Новости из хришћанског света:
ЦАРИГРАДСКА ПАТРИЈАРШИЈА
Цариград ће идуће године бити европски „главни град културе“, под мотом „Где се културе сусрећу“. Отвориће се нови велики градски музеј, реновира се Топкапи поставка а отвориће се и музеј византијских древних икона. Представник патријаршије је саопштио да она од турских и градских власти није укључена ни у један пројекат, „као да не постоји“. Град са 17 милиона становника као да жели да прећути да има хришћанску мањину са изузетном традицијом.
У вези са статусом Патријаршије ништа се не мења, иако Анкара стално то обећава. Не једном је преко владиних медија најављено да се отварање православне академије на Халки очекује „врло брзо“. Патријарх је молбу поднео 19 пута, мада, када је сусретао турске политичаре, они нису били спремни да се разговара на ту тему. Интервенисали су патријарх Кирил, папа Венедикт, председник Обама. Патријаршија има утисак да су ови поступци били, изгледа, контрапродуктивни и изазвали у Анкари инат.
У Сталном Синоду који има 12 чланова, половину чине архијереји са епархијама ван Турске, што влада не одобрава, али за сада не спречава. Патријарх у тренутку избора не сме бити је страни држављанин. Ова одредба раније није постојала. Када је 1948. изабран патријарх Атинагора, архиепископ Америке, одмах при доласку на Фанар примио је турско држављанство. Саопштава се да патријаршија има у Турској 40 свештеника, већином старијих, многи пред пензијом, који служе у 80 храмова. Грчка школа у Цариграду има „мање ученика него грчка школа у Бечу“.
Дискриминацију доживљавају и школска деца, што је стигло и до Европског суда. Ђаци морају да пред свакодневну наставу изговоре „ученичку заклетву“, да ће волети Турску више него саме себе и да ће следити пут Ататурка.. „Срећа је у томе бити Турчин“, стоји на крају заклетве за ученике.
ПОСЕТА КРИТУ
Цариградски патријарх Вартоломеј посетио је други по величини град острва Крит, Канију (Χανιά), који има 60.000 становника. Од 1841. до 1971. Канија је била главни град острва. У његовој околини рођен је великан Елефтериос Венизелос (1864), као и Нана Мускури.
Патријарх је посетио манастир „Мони Гониас“ и Свете Тројице, а проглашен је за почасног грађанина градића Колимвари. У месту Ано Вувес осветио је музеј маслина, сматра се да су ту најстарија стабла маслина у свету. У Вукулијасу је патријарх служио помен свима изгинулима у саобраћајним несрећама и осветио центар „Христос Полентас“, за превенцију од несрећа. При напуштању Крита, који ужива црквену аутономију у оквиру Цариградске патријаршије, патријарх је упутио новој влади Грчке честитке, а острву обећао поновну посету у блиској будућности.
Недалеко од Колимварија налази се Православна академија на којој је од 7. до 14. октобра одржано заседање комисије Светског савета цркава (ССЦ) „Вера и црквено устројство“, које је отворио патријарх Вартоломеј. Сва питања треба разматрати са смиреношћу а не гордошћу, у питању јединства Цркве потребно је освртати се како прошлости тако и будућности, рекао је васељенски патријарх. Хришћани стреме будућности, Царству небеском. Таква есхатолошка тачка гледишта превазилази провинцијализме и конфесионализме и приближава хришћане. На сусрету учествује око 150 представника цркава-чланица ССЦ.
ПОСЕТА ПЕТРОГРАДУ
Од када је постао првојерарх, патријарх Кирил је по други пут, од 8–13. октобра, посетио северну престоницу Петроград. Један од повода је било обележавање 200. годишњице оснивања Петроградске духовне академије, на празник Св. Јована Богослова. Председник Д. Медведев је, поводом јубилеја Академије, упутио ректору, епископу гатчинском Амвросију поздравно писмо означивши установу важним центром богословских наука и просвећивања.
Други повод је 80. годишњица рођења блаженопочившег митрополита лењинградског Никодима (Ротова), духовног учитеља патријарха, „водећег руског јерарха 20. века“, изненада умрлог 1978.
У синодалном здању у Петрограду, где је Свети Синод редовно заседао до 1917, прва седница је одржана маја ове године, а сада 10. октобра, по други пут. Донета је одлука да се оснује Буратска епархија, од намесништава која су била део Читинске епархије. Епископ ће имати титулу „улан-уденски и бурјатски“. Буратска република се налази на Бајкалском језеру, има милион становника, од чега 40% чине Бурати.
