У понедељак, 7. септембра 2009. године, на амерички Празник рада, у манастиру Нова Грачаница крај Чикага, освећена је до сада најлепша спомен-биста генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу.
Освећење је извршио Eпископ новограчаничко-средњозападно-амерички Лонгин, уз саслужење 17 свештеника и два ђакона.
Око наруџбине и изградње спомен-бисте бринуо се син дугогодишњег благајника Удружења четника, млади инжењер и адвокат Никола Ненадић из Источног Чикага у Индиани. Идеју за подизање спомен-бисте је дао Николин отац, Урош Ненадић. У последњих 50 година ова организација и њени пододбори по парохијама у Америци и Канади финансијски су помагали своје месне парохије, а централна Управа је манастиру Нова Грачаница поклонила три велика звона.
Пошто се број чланова организације Божијом вољом смањио, управа је решила да испразни своју благајну тиме што ће подићи спомен-бисту своме команданту Дражи на имању манастира Нове Грачанице, а остатак новца на дан освећења да поклони као прилог Манастиру.
Бронзана фигура бисте Драже Михаиловића је висока 2,10 метара, стоји на мермерном постољу на којем је уклесано име дародавца између два крста.
Немогуће је посетити имање манастира Нове Грачанице а не приметити Дражин споменик који је постављен испред његових сабораца и поштовалаца сахрањених у манастирском гробљу.
У време освећења спомен-бисте и малог помена генералу Дражи, на јектеније је одговарао хор цркве Св. Николе из Кадахија, који носи име Драже Михаиловића. Хором је дириговала Марија Миличић, ћерка најстаријег живог четничког борца проте Милана Савића.
После освећења и малог помена, одржан је кратак комеморативни програм који је водио благајник Удружења Никола Ђурић.
Том приликом Владика Лонгин се захвалио Удружењу на помоћи и бризи око подизања спомен-бисте и на новчаном прилогу манастиру Нова Грачаница. Затим је прота Милан Савић евоцирао успомене из четничке борбе у време Другог светског рата. Скупу су се обратили и Славко Пановић, председник Српске народне одбране и пријатељ Удружења, као и прота Марко Тодоровић, саветник Одбора за подизање спомен-бисте. Он је прочитао одељке из писма које је Свети Владика Николај Српски послао Винстону Черчилу, у којем га моли да се заузме за Дражу Михаиловића да га комунисти не би стрељали. Винстон Черчил не само да се није заузео за генерала Дражу, већ није нашао за потребно да Владику удостоји одговора. Тиме је показао да се сложио са комунистима.
Део писма који је прота Марко прочитао, у којем св. Владика Николај износи карактерне особине генерала Драже гласи:
„Он (Дража, а. п.) је у сржи хришћанин, верник. Током немачке окупације он је тајно посећивао наша светилишта и молио свештенике да се моле за њега и за људе који су са њим. Он се надао у Бога. Он је ноћу ишао на свето причешће кад год је могао и саветовао је друге да то исто чине.
Издавао је наређења својим војницима да воде хришћански живот, понављајући им често: „Ми смо крсташи и боримо се за Крст часни и слободу златну, као што су наши преци чинили вековима.“
Он је прави народни човек и човек из народа. Масе нашег народа су га сматрале оваплоћењем онога што се сматра најбољим у нашем карактеру, нашој души и савести, нашој историји и историји наше цркве.
Постоје забележени случајеви када су људи свесно ишли у смрт да би спасили његов живот. Тако је било и још увек је одушевљење паћеничког, али поштеног народа према том поштеном вођи. Он је васпитан у традицији и духу наше хришћанске цркве и у патријархалној породици у мојој епархији. То је разлог зашто молим за њега.“
На крају, прота Марко је рекао да се речи овог српског светитеља о мученику Дражи Михаиловићу не могу коментарисати, јер се речи светитеља не поричу, додавши: „Сматрам да је опис вере и карактера Драже Михаиловића Светог Владике Николаја Српског довољан разлог за Српску Православну Цркву да Дражу Михаиловића уврсти у број мучаника пострадалих од безбожника за Веру и Отечество и да 17. јул у календару Цркве прогласи Даном Мученика Драже Михаиловића.“
|
