек присуствујући литургијском сабрању, а потом приређујући и учествујући у програмима припремљеним за наше монаштво, свештенство и верујући народ у тим срединама. Има у томе много више од обичне верске симболике, и како остављамо стотине километара иза себе путујући Хрватском, сви путници у аутобусу више су него свесни узвишеног циља. Уистину, велике светиње водиле су нас кроз ноћ у походе браћи у Хрватској.
Молитва у аутобусу. Сложним гласом појали су јереј Михајло и ђакон Никола из Велике Хоче. Сви верници-путници учествовали су у молитви стојећи. Топлина великих светиња носила је поклонике кроз пријатну летњу ноћ.
Путујемо благословом нашег патријарха Павла у сусрет важном догађају који ће се сутрадан одржати у Гомирју – Сабору православне омладине епархија Горњокарловачке и Далматинске. С нама су и народни певачи, а пре свега, наша браћа и деца са Косова и Метохије, али и из средишне Србије, Београда... На једном месту, у Горском Котару, биће сабрани сународници, они који живе на Космету, са онима који су опстали у својим домовима у Хрватској.
Јутро је. Ведро је небо котарско. Сунчано је испод Мале Капеле. Очувано царство природе и непрегледног зеленила, али и мира који само може да подари спокој и чистота манастирског живота. Старешина манастира, отац Михаило Вукчевић, са сестринством манастира Гомирје, грађеног далеке 1602. године, дочекује нас.
Манастир су наши преци, Срби, a потомци војника, чувара некадашње Војне Крајине од Турака оставили потоњим поколењима. За наук, опомену и наду! Служили су часно и опстали. Као доказ велике љубави према свом роду, и ову светињу су они изградили.
Испред олтара светиње у храму запаљен је пламен донет са Гроба Господњег, Вечни Огањ, постављени су Часни Крст из Јерусалима, и чудотворна руска икона Мајке Божје. Служена је Света Литургија. Началствовао је Његово преосвештенство Епископ далматински Фотије, са владиком Герасимом уз саслуживање многих свештеника и ђакона. На стотине деце, људи, породица, стараца... Сви свечано одевени. Након Свете Литургије – програм организован у манастирској порти, проткан разноликошћу и богатством српске традиције.
Незабораван сусрет са Србима из Горског Котара, свештенством, монаштвом и ђацима полазницима часова веронауке из епархија Горњокарловачке и Далматинске, „Сабор православне омладине“ улепшали су песмом деца из Велике Хоче, као и Славица Реџић, народни певач са дечијом певачком групом „Пој Шар-планине“ из Штрпца. Ту су били и дечица Мале школе веронауке при храму Св. Ђорђа у Бежанији и Невенком Пјевач, вероучитељем. Рецитовањем је пленио дечак Стефан Добраш, ученик веронауке и члан позоришне трупе „Звонце“. У порти манастира, где је Сабор уприличен, изворним гласом који дозива векове, а сабира и окупља све који то чују, наступила је Светлана Стевић, познати певач и чувар наших обичаја, подсећајући нас на значај и лепоту предачких песама.
Скупило се много дечака и девојчица. Ту су и ђаци оближње Основне школе „Иван Горан Ковачић“, малишана из 16 српских села. Све се одвија под будним оком Преосвећеног владике Герасима, који као истински духовник брине о својим бројним верницима. На овом подручју живи преко хиљаду Срба. Све госте служиле су скромно и тихо старе монахиње и мештани. Некада је у манастиру било 12 калуђерица, сада их је свега четири. Служе, раде и Богу се моле.
Брзо су прошли часови у брежуљкастој зеленој раскоши, питомим пропланцима Котара, испреплетаних шаренилом преко хиљаду присутних у народним ношњама, свештеничким мантијама, монашким ризама, свечаног изгледа. Свети огањ пламти и даље у Горском Котару, а Часни Крст стоји као штит и даје наду за нашу радост и обнову.
У повратку смо посетили седиште Митрополије загребачко-љубљанске у Загребу. Молитва у цркви Преображења Господњег, а потом обилазак музеја. Дочекао нас је Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански Јован. Провео нас је кроз музеј, показао чувене предмете, даривао децу из Штрпца и Велике Хоче, а све поклонике књигама. Деца су узвратила песмом. Осетили смо Божји благослов. У српску престоницу Београд вратили смо се пуних срца и спокојнији. |
