илорад Симић је рођен 1946. године у селу Обадима код Сребренице. Филолошки факултет Универзитета у Београду завршио је 1972. године, а магистрирао 1975. године на тези „Говор села Обади у Босанском Подрињу“. Сарадник је Института за српски језик САНУ, уредник Речника САНУ и директор агенције Србософ. Бави се лексикографијом, дијалектологијом, правописном проблематиком и применом рачунара у лингвистици. Аутор је програмског пакета РАС за обраду српског текста на рачунару. Заслужан је за увођење српског народа у писменост трећег миленијума.
 Прича о језику, а код нас и о националном писму – стална је тема. Да ли бисте могли као посленик српскога језика за читаоце Православља да укратко опишете положај нашега језика на размеђу векова.
– Ако је човек Божије саздање, онда је језик којим он говори највећи дар Божији, јер у себи обједињује утиске свих чула, срце и ум, појмове о природи и њеном творцу, чија је делатна сила реч: У почетку беше реч. И реч беше у Бога. И Бог беше реч. Српски језик, који чува далеку старину, разликује: језик као говорни орган – језик као средство споразумевања – језик као човек који говори неким језиком – језик као народ (за њим иђаху језици многи) – језик као саборни чинилац (збор: скуп народа и збор: као разговор). Стога није чудо што Вук српски језик сматра: најсветијом народности (народном особином). На језичкој основици стварају се државе, и растурање држава почиње од цепања језика. Велики и културни народи и те како брину о своме језику. Да ли и овде рећи да о свакој новој речи француског језика расправља француска академија наука, да Италијани већ 500 година имају Академију која се искључиво бави италијанским језиком, да из Србије у Хрватску не може преко хрватске амбасаде отићи ниједно писмо које није прошло испред лектора за хрватски језик.
Српски језик данас
Свакодневна употреба рачунара, сателитска телевизија, Интернет, нове технологије, нове робе, међународна подела рада, огромно светско тржиште и незадрживо ширење енглеског као главног светског језика представљају револуцију у животу Homo sapiensa и почетак изградње глобалног светског поретка, који брише светске границе, умањује разлике међу народима, унифицира свет и неминовно утиче на судбину језика народа који су у инфериорном положају.
Једном речју, моћан технолошко-цивилизациони процес захвата и најзабаченије делове земаљске кугле, тако да ће за наредних 100–200 година на географској карти од многих народа и језика остати само мрље. Да се не заваравамо, у те мале народе спада и српски народ и његов језик. Дакле, будућност имају светски језици и језици великих народа, а од малих они који су добро проучени и тврдо нормирани, са потпуно извршеном дигитализацијом. Значи, ако нам је стало до очувања језика и своје посебности, потребно је да у наредној деценији урадимо оно што нисмо урадили за протеклих сто година: да темељно обрадимо српски језик, да га нормирамо и дигитализујемо, да га истински научимо и предамо новим нараштајима. Иначе, у садашњем тренутку српски језик је разграђен посед, без домаћина и катастарских књига. Чак се стиче утисак да је заједно са српским националним писмом пуштен низ воду и српски језик.
Стиче се утисак да сте на дигитализацији српског језика већ постигли огромне резултате и да се тих резултата не би постидео ни добро ситуиран институт. Да ли бисте укратко представили те пројекте? 
– У праву сте само делимично. Послови су многи, а посленика мало. Ово је само добар почетак и темељ ономе што треба даље радити, и скромни покушај упорног појединца да српски језик и српски народ уведе у нове технологије, у нови вид писмености, како бисмо ухватили корак са осталим културним светом. Ту се десило још нешто што се иначе не дешава често: вредан посао је изабрао свога слугу, и слуга се труди да одговори добром послу.
