Међународна Комисија за англиканско-православни теолошки дијалог састала се у граду Хања на Криту, где је заседала од уторка 15. септембра до недеље 21. септембра 2009. године, као гост Цариградске патријаршије, у оквиру Митрополије Кидоније и Апокороноса. Комисија се састоји од представника Православне Цркве и Англиканске заједнице. опширније »

На празник Усековања главе светог Јована Крститеља, свештенство и парохијани цркве Светог Саве на Врачару угостили су групу православних научника из Русије: Људмилу Фјодоровну Липатову, Петра Петровича Казанцева, телевизијску екипу овог региона и преводиоца Небојшу Ћосовића. Организатори њихове посете Србији били су: Департман међународних веза Јамало-ненецког аутономног округа, Јамало-ненецки музејски изложбени комплекс И. С. Шемановског и ТВ компанија Јамал-Регион. опширније »

Празничном атмосфером, пуном топлине и доброг расположења, особље и корисници Дневног боравка за децу оболелу од аутизма „Др Олга Хаџи-Антоновић“, заједно са својим родитељима, 21. септембра 2009. године прославили су крсну славу, Рођење ресвете Богородице (Мала Госпојина). У церемонији освећења славског колача, оцу Миодрагу Поповићу и директору Дневног боравка Рајку Марину, бојажљиво су се придружила радознала деца и тиме додатно улепшала сам чин освећења. Након освећења славског колача уследило је богато послужење. За дивну декорацију свечане трпезе побринули су се родитељи корисника Дневног боравка. опширније »

Да ли ми можете рећи какав став има Црква по питању завештања органа? Унапред захвалан, Д. Живковић из Владимираца - Основно начело хришћанског живота заснива се на спремности да „сами себе и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предамо“, и то тако што ћемо једни другима добро чинити. Дакле, хришћанска вера се заснива на конкретној доброделатности, а не на неоствареној добронамерности. опширније »

Евгеније Тисеран (Eugene Tisserant) је значајна личност у историји Римокатоличке цркве 20. века, истакнути јерарх и познато име у свету богословске науке. Његов животни век се од избора за кардинала (1936) до смрти (1972) временски поклопио са четири папске владавине. опширније »

Фактографија је неутрална по питању идеолошких и материјалистичких теорија, она не може да оперише категоријама вечног и бесконачног, а такође не може ни да оповргне постојање Божанства; штавише, постојање законитости и сврховитости у свету који видимо, а посебно у биолошким бићима, у већој мери говори о присуству више разумне силе, премда је не доказује. Без обзира на самоуверене изјаве рационалиста да је „наука доказала“ или да је „наука побила“, на изјаве о „тријумфу људског ума“ и „тријумфу научног погледа на свет“, људи примећују да се теорије и хипотезе појављују и падају пред њиховим очима. Једним истим чињеницама и на основу једне исте логике даје се различита интерпретација... Када наука западне у апстракције, онда њена историја постаје слична архиву теорија или гробљу хипотеза. У том архиву се већ припрема место за савремене теорије. опширније »

Српска средњовековна књижевност обилује Житијима, Службама и Похвалама Срба-светитеља, али су ликовна сведочанства о њиховом животу знатно ређа. Српско сликарство после Велике сеобе, уз снажне упливе са Запада, све више се удаљава од својих корена. Богата, а напуштена средњовековна сликарска баштина доживљава своју обнову тек крајем 20. века. опширније »

Одговор на питање постављено насловом овог округлог стола разликоваће се у зависности од претходно усвојених антрополошких премиса и начелног става у погледу човекове природе. За оне који прихватају материјалистички поглед на свет, одговор на питање хоће ли и, уопште, могу ли машине заменити људе, можe бити позитиван, с обзиром да у том гледишту човек преставља само телесну, материјалну компонету, затворени систем у оквиру кога се дешавају бројни хемијски и физички процеси које називамо разменом материје и енергије. Ако би то било све што је човек, онда бисмо га заиста могли прецизно дефинисати, а самим тим и потпуно симулирати уз помоћ концепта вештачке интелигенције. Преостали би једино време и рад за развијање технологије за тако нешто. опширније »

Када сам пре осам година изашла из авиона, прво што сам планирала да урадим је да одем у цркву Светог Саве. Ушла сам, гледала у свеће и чини ми се да ми се тад „отопило“ срце. Гледам иконе које нису тако високо постављене као у католичкој цркви, већ су близу, ту у мом срцу, и кажем, нашла сам своју духовну кућу. опширније »

Овде ћемо тумачити питања која су у вези са богословским образовањем, и рећи неколико речи о теологији, онако како су је схватали оци Цркве. Према класичној Евагријевој дефиницији, „Ако си теолог, истински ћеш се молити. А ако се истински молиш, онда си теолог.“ У складу са традиционалним богословским схватањем, теологија није наука, или ученост, или академски практикум. Бити теолог значи имати искуство личног сусрета са Богом, кроз молитву и служење. опширније »

Празник Покрова Пресвете Богородице Српска Православна Црква празнује 1. октобра по старом, односно 14. октобра по новом календару. Овај празник је установљен у спомен догађаја који се збио у време владавине византијског цара Лава Мудрог који је владао од 886. до 911. године. О том чудесном догађају у житијама Св. Андрије Христа ради јуродивог (2. октобра по старом, 15. по новом календару) наводи се следеће: опширније »

Пример Поцерца није једини случај да певач „стегне срце“ и понесено поје о ономе што је неповратно изгубљено. Без обзира на жалосну реалност око себе, он се преноси у дане за песму створене, бар док песма траје. Тако има снаге да у својој првој песми о почетку устанка преноси и после опште пропасти поруку Црнога Ђорђа. опширније »

У понедељак, 7. септембра 2009. године, на амерички Празник рада, у манастиру Нова Грачаница крај Чикага, освећена је до сада најлепша спомен-биста генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу. Освећење је извршио Eпископ новограчаничко-средњозападно-амерички Лонгин, уз саслужење 17 свештеника и два ђакона. опширније »