Новости из хришћанског света:
ПОСЕТА ГРЧКОЈ
Цариградски и васељенски патријарх Вартоломеј посетио је средином септембра током четири дана средњу Грчку и Пелопонез. У Лариси се сусрео са атинским архиепископом Јеронимом, посетио је и неколико мањих места у околини. Након тога, патријарх је посетио Триполис, важан центар полуострва Пелопонез, седиште округа (номос) Аркадије. Град су у 8. веку основали Словени и назвали га Дабр, односно Добролица. У устанку против Турака 1821. почињен је велики масакр хришћана. Крај града, који сада има 25.000 становника, налази се велика војна ваздухопловна база. После Свете Литургије у катедрали Светога Василија, патријарх је проглашен за почасног грађанина. Сутрадан, 22. септембра, проглашен је за почасног доктора наука Пелопонеског унивезитета Триполиса. Првојерарх је у градићу Валтеси разоварао са ватрогасцима који гасе шумске пожаре Овај крај је од огња прошле године изузетно много пострадао. У Декациосу је осветио проширени старачки дом. Патријарх је примио плакету почасног грађанина и у месту Като Асеа.
ОСНОВАНА ПРЕС-СЛУЖБА
Патријарх Кирил је донео одлуку о обједињењу информативне делатности и оснивању „прес-службе патријарха московског“. За руководиоца је именован свештеник Владимир Вигиљански. Он ће директно одговарати патријарху, а не другом црквеном органу. Како је Вигиљански објаснио, сам патријарх до сада није имао свој информативни програм. Црква се труди да изађе из „језичког гета“, да саопштава јасно и на време, да се отвори према друштву. Овај процес отпочео је заправо још пре пет година. Верници, као и други, треба да сазнају шта се дешава у црквеном животу, на нивоу целине, али и појединих епархија. Патријарх ретко даје интервјуе, али у проповедима дотиче многобројна важна питања. Њих многи, кад се објаве на сајту Цркве, нажалост не читају. Неки питају, истиче он, шта патријарх мисли о одређеном проблему. Одговори им се да се он о томе изјаснио у одређеној проповеди. Црква ће и даље имати две интернет-презентације, оне неће међусобно конкурисати или „ратовати“. Осим патријарховог, остаје „општецрквени сајт“ Информативног одељења патријаршије, којим руководи Владимир Легоида.
ПОСЕТА РИМУ
Архиепископ волоколамски Иларион (Алфејев), надлежан за спољне односе Московске патријаршије, са вишечланом делегацијом, боравио је средином септембра у петодневној посети Ватикану. Са папом Венедиктом Шеснаестим сусрео се у његовој летњој резиденцији у Кастелгандолфу, недалеко од Рима. Осим са кардиналом Валтером Каспером, задуженим за односе са другим хришћанима, архиепископ је сусрео већи број кардинала надлежних за разне области. Посетио је и „Заједницу светога Егидија“, као и Папску дипломатску академију са којом је успостављена сарадња у образовању стручњака. Како су обе стране саопштиле, током разговора било је речи о многобројним темама. Између осталог, о наставку православно-католичког богословског дијалога. Заједничка комисија ће заседати током октобра на Кипру. До сусрета између патријарха Кирила и папе ће доћи, он треба да буде „симболичан а не протоколаран“. О термину није било речи, припреме могу потрајати неко време, у међувремену треба да се разјасне још нека питања, посебно у вези са стањем у Украјини. Две цркве имају веома сличне погледе у вези са очувањем традиције и хришћанског морала, угроженог савременим неолиберализмом (питања породице, брака, сексуалност, правичности, екологије). „Време конфронтације између нас је прошлост“, речено је. Архиепископ наглашава да се дијалог између православних и католика не може сводити само на историјска и богословска питања. Договорено је да се идуће године у Риму приреде „Дани руске духовне културе“. Након Свете Литургије, коју је служио у катакомби светога Калиста, архиепископ је, поменувши „подвиг првих римских мученика“, позвао да се превлада „хиљадугодишње разногласје између хришћанског Истока и Запада“. Подела је резултат „људског греха“, могуће је поново успоставити Богом заповедано јединство, чему сви треба да дају свој допринос у труду ка његовом остваривању. Православље и католичанство немају евхаристијско јединство, а протестанти су „одступили од фундаменталних принципа Хришћанства“.
ПОДВОРЈЕ У МОСКВИ
Румунска православна црква (РПЦ) има намеру да у Москви оснује своје подворје. Румунски амбасадор Константин Григорије о овоме је обавестио патријарха Кирила који је подржао иницијативу. Две цркве ће детаље тек размотрити, постоји могућност да РПЦ добије на коришћење један руски престонички храм који се не користи, или још није обновљен.