Угаони камен мог рада је Програмски пакет РАС
Пакет РАС – износимо за оне који то још не знају – представља збирку програма за обраду српског текста на рачунару: за правописно-дактилографску проверу текста, за аутоматску поделу речи на слогове, за претварање латиничког текста у ћирилички и обрнуто. РАС је започет и развијен на иницијативу новинско-издавачких кућа Политике и Борбе. Без тог пакета данас је незамислива припрема текста за штампу, па га користе скоро све графичко-издавачке куће, бројне националне институције и појединци. Купила га је и држава Србија за републичке органе, организације и локалну самоуправу. Наравно, тај пакет користи и Српска Православна Црква, њена издавачка служба, Богословски факултет у Београду и други.
Овај пакет, какве имају сви светски језици, омогућује кориснику да мирно и опуштено на рачунару напише писмо, новински прилог, научни рад, књигу, школски темат, дипломски или семинарски рад. Сви добро знамо да при писању на рачунару, као у животу, нема ни безгрешних ни непогрешивих. Људи су слаба бића, а грешке подмукле. Виде се кад је касно. Услужни програми дежурају над нашом сваком речи и доприносе да наш текст буде коректан и писмен. За пакетом РАС, као природна потреба, дошли су речници, који доносе лексичко благо српскога језика.
Зидање храма српског језика
Ваш капитални пројекат је израда Српског електронског речника. Да ли је тиме српски језик у потпуности пренесен на електронски медиј?
– Речници су темељ језика, као што је језик темељ народа. Међу тим речницима на првом месту стоји Српски електронски речник, са око 300.000 речи и око 1.500.000 значења. То је наш први и највећи дигитални речник, који се може мерити са највећим светским речницима. То није само класични речник, него и речник страних и мање познатих речи, правописни приручник, енциклопедија о српском народу. Овај ће речник ускоро бити стављен на Интернет и биће доступан корисницима из целог света.
Израду Српског електронског речника финансијски су помогли Српска православна црква, братство манастира Хиландара, Савезни секретаријат за вере Србије и Црне Горе и приватна лица, а на њему је у време бомбардовања Србије радило преко 100 сарадника. Неки за новац, неки за програме, неки са жељом да у дане безумља дају свој прилог националном послу. Имена тих установа и појединаца налазе се у фајлу Захвалност, у менију Подаци.
Није од мањег значаја ни електронско издање Вуковог Српског рјечника, које представља дигитализовану верзију четвртог државног издања.
Иницијатор овог посла била је Културна мрежа пројекта „Растко“, извршни издавач и финансијер пројекта агенција Србософ, а Вукова задужбина почасни суиздавач. Основни текст Рјечника са три писма: ћирилицом, готицом и латиницом, са три језика: српским, њемачким и латинским „савладао“ је сарадник Културне мреже пројекта „Растко“ Небојша Јовичић из Новога Сада, заљубљеник и поштовалац старе књиге. Он је упорно, стрпљиво, без материјалног интереса, радио пуне две године. Класичну коректуру урадили су сарадници агенције Србософ, а програмерске послове дипломирани инжењер Недељко Кудуз.
О значају овог речника најбоље говори извод из рецензије проф. др Милоша Ковачевића: „Вуков Српски рјечник значи почетак српског књижевног језика... У њему је сакупљено лексичко благо српскога народа; он је најбоља слика српског народног живота, српских обичаја и српског погледа на свет. Он је огледало српске духовне и народне културе... Као такав, он је камен темељац модерног српског језика.“
У трошковима дигитализације речника учествовали су Министарство за дијаспору, Министарство вера, Министарство просвете Републике Србије и Службени гласник.
Српском електронском речнику и Вуковом Српском рјечнику била је потребна историјска вертикала. Из тих разлога смо дигитализовали Рјечник из књижевних старина српских, Ђ. Даничића, који је урађен на основу повеља наших владара и велможа. У њему се налазе најстарији помени наших насеља, наша имена и презимена, термини из верског и друштвеног живота. Рјечник нам јасно говори да наш књижевни језик не почиње од Вукове реформе и да је и српскословенски језик био на неки начин наш народни језик, и да Вук нека слова (х и ф) није увео у српски језик, него их је само поново вратио у књижевни језик.
