Новости из хришћанског света:
ЦАРИГРАДСКА ПАТРИЈАРШИЈА
Турски премијер Реџеп Ердоган посетио је патријарха Вартоломеја заједно са министрима за европска питања Е. Багисом, културе Е. Гунајем и просвете Н. Чубуклиом. До сусрета је дошло на острву Халка (Бујук-Ада) у Мраморном мору, једном од центара Васељенске патријаршије. Премијер је нагласио да он жели да земљу демократизује, приближи је Европи и поштује мањинска права. Патријарх је након разговора изјавио да је гост веома пажљиво саслушао домаћина: „Из тога извлачимо велику наду”. Обе стране о садржају преговора нису саопштиле детаље.
Ручку, након преговора, присуствовали су јерменски цариградски архиепископ Арам, који обавља послове оболелог патријарха, сиријско-православни митрополит Филиксиније као и цариградски рабин Исак Хелеви.
Да Турска не мисли озбиљно да поштује права хришћана, показују инциденти на празник Велике Госпојине, 15. августа, у манастиру Сумела, 40 километара од древног Трапезунта, у области некадашњег Понта на Црном мору. Светиња из 4. века, сада је „музеј”. Поводом празника дошли су поклоници из Грчке, Русије и Грузије, ушли су у цркву, запалили свеће. Тада су избачени од стране „безбедносних органа”, јер се у „музеју не пале свеће”. Четворици руских свештеника, који су пратили поклоничке групе, још на аеродрому Трапезунт наређено је да скину крстове и мантије. Иначе, ово једнодневно поклоничко путовање одобрено је „на вишем нивоу” између Русије и Турске, па је тим изненађење опхођењем турских власти било веће. ЕКОЛОШКА КОНФЕРЕНЦИЈА
Америчка архиепископија Цариградске патријаршије саопштила је да ће патријарх Вартоломеј у октобру посетити Сједињене Америчке Државе. У Мемфису, држава Тенеси, 18. октобра почиње једнонедељна еколошка конференција о заштити реке Мисисипи под покровитељством патријарха. Како се истиче, сличних сусрета је од 1988. било више, на њима је било речи о заштити природе и вода Егејског, Црног, Јадранског и Балтичког мора, као и река Дунав и Амазон.
Патријарх ће 25. октобра бити у Њујорку, где ће служити две Свете Литургије, састати се са клиром и представницима разних цркава, са Саветом архиепископије и архонтима васељенског трона. Атланту ће посетити 29. октобра а главни град Вашингтон 2. до 5. новембра, када треба да се сусретне са председником Бараком Обамом, други пут ове године. СОЛОВЕЦКИ АРХИПЕЛАГ
Патријарх московски Кирил посетио је комплекс цркава и манастира на Соловецком архипелагу, „симболу трагичне историје Русије”. Острвље се налази у Белом мору, 530 километара од Петрограда а 160 километара испод поларног круга. В. И. Лењин је наложио да се 1923. тамо оснује први у земљи „радни логор”, који је касније послужио као модел за многобројне друге. Одмах је послато 3.000 кажњеника, од којих готово ниједан није жив изашао. Ту је умрло хиљаде затвореника, међу њима многи клирици. Логор је постојао до 1933. Највише затвореника је било 1929. и 1930, по око 70.000.
Међу сужњима били су и свети Иларион (Тројицки), архиепископ верејски и богослов Павел Флоренски. „Архипелаг Гулаг” Александра Солжењицина односи се на Соловецки архипелаг, који има шест већих и стотинак мањих острва. На њима живи 960 становника (300 пензионера). Клима је изузетно хладна, зими до минус 50, а средња годишња температура је минус два. Током године дође око 40.000 поклоника и туриста.
У 15. веку ту су се населили монаси, преподобни Зосим, Саватије и Герман, који се славе као оснивачи монашке обитељи. После насилног затварања од стране бољшевика, дозвола да се обнови монашки живот дата је 1990. Манастир има ставропигијални статус. У њему је сада 69 монаха.
Ово је место духовног подвига али и огромног страдања, истакао је патријарх, предложивши да се ту оснује истраживачки центар који би се бавио репресалијама над Црквом током 20. века.
Комплекс острва УНЕСКО је 1993. уврстио у светско културно и природно наслеђе.