Две цркве желе да поправе међусобне односе који су оптерећени неканонским поступцима Букурешта у недавној прошлости, оснивањем више епархија на територији Молдавије. Амбасадор је нагласио да РПЦ има већ храмове у Цариграду и Софији, као и у Риму. +ЕП. ВЛАДИМИР(РОЗЈАНКО) Поводом десетогодишњице упокојења епископа Василија (Владимира Михиловича Розјанка), у Русији и Америци служен је помен.
Епископ је рођен 1915, а деда му је био председник Државне думе (парламента). Потомци су с једне стране кнежевских породица Голицин и Јусупов, с друге са породицом Мајендорф. У тадашњу Југославију емигрирали су 1920. У Београду је завршио Прву српско-руску класичну гимназију и Богословски факултет. Учитељи и предавачи су му били свети Јован (Максимович), архимандрит Јустин (Поповић), свети Николај (Велимировић), митрополит Антоније (Храповицки). Са десет година био је прислужитељ у олтару руског Тројицког храма у Београду. Рукоположен је 1940. за свештеника српске Цркве. Током рата деловао је у Црвеном крсту. Ухапшен је 1949. и осуђен на осам година затвора због „религијске пропаганде“. Отпуштају га 1951. с тим да напусти земљу. Емигрира са породицом преко Француске у Енглеску, где делује као српски свештеник. Почевши од 1955. проповеда једном недељно преко ББЦ, првенствено на руском, пуних 26 година. Имао је на милионе редовних слушалаца. Када му се упокојила супруга Марија, с којом се венчао у Београду, замонашио се 1978, а неколико месеци касније хиротонисан је за епископа вашингтонског Православне цркве Америке, којој је Москва дала аутокефалију. Са Руском заграничном црквом није желео да има односе. Први пут је 1981. добио дозволу да посети Русију. Касније, од патријарха Алексија Другог је одликован највишим црквеним орденом, као велики мисионар. Свима у Русији је преко радио-таласа било познато име „владике из иностранства“. Снимљен је филм о његовом животу, а објављен је и зборник његових бројних беседа. Умро је 17. септембра 1999. и сахрањен на вашингтонском гробљу „Рок крик“. Поводом десетогодишњице упокојења, објављено је више чланака о његовом изузетно богатом животу. УКРАЈИНСКИ РАСКОЛ
Свети Синод Украјинске Православне Цркве, која је у канонском јединству са Московском патријаршијом, донео је одлуку да се ступи у преговоре са неканонском Украјинском аутокефалном православном црквом (УАПЦ). Именована је комисија за дијалог, на чијем челу је архиепископ белоцерковски Митрофан (Јурчук). Поступак је одобрен од патријарха Кирила. Слична комисија основана је 1995. али никада није заседала. Први званични сусрет на нивоу архијереја остварен је децембра 2007. године.
УАПЦ, која има око 400 парохија већином у западној Украјини, недавно се обратила Цариграду, са молбом за добијање статуса аутономије.
И друга неканонска групација, „Украјинска православна црква Кијевске патријаршије“, изразила је спремност за преговоре са Москвом. Њен поглавар „патријарх кијевски“ Филарет (Денисенко) обавестио је патријарха Кирила да се не би противио да се успостави дијалог о међусобним односима. БУГАРСКА ПАТРИЈАРШИЈА
У Софији је саопштено да ће се Цариградској патријаршији предложити „размена светих моштију“. Бугарска нуди мошти светога Дионисија, патријарха константинопољског од 1467 до 1471. Представио се у једном манастиру крај Драме 1492. године. Са трона је одстрањен због интрига. Нетачно се тврдило да је, док је био заточен у Адријанополису, као дете, примио ислам и био обрезан. Његове свете мошти је бугарска војска насилно однела за време Првог светског рата, као и из других предела које је окупирала. Све што је отето, деценијама се налази у Историјском музеју у Софији. Мошти св. Дионисија се сада налазе у Рилском манастиру. Од Цариграда се тражи да се „врате“ мошти светога апостола Андреја, „покрститеља црноморске обале“. Највиши државни функционер задужен за питања вера, Божидар Димитров, о овом питању је разговарао са патријархом Вартоломејем. У Бугарској је пажња посвећена вести да ће све трошкове обнове Тројичног храма у Великом Трнову сносити један муслиман. Пословни човек и народни посланик Хасан Хаџихасан је добио сагласност митрополита Григорија и градских власти. Храм је саграђен 1935. године, а сада је, како је саопштено, у „лошем стању“. ГРУЗИЈСКА ЦРКВА Провладини медији, посебно телевизијски канал „Имеди“ у престоници Тбилиси, који је под контролом председника Сакашвилија, воде кампању против патријарха Илије Другог. Пребацује му се да „свесно или несвесно“ делује „у интересу једне стране земље“ (мисли се на Русију). Првојерарх је дао интервју једном московском новинару који је легално ушао у Грузију. За телевизију је већ то била „опасна црквена игра са интересима земље“.
