„Непрочитани“ мемоари Проте Матије

Од Проте се сазнаје да је неко прихватилиште за рањенике постојало и у Ваљеву: „У шанцу се задржасмо, рањенике отпратимо које у Ваљево а неке својим кућама“. Тополски казивач Петар Јокић је још краћи: „А рањене кући пошаљемо“. Током својих Сећања, Јокић излаже само о једном рањенику: „Мени су једног момка, Лазара из Јагњила, јако Турци ранили. Кад дођем пред шатор, узмем с момцима те оног момка скинем. Он жестоко јекну. Господар ме запита: ’Ко је оно рањен што онако јекну?‘. ’Лазар из Јагњила, Господару!‘. ’Ала, јазук, најбољи момак нам је био!‘” Аутор Поменика, Милан Милићевић, каже да се хајдук, а потом устаник, Глигорије Младеновић након тешког рањавања током борби за ослобођење Београда, код куће лечио травама и мелемима. опширније »