Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринејa
Издаје Информативно-издавачка установа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Први број „Православља” изашао је 15. априла 1967. године.
Почетна - Архива - Редакција - Контакт - Медији - Преузми - Упутство редак.
У броју 1019

Најава броја

Православље  1084

Издвајамо:








Православни линкови

http://www.spc.rs/
http://www.riznica.org.rs
Човек и технологија, сајт ђакона Оливера Суботића Живе речи утехе - Православни портал и форум
Православно хришћанство.ru - Каталог православних ресурса на интернету

Медијска подршка

Радио Телевизија Србије
Радио Телевизија Републике Српске
Радио-телевизијa Војводинe
Алтернативна Телевизија - Бања Лука
Радио Телевизија Сантос

Оцените чланак

Писма читалаца

Број 1019, Рубрика Писма читалаца
ПРВО ПИСМО Редакција Православља добила је 10. августа и-мејл (тачна адреса и име аутора позната редакцији) следеће садржине: "Да ли је могуће дознати име аутора текста у новом броју Православља (двоброј 1017-1018 - нап.ред.)„Ђенерал је сјеме нове човјечности”?

ОДГОВОР РЕДАКЦИЈЕ, 13. АВГУСТ:

"Ради се о беседи Митрополита Амфилохија. Дакле, одговор је: „Митрополит Амфилохије”.

ДРУГО ПИСМО

После три дана добили смо ново писмо од истог човека:

"Искрено хвала на одговору, премда све пише, али нисам видио на први трен. Питање за Вас: по чему, али забога по чему, као кршћани величате лик Ђенерала? Би ли било достојанствено да ја, као католик, величам лик Анте Павелића који је толико зла нанио многим Србима-православцима? Има ли ишта од наука Исуса Криста који кршћане позива да љубе и своје непријатеље присутно у особи Ђенерала??? Господин Амфилохије не само да не познаје повјесне истине о Ђенералу, него не познаје темељне засаде наука Исуса Криста који је, у битном, заједнички како католицима и православцима тако и цијелокупном кршћанском космосу. Забога, зашто ви објављујете такве текстове и тјерате нас који читамо Православље да га, не само престанемо читати, него и почнемо презирати.

Молим Ваш коментар и одговор. Унапријед захваљујем, вјерни читатељ."

ОДГОВОР РЕДАКЦИЈЕ, 18. АВГУСТ 2009.

Стара је комунистичка превара да, зарад комунистичког братства и јединства, треба изједначити ђенерала Дражу Михаиловића и Анту Павелића као домаће издајнике и непријатеље народа.

Разлике између ова два човека су огромне. Ђенерал Дража је био први устаник против фашизма и нацизма у окупираној Европи (устанак подигао на Равној Гори 13. маја 1941), а Анте Павелић је био фашистички и нацистички вођа идеологије која је  у Хрватској позната под именом усташтво.

Ђенерал Дража је био у шуми, организовао герилску борбу (докторирао је на теми герилског начина војевања), његова глава је била уцењена од стране Немаца, док је Анте Павелић био њихово монструозно мезимче у тзв. НДХ.

Док се Анте Павелић залагао за нацистичко-усташку творевину НДХ, у којој је насилно побио више стотина хиљада људи (у Јасеновцу је постојао специјализовани логор за децу), насилно покрштавао и спровео својеврсни геноцид над нехрватским и некатоличким народом, док се Павелић залагао за етнички и верски чисту Хрватску, убијао Србе, Јевреје и Цигане као најмонструознији лик тога времена (размислите и истражите у којој мери је имао прећутну и јавну подршку Римокатоличке цркве), ђенерал Дража, чија је војска била једина легитимна војна формација тадашње Краљевине Југославије (све остале су биле паравојне, па између осталих и партизанска и усташка), залагао се за демократски уређену Краљевину Југославију окренуту Западу (то је политичка опција коју данас заступају све водеће гарнитуре, како у Хрватској, тако и у Србији), у својим редовима имао је преко 35 % несрба, било је ту муслимана, Словенаца, часних Хрвата, као и велики број Јевреја (познато је писмо-позив јеврејских представника да се Јевреји прикључују покрету Драже Михаиловића).


Где је логор смрти у Србији под командом Драже Михаиловића? Нема га! Постоји Старо Сајмиште, али то је српска територија која је у то време била под окупацијом НДХ, дакле, опет Павелић.

Нажалост, комунисти су, уз подршку великих западних сила и СССР, на крају Другог светског рата победили и завели неслућени терор. Побили су много недужног народа, као и усташа, као и четника. И било им је у интересу да изједначе нешто што се никада неће моћи изједнаћити: Павелића и Михаиловића.

У Вашем, верујем искреном и добронамерном тексту, споменули сте да „Господин Амфилохије не само да не познаје повјесне истине о Ђенералу, него не познаје темељне засаде наука Исуса Криста који је, у битном, заједнички како католицима и православцима, тако и цијелокупном кршћанском космосу”.

Из горенаведеног видите да Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који седи на трону Светог Јоаникија Липовца, кога су комунисти на зверски начин мучили, убили и тело његово сакрили по шумадијским врлетима Букуље код Аранђеловца, врло добро познаје историју и да Дража заиста јесте „сјеме нове човјечности”. Да се Краљевина Југославија није распала, и да нису комунисти завладали, ђенерал Дража би био светла југословенска фигура на коју би се позивали сви народи ондашње Југославије, јер то није била само српска, већ Југословенска војска у отаџбини.

На крају, дали сте једну тешку квалификацију: да митрополит Амфилохије не познаје „темељне засаде наука Исуса Криста”. Митрополит врло добро зна да је Син Божји Исус Христос Пут, Истина и Живот, и да нема и не може бити љубави без Истине. Истина, без обзира колико је болна, за неке народе на Балкану више а за неке мање, ипак је достижна.

Напомињем да овај мој одговор Вама није у смислу утука на утук, већ у искреној хришћанској жељи да помогнем брату у Христу да се приближи истини. Хвала Богу, у мом мученом српском народу, ни после Јасеновца, као ни Бљеска и Олује, нема мржње која од људи прави нељуде. Има бола, али и вере у Царство Небеско.

Са надом да ћемо, просветљени Истином, успети да се изградимо као добри хришћани,

поздрављам Вас и желим свако добро од Господа.

Бранимир Нешић,

оперативни уредник Православља

П.С. Спреман сам да Вам доставим штампани материјал који детаљно показује ко је био ђенерал Дража Михаиловић.


© 2005—2012 Православље
Сва права задржана.
latinica