Патријаршија је одбацила оптужбе, сматрајући их покушајем дискредитације. Подсећа се и на то да ова телевизија обично цензурише наступе патријарха.
У вези са неканонским оснивањем „Абхаске православне цркве“, патријарх-католикос Илија је изјавио да је ова одлука „ништавна и неозбиљна“.У Сухумију, главном граду самопроглашене кавкаске републике Абхазије, одржан је црквено-народни сабор уз учешће клирика и верника. Том приликом проглашено је одвајање Сухумско-Абхаске епархије из састава Грузијске православне цркве. Њом ће, до избора епископа, управљати протојереј Висарион Алиа. Он се одмах обратио за помоћ Москви, са жељом да у оквирима Московске патријаршије има статус аутономије, какав уживају православне цркве Украјине, Белорусије, Молдавије и Естоније. Нова „црква“ нема ниједног епископа, а жели да има две епархије, сухумску и пицундску. На територији Абхазије, која се прошле године одвојила од Грузије, има 20 свештеника и само 11 активних храмова.
Московска патријаршија је у првој реакцији саопштила да нема намеру да призна ову цркву и да поштује интегритет „канонске територије“ грузијске Цркве. Један од врло цењених клирика је, пак, изјавио да има и других решења. Поменуо је могућност да се сухумско-абхаска епархија уступи Московској патријаршији на „привремено управљање“, у форми „намесништва“, наводећи да је тога било у историји, како би се сачувала „част Грузијске цркве“. Слично се и у Јужној Осетији, која се оцепила од Грузије у исто време када и Абхазија, појавио покрет за оснивање одвојене јурисдикције. УСПОЛИЧЕЊЕ У БЕРНУ За новог бискупа „Христове католичке цркве“ (старокатоличке) Швајцарске изабран је професор Харалд Рајн. Од 120 гласова, у другом кругу добио је 87 (потребна је била двотрећинска већина). Хиротонија је обављена у Цириху 12. септембра, потом устоличења у Берну. Главни консекратор је био надбискуп Утрехта (Холандија) Јорис Верканен, председник старокатоличке „Утрехтске уније“, уз помоћ англиканских бискупа из Енглеске, Америке и Скандинавије. У име Цариградске патријаршије присутан је био митрополит женевски Јеремија.
Бискуп Рајн је рођен 1957. године у Немачкој, у Швајцарској живи од 1982. Отац је троје деце. Говори четири језика, а биографија наводи да су му хобији планинарење, читање и путовања. На богословском факултету у Берну предаје практичну теологију и теолошку кибернетику. Последњих петнаестак година је свештеник у Цириху. Након последњих ратних сукобљавања на Балкану, нови бискуп боравио је 1996. у посебној мисији, посетивши Босну, потом је посетио и Београд. Веома се ангажовао око пружања хуманитарне помоћи.
Ова црква има 13.500 верника и има посебан статус у земљи. Визија новог поглавара је да број верника за десет година повећа на 20.000 и „подмлади је“. На њеном факултету је још од краја 19. века студирало или се усавршавало десетине српских теолога. ИСТУПАЊЕ ИЗ ЦРКВЕ
На јесењем заседању Немачке католичке бискупске конференције (ДБК) у древној Фулди, саопштено је да је исписниницу из црквеног чланства прошле године затражило 121.155 верника, што представља знатан пораст, а приступило их је 14.000. Године 2007. иступило их је 94.000 а претходне 84.000. Кад неко затражи испис, добија писану потврду да није више члан. Такви нису у обавези да после плаћају црквени порез. Највећа бискупија Баварске, Минхен. Фрајсинг, остала је без 12.800 верника
Председник ДБК, надбискуп фрајбуршки Роберт Цолић (рођен у бачком селу Филипова, данас Бачки Грачац), изјавио је да се не знају тачни узроци овој појави, „они ће бити анализирани“. Неки теолози ово објашњавају привредном кризом и жељом верника да „уштеде порез“. Други, пак, напомињу да је то резултат убрзаног процеса секуларизације и „модерне“, односно „неидентификовања са инстутуцијом Цркве“. Рекорд иступања био је 1992. када је било 192.000 исписа. Док је 1950. преко педесет посто верника редовно одлазило на богослужења, сада их иде 13,7 посто.
ДБК, која броји 66 надбискупа и бискупа, разматрала је и питања насилништва код омладине, потребу забране агресивних компјутерских игара, неопходност драстичног смањења оружја у приватном поседу итд. |
