Током јутарњих часова, када су верници са свештеницима и монасима из више десетина аутобуса, који су дошли из већина парохија Шумадијске епархије али и из Београда и других градова Србије, у миру и тишини прилазили манастиру, видело са да они не долазе да се упознају са још једним спомеником дугог трајања из наше историје, већ да прилазе светињи о чијој спасењској и молитвеној улози имају свест, осетило се да знају да су вековима у Тресијама многи тражили и налазили утеху, да су се сусретали с Богом.
Имали су на уму да су манастирски житељи у сваком тренутку преживљавали оно што је сналазило Србе и њихове духовне и световне вође. И у време успона, када богоугодни владари краљ Драгутин и деспот Стефан Лазаревић утврђују српску државност и културу на северу; или када је после обнове Пећке патријаршије ово био један од најугледнијих манастира у околини Београда; а и у доба патријарха Гаврила Дожића који пред Други светски рат започиње велику обнову коју води угледни свештеник и професор Стева Димитријевић. Али и у доба страдања, после пропасти српске средњовековне државе 1459. године или након Велике сеобе Срба на север 1690. године, односно када после Другог светског рата безбожници чине све да овде утихне молитва. Хвала Богу, није престала. Све су верници, учесници прослављања Божијег трајања овог манастира, то знали, па су и данас дошли да у Светој Литургији доживе предукус Царства Божијег због којег је манастир Тресије и претрајао.Светој Литургији испред Светоархангелског храма началствовао је Првојерарх Цркве Божије у Шумадији Владика Јован који се, као и његови претходници, несебично старао да Тресије данас буду манастир, по уређености и поретку, свима на радост и понос. Саслуживао је Господин Теодосије, Епископ липљански и игуман дечански, као и многи монаси и свештеници Шумадијске епархије. Живо учешће у Литургији имали су и многобројни појци, црквени хор Опленац из Тополе, ученици крагујевачке Богословије Светог Јована Златоустог...
Након окончања свете Литургије, током које се причестио велики број учесника овог молитвеног скупа, Епископ Јован уручио је висока признања заслужнима за актуелну обнову манастира Тресија. Орден Светог Саве првог реда, на предлог Епископа шумадијског, добио је манастир слављеник, а уручен је архимандриту Јовану. Највише одликовање Епархије шумадијске, Орден Светог Симеона Мироточивог, за учешће у сређивању Тресија, Епископ Јован је доделио Живораду Милосављевићу, председнику општине Сопот, Јовану Јовичићу, привреднику из Неменикућа и Милети Радојевићу из Лазаревца.
На почетку културно-уметничког програма посвећеног великим јубилејима, о историјском трајању манастира Тресија говорио је академик професор др Момчило Спремић.
У турском попису из 1460. године први пут је забележен манастир Тресије под тим именом. Зашто баш тада? Зато што је три године раније обновљена Пећка патријаршија што је довело до обнове српске црквене организације. До тога доба српски народ и Српска Црква нису били признавани, били су ван закона. У попису из 1560. године Тресије су имале завидно братство од дванаест калуђера и приход од 400 акчи, више него било који манастир на подручју Београда. Али, без познавања општих међународних прилика није могуће сагледати ни историју једног народа ни прошлост једног манастира.
Током културно-уметничког програма своју родољубиву поезију говорио је песник Драгомир Брајковић. Наступио је и црквени хор Опленац и фолклорна друштва космајског краја. |