Они који се баве историјом српског језика уочавају да до потпуног тематског заокружења недостају дигиталне верзије још два речника: старословенског и црквенословенског језика. Први од њих већ је припремљен и чека на дигитализацију пуну годину дана. Разуме се, у питању је новац од пар хиљада евра, који не знамо од кога да тражимо.
Дигитализовали сте један број двојезичних речника и Географску енциклопедију насеља Србије. Од каквог је то значаја за почетак нове писмености трећег миленијума?
– Двојезични речници представљају неку врсту мостова међу народима и културама. Због тога смо дигитализовали Латинско-српски речник Јована Ђорђевића, Француско-српски (са граматиком) и Српско-француски речник Слободана Јовановића, пословни Српско-италијански и Италијанско-српски речник Мирјане Косовић, општи Српско-италијански речник од исте ауторке, затим Српско-румунски речник проф. др Милета Томића. А за оне који се баве медицином дигитализовали смо Енциклопедијски латинско-српски медицински речник, са комплетном медицинском дијагностиком преведеном на српски језик, животно дело проф. др Миодрага Одавића, стручњака за интерну и нуклеарну медицину. У припреми је верзија која ће имати регистре на пет језика.
Географска енциклопедија насеља Србије урађена је на Географском факултету у Београду под руководством проф. др Србољуба Стаменковића. Енциклопедијом су обухваћена сва насеља Републике Србије, са подацима о географском положају насеља, о типу насеља и првим поменима имена насеља, о становништву, о пореклу, националној и верској припадности становништва, о привреди, знаменитостима, славама и преславама, о вашарима и пијачним данима, што је посебно важно за децу, студенте, пословне људе и свештенике Српске православне цркве.
Стиче се утисак да Српска православна црква има велико разумевање за Ваше напоре, да ли и свештенство користи ваше програме?
– Српска православна црква доживљава српски језик као живо ткиво српског народног организма, па стога није чудо што има разумевање за послове које радимо. И не само то. Лично ме је примио и благословио Његова Светост Патријарх српски господин Павле, део мојих програма објављен је са благословом Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, а није изостала ни материјална помоћ Синода у виду бескаматне позајмице и новчаног поклона братства манастира Хиландара. Заузврат, спреман сам да све готове програме поклоним свим епархијама и манастирима Српске Православне Цркве, са једном једином жељом: да у својим молитвама спомињу и оне „који обделавају њиву српскога језика“ по невремену које до сада није упамћено.
Програми се користе у Патријаршији, у њеној издавачкој служби, у неким епархијама, али само свештенство ове програме врло ретко користи. Међутим, уверен сам да многи до сада и нису знали за ове програме, и да ће се свакако придружити хиљадама других корисника. Подсетио бих вас да су свештеници Српске Православне Цркве у прошлости били не само чувари вере и традиције, него и лучоноше просвете, писмености и сваког напретка. Данас се то исто очекује од њих. Као што су јахаће коње заменили аутомобили, преносиоце порука мобилни телефони, писаће машине компјутери, не видимо зашто на тим истим компјутерима наши свештеници не би имали и српске речнике, програм за обраду текста, енциклопедије и друге корисне приручнике. Ако не због себе, а оно бар због своје деце, која не смеју да изостану у информатичком образовању иза друге српске деце.
Како успевате да урадите толике послове, а немате осигурану финансијску подршку српске државе?
– Кад човек ради посвећен посао, он није никад сам. А ја сам овај посао схватио као неку врсту домаћег задатка, мога послушања, нешто као зидање храма српскога језика, који ће под своје сводове примити Србе који живе на српској земљи и у расејању. У том послу са мном је Бог, добри људи, моји далеки преци, који су наши велики учитељи, као и они који куповином мојих програма хране мене и моју породицу. За српску државу никад неће бити касно да почне да ради оно што раде све културне државе на свету.
|
