Новости из хришћанског света:
ЦАРИГРАДСКА ПАТРИЈАРШИЈА
Према најновијим проценама, Турска има 71,517 милиона становника. Преко 95% њих исповеда ислам (сунити 80%, алавити 20%). Сматра се да хришћана има око 120.000, и то: Јермена (Јерменска цариградска патријаршија) 65.000, римокатолика 20.000, 4.000 протестаната (разних малих деноминација), док Цариградска патријаршија има 2.000 верника. Број хришћана сиријског обреда (сиријске, халдејске и асирске традиције) достиже двадесетак хиљада. Турска провинција Хатај је под јурисдикцијом Антиохијске патријаршије.
Постоји и непризната "Турска православна црква", основана 1922. од стране владе која се тада самопрогласила за патријаршију, чак на кратко запосела зграду васељенске патријаршије. До сада је имала тројицу "патријараха", сви из породице Еренерол. У међувремену је изгубила значај, те има само неколико десетина присталица. У Цариграду по три парохије имају и "Јерменска католичка црква" и "Јерменска евангелистичка црква". Ниједан хришћанин није посланик у Анкари. Забрањено је коришћење црквених звона. Цркве нису правно регистроване као цркве, већ као задужбине (вакуф). Уз то, у Турској живи 23.000 Јевреја и малобројних других неисламских мањина.
Иако је турски премијер Ердоган недавно најавио "равноправност" свих грађана, хришћани не виде знаке напуштања политике дискриминације. "Пробни камен" представљају два питања: поновно отварање богословске школе Цариградске патријаршије, насилно затворене 1971. године, и враћање за богослужбено коришћење цркве светога апостола Павла у његовом родном месту Тарсу. ОБРАЋАЊЕ ИЗ УКРАЈИНЕ
Цариградска патријаршија је потврдила да је примила допис од неканонске "Украјинске аутокефалне православне цркве" (УАПЦ), датиран 26. августом, у коме се моли за примање у крило васељенског трона са статусом аутономије. Акт је потписан од поглавара, митрополита Методија (Кудрјаков) и целокупног епископата, десет архијереја. Од Фанара се такође тражи да у Кијеву отвори што пре подворје или информативно-културни центар.
Свети Синод у Цариграду размотриће 28. октобра ову молбу, изјавио је генерални секретар Св. Синода, архимандрит Елефидофорос (Ламбрианиадис). Спонтано и брзо није могуће донети неко решење, рекао је он. Пре тога би једна делегација из Цариграда посетила Кијев и разговарала са митрополитом Методијем.
УАПЦ је настала 1921. године, 1930. је од државе укинута а епископи и свештеници емигрирали су у САД и Канаду. У Украјину је поново присутна од 1989. у лавоској, тернопољској и ивано-франковској области. Укупно има око 400 парохија.
Званичних реакција из Москве није досад било, једино је пренета изјава протојереја Андреја Новикова, члана Синодалне богословске комисије. Ако би УАПЦ била прихваћена од Цариграда, то не би имало "канонску снагу", пошто би се радило у мешање у послове друге цркве и повреди бројних канона. Радило би се уједно о "греху против јединства Цркве", напоменуо је он. НОВИ ТОМ ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ
У Москви је објављен 21. том "Православне енциклопедије". Посебног представљања овај пут није било. Чланци су на почетно слово И (српски И и Ј): Исус Христос, Исус Навин, Исус син Сирахов, Јерусалим, јерархија, игуман, Израел, Јерихон, бројни светитељи имена Игнатије, Јеремија, Јоаким и Јероним, затим Исусовачки ред, Јеховини сведоци. Очекује се да до краја ове године изађе још један том енциклопедије.
Црквено научни центар "Православна енциклопедија", којим руководи Сергије Леонидович Кравец, издаје и реномирани часопис "Весник црквене историје". Тек ових дана објављене су свеске 1–2 за ову годину, прве у време новог патријарха. До сада је објављено 14 свезака. Часопис увек садржи четири одељка: публикације; истраживања; из историје духовне просвете; критика, библиографија, научни живот. МАРТО-МАРИЈИНА ОБИТЕЉ
Велика кнегиња Јелисавета Фјодоровна, када је постала удовица (супруга су јој убили анархисти 1905), основала је 1909. "Обитељ милосрђа", чију стогодишњицу Руска православна црква ових дана обележава. Обитељ, у престоничком кварту Бољшаја Ординка, наставила је са деловањем и после мученичког страдања кнегиње 1918. Међутим, 1926. је морала да прекине рад.
