Православље на Јамалу

Пројекцијом кратког документарног филма и предавањем које је уследило, гости су представили духовни и друштвени живот једне од најсевернијих области у Русији – Јамала.

Јамалски округ заузима десетине хиљада квадратних километара простора на северу Сибира, а више од половине територије налази се иза Поларног круга. Овакав положај карактерише веома тешка клима. Зима траје око осам месеци, минималне температуре достижу и до минус 59 степени Целзијусових, а у летњем периоду температура се пење до 30 степени. Било је запањујуће посматрати како у таквим условима људи живе, раде, труде се да воде активан црквени живот. На овом огромном пространству живи свега око 530.000 становника. Од овог броја, 33.000 чине домородачки народи: Ненци, Сељкупи, Ханти, Манси, од којих половина и данас живи аутентичним животом као и пре хиљаду година. Све до средине 20. века национални састав округа већином су чинили представници ових народа. Ситуација се знатно мења индустријализацијом ове зоне. Због јединствених природних ресурса гаса и нафте, Јамал постаје енергетски темељ целе Русије, па и Европе. Изградњом гасовода и нафтно-гасних предузећа, повећава се број радника који долазе из других крајева Русије. Иако је мисионарска делатност православних свештеника у Јамалској области започела неколико векова раније, данашње време је обележено изградњом нових, обновом старих храмова и активним парохијским животом који је стожер духовно-моралне обнове Јамала. Парохијани посећују болнице, домове за старе, школе и интернате. Посебна пажња се посвећује деци, њиховом учешћу на богослужењима и целокупном верском васпитању.

У јамалској области није било толико храмова као у древноруским крајевима. То је и разумљиво, с обзиром на тешке животне услове, слабу насељеност и номадски начин живота домородаца који су некада били већинско становништво. У самом граду Салехарду, који је и административни центар ове области, налази се најстарији сачувани храм, саграђен пре више од сто година, посвећен Светим апостолима Петру и Павлу. Овај град су основали сибирски Козаци пре 400 година. У њему постоји традиција која доприноси духовној обнови Јамала. Међутим, данас чак и у најудаљенијим градовима и селима подижу се куполе православних храмова.

Једна од тачака највеће удаљености јамалског округа јесте село Јамбург. Овде је саграђен вероватно најсевернији храм у Русији, храм у области иза Поларног круга, у који долазе да нађу утеху сви који су, радећи овде, остали одвојени од својих најдражих. Због јаке мисионарске делатности, како сами житељи Јамала примећују, где год никну нови храмови, настају благодатне промене у просвећености, очувању традиције и културе, јача борба против моралних порока друштва.

Паралелно са Православљем постоје и древне незнабожачке традиције домородачких народа. Христијанизација ове области почиње почетком 18. века, када цар Петар I шаље православне мисионаре у јамалске крајеве. На јеленским запрегама и у бродићима који су пловили по реци Об, налазили су се покретни храмови и свештеници су крштавали и венчавали домороце који су желели да приђу православној вери. Мећутим, нису сви староседеоци били благонаклони појави нове вере и начина живота. Препрека успешном мисионарењу било је и непознавање домородачких језика од стране мисионара. Нађени су бољи путеви ка староседеоцима – Црква је организовала помоћ у лечењу становника, делила су се оруђа за рад, а убрзо су се у редовима мисионара појавили и неки од домородаца. Данас, житељи тундри посећују православне храмове. Посебно негују култ светог Николаја Чудотворца. Његовим иконама освећују чуме, номадске шаторе, које подижу приликом испаше јелена. За староседеоце јелени су главно богатство, без њих не би могли да преживе сурове климатске услове. Зато их о великим празницима каде тамјаном, кропе освећеном водом, читају над њима молитве.

Људмила Фјодоровна Липатова испричала је један врло дирљив догађај. На најдаљем северу Јамала налази се острво Хе. Тамо је, за време бољшевичке револуције, био прогнан свети митрополит Петар Пољански, мјестобљуститељ Патријаршијског трона. Место његовог гроба се није знало. Група свештеника и научника била је одређена да покуша да пронађе гроб светог митрополита. Трагајући за погребним местом, дошла је до неких домородачких насеља. У тренутку када су се појавили свештеници, мештани су почели да се комешају и ужурбано сабирају. Тог дана ови људи су видели свештена лица први пут након 40 година. По жељи мештана, извршено је колективно крштење, а на месту некадашњег идолишта, постављен је велики крст.

О постојању истинске вере на овим просторима сведочи још један светитељ, мученик Василије Магнeзијски. Овај младић потицао је из врло побожне породице. Био је трговачки шегрт и чувао је газдину трговину. Једном приликом, када је Василије био на богослужењу, разбојници су провалили у трговину и опљачкали је. Газда се разљутио на Василија и, мислећи да је он у дослуху са разбојницима, тукао га је све док праведни младић није издахнуо. Његово тело је бачено у мочвару. Након 50 година, око тог места су почела да се пројављују чуда. Иако су биле зиме, на ту све је било процветало. Касније, на месту проналаска светитељевих остатака, подигнута је капела.

Од изузетног значаја за духовни и друштвени живот народа у Јамалу јесте сарадња Цркве и државе, у којој држава свесрдно помаже мисионарску делатност Руске Православне Цркве. Ово је посебно видљиво на пољу активног мисионарења преко медија, чак и на језицима домородаца.

Гости са Јамала су, после представљања живота у овој области, поделили са слушаоцима и своје одушевљење Србијом, нашом Црквом, посебно бројем младих који су у Цркви. Ми, пак, остајемо под утиском житеља Јамала, њихове непрекидне борбе са природом и њихове истрајности у вери и трпљењу.