На празник Св. краља Владислава, 7. октобра 2009. године, у манастиру Милешева свечано je прослављена ктиторска Слава. Акатист Св. Сави, празнично бденије и молебан косовским мученицима служио је, уочи славе, Eпископ славонски Сава, уз саслуживање архијереја и свештенослужитеља. Духовник манастира, отац Нектарије, одржао је празничну беседу о улози светих владара у историји српског народа и његовој отаџбини, коју чине њени Свети Оци, али и „гробови њихови, и кости њихове, и њихове задужбине, цркве и манастири, ћивоти наших владара, њихове борбе и страдања, победе и порази, песме и молитве“. Беседио је о Св. краљу Владиславу и нашим светим владарима који су вером у Христа печатили српску историју. опширније »

Човечанство данас, као ретко када, страхује за свој опстанак, јер је изглед земље унакажен у планетарним размерама. До неслућених размера је погођено њено тло, унутрашњост, вода, ваздух, биљни и животињски свет. Прети опасност не само од уништења људског живота на земљи, већ и од уништења саме планете земље. опширније »

Међународни скуп, под називом Седамдесет година од почетка Другог светског рата, посвећен темама дијалога и мира, одржан је од 6. до 8. септембра 2009. године у Кракову у Пољској, у организацији Заједнице Светог Еђидија (Comunità di Sant’Egidio) из Рима. Преносимо говор управника Библиотеке Српске Патријаршије мр Зорана Недељковића. опширније »

Римокатоличка црква у Југославији и Српска православна црква су уочи посете кардинала Евгенија Тисерана имале контакте на највишем нивоу. Најпре је кардинал Фрањо Шепер 17. априла 1968. године посетио митрополита загребачког Дамаскина, а 25. априла је у Сремским Карловцима имао разговоре са самим патријархом српским Германом. У пратњи кардинала Шепера били су помоћни бискуп загребачки Фрањо Кухарић и бискуп ђаковачки Стјепан Бајерлан. Православна штампа је о том сусрету извештавала на следећи начин: „Разговори двојице црквених великодостојника протекли су у веома срдачној атмосфери, што даје наде да ће се екуменска мисао и надаље повољно развијати и давати жељене резултате, а братство и једниство наших народа је у овом акту добило веома значајну примену“. опширније »

Ову поуку Апостол изражава као захтев да се не мешају ни са каквим грешником од хришћана, нити да с њим једу. Ово значи – сматрати га избаченим из своје заједнице. Зато и закључује: избаците злога – сваког таквог злог – из своје средине. опширније »

Хришћанска свест је снажно присутна у приповеткама Симе Матавуља. Применом разноврсних књижевних жанрова, он прилази проблему вере и занимљива је брзина њиховог појављивања и смењивања у делу. Кроз библијски текст, апокрифе, егземплуме, шаљиве народне приче, календарске приче, есејистичке коментаре, Матавуљ варира хришћанску парадигму. Библијски текст није само за Матавуља илустративни, већ је и залиха симбола, који се повезују са савременим, актуелним темама реалистичке поетике. опширније »

Када је реч о проучавању тоталитаризма, потребно је поћи од почетног разликовања његове феноменолошке сфере и саме суштине, не ради вештачког раздвајања, већ ради доласка до целовитог увида. У вези са тим, потребно је упоредо применити три приступа: историјски, правно-теоријски и философски. опширније »

Са Његовим Преосвештенством Епископом шабачким Лаврентијем водимо разговор испред највеће цркве у западној Србији, храма посвећеног Вазнесењу Господњем на Лагатору, око које ће се, по урбанистичком плану, развијати модерна Лозница. Осећамо да је срце Србије управо ту, над модроплавим и зеленим рекама и племенитим међама. опширније »

Овај опис односи се на пораз непосредно пред Мишарску битку: „Тукли смо се добра три сата док једанпут појаше сав турски коњик и оде северозападу. Разговарамо се: куда ће? Да неће Шапцу? – и већ зађоше за брдо. Прође, реци, један сат, а они обишли уз један поток пак јуришаше на Грбовића и на Милоша с леђа, а пешак из шанца; онда наши немаду куда него право кроз коњике (ту погине кнез Пеја и доста других). А други турски пешаци из шанца подиђоше на нас и ми брду барјак окренемо. Мутап, Курсула, Живко Дабић и ја и оно наше војске све планином Кокоровом“. опширније »