Председник Руске федерације Дмитриј Медведев, који је у Србији боравио на 65-годишњицу ослобођења Београда од немачке окупације, предводио је бројну руску политичко-привредну делегацију у посети Србији. опширније »

Сто тридесет година по Рођењу Христовом, витлејемска пећина је била стално поклоничко место хришћана. Да би ово место пало у заборав, идолопоклоник цар Адријан изградио је на њему храм посвећен Адонису. Из истог разлога је раније на Голготи подигао храм богињи Афродити. Његови напори, међутим, нису имали великог успеха. После посете Палестини 213. године, Ориген пише да је место Рођења Христовог било веома познато и да му ходочасте чак и идолопоклоници. опширније »

Чини ми се да овај реферат треба отпочети од питања: може ли јавна сфера бити неутрална у односу на вредносне оријентације? Под јавном сфером подразумеваћу делатност државних институција, друштвених група или појединаца која врши утицај на целокупно друштво или на његов део. Ова дефиниција претпоставља да јавни простор не може бити неутралан, будући да се свака активност планира и реализује полазећи од одређених идеја и циљева. Тако, закони или политички курс не могу а да не узимају у обзир вредности које постоје у друштву. Утолико пре развој културе, образовања и науке зависе од вредносних оријентација. опширније »

Ове године, на Преподобног Киријака Отшелника – Михољдан (12/29), са светог Врачара, испред малог храма Светога Саве (столног Словеносрпског Београда) око 50 поклоника (поред других група), са 8 свештеника, кренуло је, у име Божје, у ходочашће светињама распетог и сапетог Косова и Метохије. Сипила је кишица ситна, која је, већ пред наш полазак, после 22 сата, почела увелико да лије и залива земљу Господњу. опширније »

Око сат времена вожње аутомобилом од Чикага, а четири сата од Детроита, у прелепом пределу који подсећа на нашу Шумадију, смештен је Српски ставропигијални женски манастир посвећен Рођењу Пресвете Богородице. опширније »

Када свети и достојни свештеник улази у свети жртвеник да би Сина Божјег принео на жртву небеском Богу и Његовом Оцу, односно, када улази у свети олтар да би одслужио божанствену Литургију, њега невидљиво окружује мноштво бестелесних и божанствених анђела који му са највећим страхопоштовањем саслужују током читаве Литургије. Као ни ђакони, ни свети анђели не могу сами и без свештеника да изврше ову велику Тајну. Зато у време божанствене Литургије они и заузимају место ђакона који саслужују и помажу свештенику. Свештеник је овде сличан неком високом царском достојанственику, а анђели – царским војницима и служитељима. опширније »

Светлана Луганска је многим нитима везана за Србију, за Српску Православну Цркву, наше светитеље и српски народ. Захваљујући пословним везама њеног оца са Србијом, као и његовим симпатијама према српском народу које су се том приликом родиле, у Светлани се пробудила жељу да савлада језик народа који је одувек осећала блиским, и својим сународницима приближи најдрагоценије вредности српског духовног наслеђа. опширније »

Епархија осечкопољска и барањска прославила је 17. октобра у Борову своју крсну славу, Светог и Праведног и Дивног Стефана Штиљановића, деспота српског.  Свету архијерејску Литургију служио је Епископ бихаћко-петровачки Хризостом, уз саслужење Епископа хвостанског Атанасија и домаћина   Епископа осечкопољског и барањског Лукијана, високопреподобног и преподобног монаштва Епархије бихаћко-петровачке и свог свештенства Епархије осечкопољске и барањске. опширније »

Током септембра у Музеју СПЦ били су изложени радови сликара Милоја Марковића из Београда (изложба „Чувари векова“), о чијем је сликарском сензибилитету, у каталогу који је пратио изложбу, др Слободан Милеуснић написао да снагом вере и светосавске просветљености, умећем сликарске палете, претаче у ликовни облик манастирске житеље, монахе и јеромонахе, игуманије, синђеле и игумане, настојатеље и архимандрите, отимајући их од заборава из столетне тишине и молитвеног тиховања, предајући њихове свете ликове гледаоцима на увид. опширније »

Сем 1808, све остале устаничке године биле су ратне, те су људи били по логорима на граници, а земља је услед тога недовољно обрађивана. Уз то, већина ових година биле су неродне: „Те исте 1807. године била је велика оскудица хране, јербо је прошасто лето било веома сушно. опширније »