Дечији осмех је највеће богатство

Боравак се налази у Улици Корнелија Станковића број 13 на Врачару и један је од девет дневних прихватилишта Центра за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју Београд. Примарна мисија Центра је подизање квалитета живота деце с посебним потребама. То укључује третмане прилагођене индивидуалним потребама корисника, рекреације, слободно изражавање личних склоности, рад у креативним радионицама, излете, рекреативну наставу, обилазак културних установа и сличне активности. По речима Марине Милосављевић, управнице Боравка, основна намена програма је побољшање самосталности и самоизбора код деце с аутизмом, као и помоћ породицама дељењем бриге о малишанима током радног времена. Дневни боравак је наменски опремљен како би био што пријатнији и удобнији, а у оплемењивању простора учествују и деца украшавајући га својим радовима насталим у креативним радионицама.


Оно што је од изузетне важности када су у питању деца са аутизмом, по речима медицинске сестре Радмиле Трајановић, која годинама брижљиво и с пуно љубави ради у Боравку, јесу велика љубав, пуно стрпљења и осећајност. „Неопходно је да осетите шта је потребно сваком детету. Она изискују нашу пуну пажњу и неизмерно стрпљење, јер се прогрес не може очекивати за кратко време. То је сложен процес који укључује свакодневни рад, а успех долази с временом. Наравно, без љубави овај посао се не може радити“, рекла нам је сестра Радмила и додала да је велико задовољство и радост када видите и најмањи напредак код детета. Деца која нису имала хигијенске навике, или нису умела сама да се обуку након истрајног и свакодневног рада и овакве проблеме савлађују. Зато је од изузетне важности да деца редовно долазе у боравак. У боравку постоји неколико креативних радионица: воскарска, корпарска, салвета техника, радионица за израду предмета од глине и гипса, као и ликовна секција. Кроз рад и игру у радионицама, како нам је појаснила докторка Милица Вуковић, иначе радни терапеут и лекар у Дому, свако дете активно користи тело и глас као средства изражавања и подстакнуто је да комуницира и исказује своја осећања и доживљаје везане за непосредно окружење и свет маште. У корпарској радионици деца ручно праве корпице различитих димензија и облика од прућа. Једна од специфичнијих и за малишане веома интересантна техника је салвета. На том курсу деца уче да праве тањире, кутијице, тацне, чиније са салветама разних боја. У оквиру воскарске радионице, деца кроз једноставну игру, развијајући своје креативне способности, израђују свеће и сапуне разноврсних облика. Циљеви креативних радионица су развијање моторних способности, пажње и стрпљења код деце, као и осећај радости и задовољства у сопственом раду. Оно на шта је особље посебно поносно јесте ароматерапија. Она припада једној од најпопуларнијих области природне медицине. Ароматерапија подразумева обогаћивање свећа и сапуна етеричним уљима биљака. Уља имају снажно бактерицидно и антивирусно дејство у сузбијању инфекција које су резистентне на методе конвенционалне медицине. Нека етерична уља стимулишу обнављање ћелија и регулишу физичку, емоционалну и психичку равнотежу човека. У дневном боравку свеће и сапуне оплемењују уљима камилице, руже, лаванде и јасмина. „Дејство етеричних уља биљака је тренутно и брзо, што ми користимо као позитиван ефекат код одређених болести које препознајемо код деце. Уља благотворно делују на нервни систем, дигестивни и уринарни тракт, као и при лечењу кожних обољења“, рекла нам је др. Милица Вуковић. Уље лаванде, на пример, не само да успоставља нарушену физичку и психичку равнотежу организма, већ је оно једино уље које се може неразблажено наносити на кожу и служи уместо алкохола за дезинфекцију рана, озледа, опекотина, а уз то не пече. Докторка Вуковић нам је рекла и да се сваке године, на Врбицу организује продајна изложба дечијих рукотворина у оквиру Храма Светог Саве. Такође, продајне изложбе се одржавају у „Прогресу“ у Кнез Михаиловој улици, уочи Нове године, а повремено и у зградама општина Врачар и Савски венац. Међутим, услед немања простора, стална изложбена поставка ових дивних дечијих рукотворина не постоји. Велико је питање када ће се проблем недостатка сталног изложбеног и продајног простора решити. Нажалост, за сада нема интересената који би понудили икакав стални простор.    


Центар за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју тренутно збрињава преко триста корисника у дневним боравцима и преко сто у стационарним установама, узраста од пет до тридесет година, мада има и старијих. По речима Мирка Гајића, председника Управног одбора Београдског удружења за помоћ особама са аутизмом, у Србији има око две хиљаде деце и младих с посебним потребама. Како су капацитети постојећих центара недовољни, то је велики проблем, јер деца с аутизмом или другим видом ретардације изискују непрестано старатељство.


Треба имати у виду и сву проблематику са којом се суочавају родитељи и старатељи ових малишана. Како особе с аутизмом морају бити под сталним надзором, то подразумева да један родитељ или старатељ мора остати „у кући“, односно без икаквих примања. Дневни боравци делимично решавају ову проблематику с обзиром да их нема довољно и да су већ премашили предвиђене капацитете. Према плану развоја социјалне заштите у Београду предвиђено је проширење и унапређење постојећих услуга. То подразумева ширење мреже дневних боравака на нивоу општина са капацитетом до тридесет корисника. План обухвата и увођење вишедневних, повремених и продужених боравака, као и патронажну службу. Узимајући у обзир специфичност приступа у третману и особености проблема, остварење наведених програма унапредило би квалитет живота и деце оболеле од аутизма и њихових родитеља. Међутим, најважније питање на које за сада нико нема адекватан одговор, јесте шта се дешава са особама оболелим од аутизма или с неким другим обликом ретардације када њихови родитељи више нису у стању да брину о њима. Узрок томе могу бити било здравствени разлози било просто старост родитеља или старатеља. Или, ко преузима одговорност и старатељство за дете с аутизмом које је остало без оба родитеља? Нажалост, то се недавно догодило. Једном дечаку су оба родитеља преминула. Малишан има брата нешто старијег од себе који није способан да се стара о њему. Ово је само један од бројних примера. Засигурно да капацитети постојећих стационара у нашој држави нису довољни и да су потребни нови објекти. За решавање овог проблема као добар пример могу нам послужити земље Западне Европе које овој тематици посвећују пуну пажњу тежећи да олакшају и унапреде свакодневни живот особа ометених у развоју и њихових родитеља.