Потпуну обнову подржали су 2006. патријарх Алексије и московски градоначелник Лушков.
Свечаности поводом стогодишњице оснивања одржане су 9. септембра. Берлинско-германски архиепископ Марк донео је из Јерусалима честицу моштију преподобномученице Јелисавете и инокиње Варваре, а патријарх Кирил је служио Свету Литургију и молебан светитељки, коју је означио образцем и за садашње доброчинитељске организације.
Сестринство са настојатељницом Наталијом (Молибога) наставља са традицијом милосрђа. Отвара се у историјском здању манастира "Центар за рехабилитацију деце са церебралном парализом". У почетку ће бити простора за 30 деце. Монахиње се труде да одржавају и музеј који поседује личне предмете из живота светитељке и тадашњег духовника манастира архимандрита Сергија (Серебрјанског). Обилазак музеја је бесплатан, групе треба унапред да се најаве.
При манастиру ће радити "Центар православне моде" где ће се производити и продавати женска "стилска одећа" у складу са православном традицијом. Копираће се и модели из 19. века.
Свечаности је присуствовала супруга председника Русије, Светлана Владимировна Медведев, изјавивши да су живот и судбина свете кнегиње пример служења људима. Патријарх јој се у свом обраћању захвалио на труду, желећи да њој и председнику Господ подари снагу и непоколебљивост. ДАН ТРЕЗНОСТИ
У неким руским епархијама празник Усековања обележен је и као "Дан трезности", односно сузбијања алкохолизма. Овај празник је посебно погодан за општецрквену и општедруштвену акцију разјашњавања погубности тог порока. Еванђелиста Лука (1,15) бележи да је архангел Гаврило навестио да Претеча "неће пити вина ни сирћета". Апостол Павле Римљанима пише (14,21) да је "добро не пити вина". Архиепископ јекатеринбуршки Викентије овим поводом се посебно обратио верницима и јавности. Подсетио је да је Свети синод 1914. донео решење да се на Усековање моли за спасење од "страсти пијанства". Пре бољшевичког преврата постојала су друштва трезности. Цар Николај је 30. јануара 1914. донео рескрипт (уредбу) о "мерама против злоупотребе спиритних напитака". Последњих година оснивају се организације за сузбијање алкохолизма које су годишња окупљања имала у другу суботу септембра. СУСРЕТ СА ДИПЛОМАТАМА
Московски патријарх Кирил је 4. септембра при храму Христа Спаситеља примио двадесет амбасадора арапских и муслиманских земаља. Обавестио их је о вековним руско-арапским, посебно руско-блискоисточним контактима. У арапском свету Русија види савезника са исламом је заједништво у очувању морала: живота, породице, мира, самопожртвовању. У Русији је ислам са статусом "традиционалне религије", постоји међурелигијски дијалог на свим нивоима, делује и Међурелигијски савет. Патријарх се заложио за права хришћанске мањине у муслиманским земљама. Обавестио је да ће у предстојеће време посетити три древне патријаршије – Александријску, Антиохијску и Јерусалимску, у којима хришћани живе уз муслимане. Састаће се и са "државним руководством" Египта, Сирије, Либана, Јордана и Палестине. Православни храмови у арапском свету као и џамије по Русији симболизују "пријатељство", сведоче о намери да се живи у миру и медђусобном уважавању, сматра руски првојерарх. КЛИМЕНТОВСКИ ХРАМ
Један од најлепших московских храмова, посвећен светом великомученику Клименту Папи Римском, потпуно је обновљен и заблистао је својим некадашњим сјајем. Радови су трајали више година а подржани су од градоначелника Ј. Лушкова. Непрестано је било ангажовано 120 грађевинара и рестауратора.
Саграђен је пре 240 година по пројекту чувеног архитекте Петра Трезинија. Сматра се најлепшим и највећим храмом Русије 18. века. Био је затворен од 1929. до 1993. Налази се у улици Пјатницкаја, бр. 26 (недалеко од метро станице Третјаковака).
Бољшевици су желели да га сруше, по свему судећи томе се (не јавно) супротставио маршал Климент Ворошилов, члан Политбироа КП и веома страсни стаљиниста.
Испод главног олтара бољшевици су инсталирали јавни тоалет. У храму је деценијама био магацин библиотеке "Лењин". ПАТРИЈАРХОВА МОЛБА
Московски патријарх Кирил упутио је допис државном опуномоћенику за људска права Владимиру Лукину. Обавестио га је да један мањи део православних верника одбија да прихвати лични број (ИНН), видећи у њему "печат антихриста". Ти грађани не могу да примају пензију, да прибаве лична документа, "свезане су им руке и ноге", не могу да се баве ма којом делатношћу.