На молбу патријарха, Московска епархија добија још једног викарног епископа, са титулом павлово-посадским. Намесник Саровске пустиње, архимандрит Кирил (Покровски), изабран је за викарног епископа. Саранско-мордовски архиепископ на своју молбу добија такође викара, за кога ће архимандрит Климент (Родаикин) бити ускоро хиротонисан у престоници. Усвојен је текст Устава Московске епархије а именовани су и нови чланови Библијско-богословске синодалне комисије. Утврђена је листа од 23 члана Издавачког савета РПЦ за 2010/2011 годину. Православни храм у Катмандуу (Непал) примљен је под окриље РПЦ са ставропигијалним статусом.
Богослужбена комисија је припремила „Акатист новомученицима и исповедницима руским“ и „Акатист светим царским страстотерпцима“, што је Синод одобрио за употребу. Прихваћен је извештај архиепископа Илариона о његовој посети Ватикану (15–20. септембар), као и на преговорима заступана позиција.
САБРАНА ДЕЛА ГОГОЉА
Издавачко одељење Московске патријаршије саопштило је да се до 15. новембра 2009. може поручити, по повољнијој цени од 10.500 рубаља, 15 томова сабраних дела Н. В. Гогоља. Укључени су и недовршени радови, кореспонденција као и предавања одржана од писца на Петербуршком универзитету. Пописана је и лична духовна библиотека (најдража му је била Лествица светог Јована Лествичника).
Испорука се у границама Русије неће наплаћивати. Првих седам томова ће изаћи јануара, а остали маја идуће године. Састављачи истичу да се ради о „великом руском класику“, верујућем човеку, који је чувао своју веру од детињства до последњег дана живота.
КУРСКО-КОРЕНА ИКОНА
Од половине септембра, више недеља у Русији је боравила чудотворна Курско-Корена икона Богородице, звана „Знаменије“. Из Америке ју је донео поглавар Руске заграничне цркве (РЗЦ), митрополит Иларион. Првих десет дана била је изложена у московском храму Христа Спаса, потом је пренета у град Курск, а 2. октобра враћена у њујоршки саборни синодални храм РЗЦ на Менхетену.
Патријарх Кирил је овим поводом написао посебну посланицу која је читана у свим храмовима. Подсетио је да је икона током 20. века пратила трагичну историју руског народа, била је „путеводитељка руског расејања“. Она је „симбол духовног препорода Русије и залог чврсте вере и молитвеног јединства свих православних хришћана руске традиције“. Икони се поклонио председник владе В. Путин, а заграничном првојерарху рекао да би неправилно било да их поздрави као госта, већ речима: ви сте код куће. Духовно уједињење (не и административно) РЗЦ са Московском патријаршијом Путин је означио „правилним решењем“. Уједињењу је, како је познато, он веома допринео. Када је, боравио у Њујорку пре више година, сусрео је заграничне архијереје и уверио их да Москва поштује све сународнике који су се склонили из земље од бољшевика не прихватајући њихову Богу противну идеологију, и да је време за измирење.
Икона потиче с краја 13. века, често је сељена између Курска, Москве, Корене пустиње. „Бела армија“ (белогвардејци) су је бродом са Крима изнели из Русије 1920, у Србији је чувана до 1944. По налогу митрополита Анастасија, одвежена је „штапским аутобусом генерала Власова“ у Беч, потом у Минхен, прво с намером да благослови његову колаборационистичку војску, што ипак није учињено. Од 1951. икона је у Америци, а од 1957. у Њујорку.
СМРТ ДВОЈИЦЕ МИТРОПОЛИТА
Грчка је остала без двојице угледних архијереја. Обојица су са севера земље који је под јурисдикцијом Цариградске патријаршије. Митрополит Дидимотеихона, Орестиаса и Сулиона Никифор (Архангелидис), рођен 1931. године, студирао је на Халки, а хиротонисан је 1988. Митрополит Полијане и Килкиса (Кукуша) Апостолос (Папаконстантину) рођен је 1922. Хиротонисан је за митрополита Закинстоса 1967, на тражење власти 1974. је пензионисан, након 17 година изабран за митрополита Кукуша. У време најновијих ратовања на Балкану и економске кризе, у његовој епархији на летовање је долазило сваке године стотине православне деце и младих из више земаља. Народ га је изузетно ценио. Сахрањен је крај храма Светога Ђорђа изнад града. До гроба га је испратило хиљаде верника, представници локалних власти и војске, изасланик патријарха Вартоломеја и других помесних православних Цркава.
Кукеш је некада био потпуно бугарски, 1900. је у њему живело 7.000 Бугара и 750 Турака. Повлачењем граница припао је Грчкој. Становници одлазе на север, а досељавају се грчке избеглице из Турске. Митрополит је ову историјску димензију града увек имао на уму.
