Очекује се да би недавна архијерејска посета Руској Православној Цркви и Патријарху московском и целе Русије Кирилу ускоро могла донети добре плодове.
Подсећамо, у посети Москви почетком јула били су председавајући Светог Синода Српске Православне Цркве Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Епископ жички Хризостом и викарни Епископ моравички Антоније, протонеимар Храма Свети Сава професор Војислав Миловановић, као и главни архитекта за унутрашње уређење Храма арх. Драгомир Ацовић. Тема разговора била је раније најављивано и договорено учешће најпознатијих руских уметника на организацији и реализацији мозаика у Храму Светог Саве на Врачару, у шта би се својом подршком укључила и Руска Православна Црква и један број водећих фирми из Руске Федерације Управо протонеимару проф.Миловановићу, главном „градитељу”, редакција Православља обратила се за објашњење о каквој је помоћи и сарадњи било речи.
Како оцењујете недавну посету Руској Православној Цркви?
- Посету оцењујемо највишим оценама. Управо зато што смо на дневном реду имали веома важне теме, тежили смо да избегнемо неуместан и преурањен публицитет. Наша сарадња почела је пре седам година, а Архиепископ цетињски Високопреосвећени митрополит Амфилохије и ја до сада смо више пута боравили у службеној посети Москви. Тако су и започети разговари са московским патријархом Алексијем, и са ондашњим Митрополитом, сада патријархом, Кирилом, уз њихову изузетну наклоност и подршку. Ово је, дакле, само наставак нашег сталног рада и сарадње са Русијом. Не треба никако заборавити да исту такву сарадњу имамо и са Грчком Православном Црквом, која је за храм раније дала помоћ од скоро милион немачких марака.
У чему ће помоћи Руска Црква?
- Њихова и наша жеља је да у уређењу и опремању ентеријера и молитвеног амбијента битно допринесе највећа православна Црква на свету – Руска. Познато је да је Руска Црква током последњих три века градила и опремала велике катедралне цркве, и да је у том погледу њихово искуство у православном свету непроцењиво и јединствено. Када је реч о пројекту Храма Светог Саве, сарадња заправо траје још од 1906. године, када је Царска уметничка академија умољена да помогне својим знањем и искуством на остварењу пројекта подизања Спомен храма. Ово је, у сваком погледу, наставак те сарадње старе већ више од једног века.
Руска држава је спремна да подржи финансијско ангажовање њихове привреде. Ми смо у Москви разговарали, са специјалним представником руског председника Дмитрија Медведева. Подсетићу вас да је и сам Медведев недавно посетио Храм на Врачару и лично се упознао са нашим проблемима и потребама. Тада је и донета начелна одлука да се подржи наш пројекат. И прошлог априла једна руска делегација на високом нивоу била је у Храму Светог Саве и понудила помоћ, финансијску и уметничку, и та је понуда са задовољством и захвалношћу прихваћена.
Колико су договори конкретизовани вашом посетом Москви?
- Значајно. У Москви су потврђени наша потреба и спремност да се несебична понуда руске стране прихвати. Свети архијерејски Синод СПЦ одлучио је да се прихвати предлог да руска страна организује и финансијски значајно подржи израду мозаика у Храму. Осим поменутог сусрета са руским државним врхом, састали смо се и са челницима Руске академије уметности. Имали смо изузетну част да Патријарх Кирил позове наше архијереје да саслужују са њим у кремаљском Успенском сабору, да прими нашу делегацију у Сабору, а потом и у посебну аудијенцију у Грановитој палати.
Да ли је одлука да се у Храму Светог Саве на Врачару раде мозаици донета под рускијм утицајем?
- Не, о томе је одлучивано на Светим архијерсјким Саборима и синодалним седницама СПЦ још пре Другог светског рата, у време Патријарха Варнаве и у време усвајања пројеката за градњу Храма Светог Саве на Врачару, када су најактивнији у припремама за градњу и пројектовању били професори Несторовић и Дероко. Те су одлуке потврђиване у време патријараха Гаврила Патријарха и Германа, па и у нашем времену.
На чему сада радите у Храму?
- Управо на припеми за постављање мозаика. Припремамо подлогу, равнамо бетонске површине, односно обијамо вишкове и попуњавамо празнине, и препарирамо подлогу тако да постављање мозаика може да почне када се стекну услови. Иначе, у Храму на Врачару и у пројектном бироу ради се стално, непрестано, паузе су само када су празници. Пројектни задаци за почетак радова на мозаицима су урађени и одобрени од стране Синодске комисије.
Иако се наши разговори са руском страном односе на финансирање, руковођење и израду мозаика, то ни у ком случају на подразумева искључивање наших уметника. Напротив, очекује се да ће највећи део овог дугорочног и исцрпљујућег уметничког и физичког посла бити на њима.
За време недавне Универзијаде имали сте пуно страних посетилаца?
Нама гости из свих крајева света долазе сваког дана у великом броју, без обзира на догађаје у граду. Храм Светог Саве на Врачару је најпосећеније место у престоници, са између 400 и 1000 гостију дневно. О нашим сусретима са њима могли бисмо да причамо сатима, али је свима заједничко дивљење пред црквом какву нису очекивали да ће видети у Србији. |
