Лавра Светога Саве је један од најстаријих и најзначајнијих манастира православне Цркве. Овај манастир је имао веома важну улогу у развоју монаштва, побожности и теологије и одбрани православне вере од јереси. Свети Сава Освећени је постао монах у осмој години живота у својој отаџбини Кападокији у Малој Азији. У узрасту од осамнаест година долази у Свету Земљу, где постаје послушник светог Јевтимија Великог. Године 478, он долази на место данашње Лавре по једном откривењу ангела Господњег, и ту почиње организовање монашког општежића. Пошто прва мала црква, названа Теоктистос („од Бога сачињен“), која је била посвећена светом Николају, није била довољна за потребе братства, свети Сава подиже велику цркву, данашњи католикон манастира, посвећен Благовестима Пресвете Богородице. Овај саборни храм Лавре је освећен 502. године. опширније »

На празник Усековања главе светог Јована Крститеља, свештенство и парохијани цркве Светог Саве на Врачару угостили су групу православних научника из Русије: Људмилу Фјодоровну Липатову, Петра Петровича Казанцева, телевизијску екипу овог региона и преводиоца Небојшу Ћосовића. Организатори њихове посете Србији били су: Департман међународних веза Јамало-ненецког аутономног округа, Јамало-ненецки музејски изложбени комплекс И. С. Шемановског и ТВ компанија Јамал-Регион. опширније »