ИНИЦИЈАТИВА МИНИСТРА
Нови министар без портфеља у бугарској влади Божидар Димитров, који је надлежан за верске заједнице, подржао је иницијативу неколицине посланика да се пооштре прописи за регистрацију верских заједница, којих сада има преко сто, као и да се изврши пререгистрација постојећих. Он сматра да је лакше регистровати верску групу него политичку партију (за коју треба 5.000 оснивача). „Два-три човека са добрим адвокатом то остварују“, истиче он, помињући да би боље било да се затражи више хиљада потписа. У софијском Градском суду пријавила се 101 вероисповедна организација. Десно-радикална партија „Атака“ тражи да се донесе потпуно нов закон о верама.
Влада премијера Бојка Борисова (његова партија Герб има 116 од 240 посланика) је мањинска и неретко зависи од гласова „Атака“ која има 21 посланика. Монархисти нису успели да пређу цензус. Влада се о питању овог закона, донетог 2002, није још изјашњавала. Отпор би био велики, сматра се у Софији. Уставни суд не би одобрио пререгистрације јер би то могло да значи „ограничење слободе вероисповедања“, које је могуће само ако се угрожава национална безбедност, јавни ред, народно здравље, морал или права и слободе других грађана.
„СВ. КСЕНИЈА“
Фондацију „Св. Ксеније“ основао је на северу Грчке архимандрит Гервасије 1977. године да би се помагале породице оних који су осуђени на затворске казне. Како је обично отац породице у затвору, супруге имају велике тешкоће око бриге за децу. Фондација се труди да им обезбеди стипендије за школовање. У случају да се затворска казна може надоместити новчаном, пружа се помоћ да се исплати потребна свота. Многи су свесни тога да им је једино Црква на овај начин помогла и спремни су да измене свој живот. Током свих година фондација се ангажовала у 12.000 случајева, не само Грка, већ и Бугара, Срба, Руса који су у грчким затворима.
Почетком октобра архимандрит је посетио старозагорску епархију у Бугарској. Ту се налази један од највећих затвора земље. Разговарао је са осуђеницима и управом, ручао са њима, поделио дарове, проповедао и приказао филм о овој врсти харитативног рада. Бугарски свештеници су показали интересовање да следе пример архимандрита Гервасија. Они годинама одлазе у затворе, али још увек нису сигурни на који начин да приступе. Показало се да није довољно да деле верску литературу (у танке листове библијске хартије затвореници су увијали дуван). У затвору у Бургасу један пензионисани свештеник сваког уторка држи час веронауке за који постоји велико интересовање. Сада се размишља како помоћи и породицама осуђеника.
МИНИСТАРКА ВЕРА
У новој грчкој социјалистичкој влади премијера Јоргоса Папандреуа, ресор образовања и вера поверен је Ани Дијаманатопулу, рођеној 1959. године у егејско-македонском граду Козани (Κοζάνη), који Словени називају Кожан(и). У Средњем веку неко време је био под српском влашћу, а епархија у којој се налази и данас се зове Сервија (Σέρβια). По предању дотле су дошли Срби у 7. веку, а за стално насељавање ипак су изабрали северније пределе.
Министарка је студирала у Солуну и Атини, а од 1984. је у политици, залажући се за права младих, жена, социјалну правду. За своје помоћнике именовала је Еви Христофилопулу и Јаниса Панаретоса. Нова министарка се у другом својству раније сусретала са блаженопочившим архиепископом атинским Христодулом, као и патријархом Вартоломејем. Нова влада жели да према Цркви створи, како сматра, „здраву дистанцу“, да повећа одвојеност Цркве и државе, и то већ на почетку мандата.
ЈУБИЛЕЈ КЛИНИЈА
Један од најчувенијих и најутицајнијих манастира западне Европе, Клини, отпочео је са обележавањем 1100. годишњице оснивања. Овим поводом одржаће се у више земаља око две стотине свечаности. Манастир је основан 910. године од војводе аквитанијског Вилијама Првог. Одмах је имао ставропигијални статус, с правом да сам бира игумана. Клини постаје центар придружених манастира, којих је 1200. године било чак 1.400, са 20.000 монаха по Европи и Светој земљи. Централна управа је била тако добро организована да се сматрала школом „црквене админстрације“. Ту настају бројне идеје. Цареви, краљеви, папе, војводе, тражили су савете од клинијских игумана. Неколико их је проглашено светим. Стагнација настаје већ од средине 12. века, 1252. се манастир ставља под заштиту краља, а игумани се више не бирају слободно. Покушај у 18. веку да се обнови стара слава и моћ, није успео. Револуционари затварају светињу, а 1810. главну цркву експлозивом дижу у ваздух. Конак сада служи као занатлијска школа. Данас се мало шта може видети од некадашњих објеката. Део здања је обновљен пре шездесетак година. Манастир се налази у Бургоњи, сат времена вожње од Лиона. |