Првојерарх наглашава да је став Цркве по овом питању јасан, она одобрава примање ИНН, у томе не види грех. То је констатовала Синодална комисија још 2001. године.
Треба изнаћи техничке могућности и за те грађане, увести за њих неки "алтернативни систем" који би био различит од важећег. Експерти сматрају да цифре не морају бити у низу, већ две по две, између нула, тако да се никако не би јавила "апокалиптично" 666. Ова тема изазива већ годинама и радикалне реакције, посебно у провинцији. Њих је подржавао рашчињени епископ чукотски Диомид и поједини монаси.
Цркви није познато колико има следбеника оваквих идеја. ПОВРЕЂЕН ЕПИСКОП
Епископа могилевско-мстиславског Белоруског егзархата Софронија ножем је повредио у саборном храму у Могилеву један душевни болесник. Епископ се после уласка у храм, дошавши пред олтар, окренуо народу да би га благословио. У том тренутку притрчао је човек са ножем у руци, којим је архијереја прво повредио у прса, потом у руку. Одмах је савладан од присутних верника а епископ је пренет у болницу и оперисан. По саопштењу лекара, живот није био у опасности.
Починилац, чије име није саопштено, рођен је 1973. У полицијском досијеу стоји да је био склон крађи, нигде није радио а имао је и психијатријски третман. Повремено је долазио на богослужење.
Патријарх Кирил упутио је епископу поруку са жељама за опоравак а лекарима градске болнице захвалност за брзу и успешну интервенцију. ИСТОРИЈА МОНАШТВА
Румунски патријарх Данијел и председник Румунске академије наука Јоњел Хајдуч су на конференцији у Синодалној палати у Букурешту означили почетак пројекта израде "Историје румунског монаштва од давнина до данас". Са црквене стране у мешовитој комисији за спровођење пројекта су петорица историчара са свих пет румунских богословских факултета, а са стране Академије исти број.
Како је саопштено, припремиће се три тома: 1. Монаштво до 10. века; 2. Монаштво до 16. века; 3. Монаштво од 17. века до данас. Како многобројни извори нису истражени и упоређени, потребно је уложити знатан труд. ПРАВОСЛАВНА КЊИГА
У бугарском лучком граду Варна, под покровитељством митрополита варнеско-великопреславског Кирила од 7. до 13. септембра оџана је "Седмица православне књиге". Посебно интересовање изазвало је представљање књиге митрополита Јеротеја (Влахоса) "Православна психотерапија" као и наступ струмучког митрополита Наума о исихазму светогораца у 20. веку. Међу бугарским ауторима били су Теодор Стојчев, Валентин Кужухаров, Златина Карчева, Љубомир Текеџијев. Представљена је књига чешког митрополита Христофора о историји и садашњици Православља, присутан је био и аутор. Учествовала су и двојица руских предавача, Андреј Разин и архимандрит Макарије (Варетеников), директор диригентске школе Московске духовне академије. О ЛИТУРГИЈСКИМ ИЗМЕНАМА
Из ватиканских и њему блиских извора последњих недеља долазе најаве могућих измена литургијске реформе уведене на Другом ватиканском сабору. Јавности је први пут доступно једне писмо папе Бенедикта Шеснаестог у коме он пише да постојање два обреда, новог и старог (тридентинског), представља оптерећење за бискупе и свештенике. Објављен је и текст кардинала Љовера, префекта Конгрегације за богослужење. Он тражи да се сузбијају импровизације које себи свештеници допуштају у име "креативности". Поред локалног језика, латински треба да добије већи значај. Примање хостије "на уста" треба да је уобичајено, а "на руке" изузетно. Свештеник током богослужења треба да је окренут Истоку, дакле леђима народу, бар у делу претварања светих дарова. Није за сада речено колико би и од када ове препоруке биле обавезујуће.
Ватикански Уред за штампу саопштио је да "у овом тренутку" није планирана измена богослужбених књига. Папа осуђује, сада као и раније, "злоупотребе и претеривања" у богослужењима, такође сматра да се два обреда "допуњују". Потребно је "време и мир" да би се донеле нове измене. Предлози промена су још увек "радни, а не институционални", конгрегација се залаже за "виши ниво сакралности литургије". |