У регионалном центру Архагелску, на копну, патријарх се сусрео са губернатором и командантом Североморске руске флоте. У бродоградилишту „Севмаш”, са палубе брода „Дмитриј Донски” обратио се многобројним радницима и морнарима. Свету Литургију патријарх је у Архангелску служио на градском тргу, испред Драмског позоришта „Ломоносов”. На том месту некада је била катедрала Св. Тројице, срушена од безбожних власти пре равно 80 година. Храм би, да је сачуван, ове године славио 300. годишњицу. ПОСЕТА АТОСУ
Архиепископ волоколамски Иларион (Алфејев), задужен у Московској патријаршији за спољне послове, званично је посетио Свету Гору. Након једнодневног задржавања у Солуну, архиепископ је преко Дафнија стигао у Кареју где се поклонио икони „Достојне јест”, а у Протату се сусрео са јеромонахом Симеоном, који на годину дана председава монашком управом. У „Књигу гостију” написао је између осталог: „Чувајте веру православну, будите сунце земљи и светлост свету, нека вас Господ чува на многаја и благаја љета”.
Архиепископ је, заједно са архиепископом сергијево-посадским Теогностом и епископом борбуинским Серафимом, који су га пратили са већом делегацијом, посетили манастире Ватопед, Ивирон, Пантелејмон, Симонопетра, као и Андрејев скит у коме су се подвизавали руски монаси од 1841. до 1971. године. КАНОНСКЕ ПОСЕТЕ
Архиепископ волоколамски Иларион саопштио је овогодишњи програм путовања патријарха Кирила по иностранству. Иако је Белорусија посебна држава, она је „канонска територија” Московске патријаршије. Њу ће патријарх Кирил посетити од 25. до 28. септембра ове године.
Патријарх ће наставити са посетама помесним православним црквама, у складу са диптихом (редоследом). Недавно је посетио Цариградску патријаршију, којој у Православљу припада прво место и првенство у части. Од 14. до 16. новембра патријарх Кирил ће бити у Египту гост папе и патријарха Александрије и целе Африке. Следеће године би могао да оде у Сирију (Антиохијска патријаршија), и евентуално у Свету земљу – Јерусалимска патријаршија – која је у диптиху на трећем месту. ОСВЕЋЕНО БАЈКАЛСКО ЈЕЗЕРО
Свештеници из Иркутска недавно су осветили Бајкалско језеро, најдубље и најстарије у свету. Освећење је обављено током „водене литије” са бродића који су пратили многобројни чамци. На језеру се често дешавају несреће, рибари или туристи губе живот. У храму на обали потом је служен молебан светом Николају.
Језеро је дуго 673 километара, највећа ширина је 82 километара, а дубина достиже 1637 метара. Обала је дуга 2100 километар. ДИРЕКЦИЈА ЗА ВЕРЕ
У новој бугарској влади, министар без портфеља (ресора) Божидар Димитров, биће на челу „Дирекције за вероисповести при Министарском савету”. По образовању, он је историчар, био је директор Нациналног историјског музеја у Софији. Како у Бугарској нема министарства вера, ова дирекција је највиши орган који се бави питањима верских заједница, а министар је одговоран директно премијеру Бојку Борисову. Димитрову је такође дато да води „Агенцију за Бугаре у туђини” (дијаспора). Како је речено, прво што ће посетити ван земље је Босилеград (без навођења у којој је то земљи!).
У међувремену, ресор дијаспоре поверен је Рајни Манџуковој, Бугарки из Бесарабије. Бугари ван земље, чувши за ово именовање, позвали су на бојкот Димитрова, тражећи да прво буде „лустриран” због прошлости. У земљи има и оних који су га хвалили, да је Божидар – Божји-дар и „велики Бугарин”, са бројним заслугама. Међу 3500 особа, чији су досијеи недавно пред парламентарне изборе преиспитани по питању сарадње са државном безбедношћу у време комунизма, констатовано је да их је 142 било „активних”. Међу њима и Димитров, директор музеја, који је, између осталог имао и посебне задатке, један од њих је био и пут у Ватикан 1973., са јавности непознатим циљем. Он отворено признаје своју тајну делатност. Премијер каже да је за све знао, али „велики су пријатељи” од давнина.
Најважније питање за Димитрова у Дирекцији за вере је решавање проблема са расколницима који су Бугарску тужили Европском суду, тражећи одштету од 680 милиона евра за одузете им цркве и манастире 2004. године. БУКУРЕШТАНСКА ПАТРИЈАРШИЈА
Свети Синод Румунске Цркве је на свом последњем заседању донео одлуку да се следеће епархије подигну у ранг архиепископије: Роман, Рамник, Бузау-Вранћеа, Арђеш, Арад и Дунареа де Жос (Доњи Дунав). Уводи се и додељивање титуле архиепископа лично, без подизања ранга епархије. „Аd personam”, почасну титулу архиепископа добијају епископи марамурешки Јустинијан и епископ коваснејски Јован.
Синод је усвојио „конкретне мере административно-финансијске дисциплине” у целој Цркви, на нивоу парохија, манастира, епархија, митрополија и патријаршије. Следеће 2010. године биће обележена 125. годишњица аутокефалије (1885), као и 1685. година од одржавања Првог васељенског сабора (325). Одобрена је канонизација преподобног Јоаникија Новог из Мусћела (Арђешки крај), с тим да је за молитвени спомен одређен 26. јули. Викар патријарха, епископ Кипријан, именован је за секретара Светог Синода. Архиепископија Роман ће убудуће носити назив Роман-Бакаул.
Патријарх Данијел је, са већим бројем архијереја, у месту Владени код Брашова осветио „Спомен-дом Димирије Станилое”. Велики теолог Православља ту је рођен 1903. године (умро 1993). Две његове сестре биле су монахиње. Станилое је превео 90 књига светих отаца, написао 30 монографија, 200 научних радова и око хиљаду чланака. Пет година је био у комунистичком затвору (1958-63). Најважнија његова дела преведена су и на српски. Његови поштоваоци из Румуније и света одлазе у родни му Владени, да виде где је растао и да у месној цркви запале свећу. КИПАР – ПОЉСКА
Поглавар Православне Цркве Кипра, архиепископ Хризостом Други, обавио је канонску посету Пољској од 16. до 22. августа. Са варшавским митрополитом Савом служио је на Преображење (које Кипар слави по новом а Пољска по старом календару), у знаменитом манастиру „Свете Горе Грабарке.” Један дан је боравио у епархији Бјалисток и манастиру Супрасаљ.
Архиепископ се сусрео са високим државним представницима Пољске. Том приликом је посебно истакао да Турска треба да одговара због разарања хришћанских светиња на окупираном делу Кипра. АНГЛИКАНСКА НОВИНА
У Уједињеном Краљевству је установљено да 44% деце мајке рађају невенчане. Двадесет посто оних који се венчавају, већ имају децу.
Англиканска црква је одлучила да омогући да младенци, пре обреда венчања, ако сами нису крштени, буду крштени, а такође том приликом крсте децу коју имају. Председник литургијске комисије, епископ вакелфилдски Платен, истиче да се учење Цркве није изменило, значај брака је овим чак учвршћен. Он сматра да критике којих има нису теолошки аргументоване. Противници новине, пак, напомињу да крштењу није место током (пре) венчања, већ да треба да се обави током недељног богослужења, како би парохија примила новог члана заједнице верника. Иронично је речено да је „штета да се уз крштење и венчање није понудило да се обави и сахрана баке”.
Мешовити обред стаје 300 фунти, што је нешто ниже него да се крштење и венчање обаве потпуно одвојено. ЦРКВЕНИ ПОРЕЗ
Због економске кризе у свету, цркве ће ове године имати најмање десет посто мање прихода од црквеног пореза. Ово се односи на Немачку, Аустрију и Швајцарску, где се овај порез најконсеквентније примењује.
Две највеће немачке цркве имаће око милијарду евра мање. Евангелистичка црква (25,1 милиона верника) имала је прошле године приход од 4,7 милијарди евра (2007 – 4,3). Католичка црква (25,7 милиона верника) је прошле године прикупила 5,08 милијарди, сада се спрема на „тешка времена”. У надбискупији Келн, „најбогатијој у свету”, затвориће се неколико црквених дечјих вртића јер је пад прихода још драстичнији него у другим бискупијама. За следећу годину се рачуна са даљим падом, у неким регионима и за 20%. Око 70% укупних прихода цркава потиче од овог пореза.
Други разлог умањења уплата, после кризе, је смањење броја верника. Тако, католика је у односу на пре десет година има 1,5 милиона мање. Цркве забрињава одлука Управног суда из Фрајбурга јуна ове године која ће се постепено пренети на целу земљу. Професор Хартмут Цап иступио је из Католичке цркве као „инситуције јавног права”, самим тим не мора да плаћа порез, али, како је истакао, не излази из „Цркве као Божанске установе”. Суд му је дао за право.
У Немачкој је црквени порез увођен постепено током 19. века у појединим државицама, тада неуједињене земље. Постао је уставна категорија 1919. а потврђује га и сада важећи савезни устав из 1949. године.
Нека врста црквеног пореза постоји и у још неколико европских земаља, с тим да ако се не жели плаћати, допринос се мора давати културним или харитативним установама. |
