У организацији Музеја жртава геноцида и Војног музеја, у Галерији Војног музеја у Београду, на Калемегдану, 16. октобра отворена је изложба „Страдање Срба под окупацијом на Косову и Метохији 1941–1944” . На отварању изложбе говорили су пуковник Мирослав Кнежевић, начелник Војног Музеја и Ненад Антонијевић, виши кустос Музеја жртава геноцида у име Музеја жртава геноцида и ауторског тима изложбе. Изложбу је отворио Оливер Ивановић, државни секретар Министарства за Косово и Метохију Владе Републике Србије. Изложба је отворена до 15. новембра 2009. Аутори су Ненад Антонијевић, Ненад Ђорђевић и Лука Тадић.
Рецензенти изложбе су редовни професор Философског факултета у Београду (катедра за Историју Југославије) др Љубодраг Димић и Јован Мирковић, виши кустос Музеја жртава геноцида.
Изложба је покретна и урађена је у техници дигиталне штампе на платну (43 табле димензија 1m x 70cm). Изложбу прати и каталог на 72 стране.
На изложби је представљен избор докумената о ратним злочинима и терору албанских квислинга над Србима, из архивских фондова различитог порекла:
(1) грађа Комесаријата за избеглице и пресељенике и других органа српске квислиншке управе под немачком окупацијом;
(2) грађа емигрантске владе Краљевине Југославије (Комисија за истраживање ратних злочина, депеше команданта ЈВуО, генерала Драже Михаиловића краљевској влади у Лондону), и
(3) грађа Демократске Федеративне Југославије (Државна комисија за ратне злочине и Репарациона комисија).
Такође су приказане и фотографије из фототека Војног музеја и Архива Југославије, као и фотографије и документи из архиве Бранислава Божовића, чији је део објављен у студији Бранислава Божовића и Милорада Вавића Сурова времена на Косову и Метохији, квислинзи и колаборација у Другом светском рату.
Приказани изабрани факсимили докумената и фотографије представљају један део истраживачког рада коаутора изложбе Ненада Антонијевића на теми албанских злочина над Србима на Косову и Метохији у периоду Другог светског рата, чији је сегмент објављен као књига у два издања у форми студије са одабраним документима и фотографијама.
На Косову и Метохији од 1878. године и формирања Прве призренске лиге, потом у читавом 20. веку, али и у првој деценији 21. века, постоји континуитет нетрпељивости већине албанске популације према српском народу, који ескалира у терор и злочин за време ванредних прилика (светски ратови и други оружани сукоби), када се користи присуство војски страних земаља за остварање својих циљева.
Стање на Косову и Метохији за време окупације Сила Осовине (немачки нацисти, италијански и бугарски фашисти) у периоду између 1941. и 1944. године је било далеко од нормалног. У посебно тешком стању су били Срби, нарочито насељеници и колонисти. О приликама и догађањима на Косову и Метохији постоји бројна архивска грађа, у којој један велики део представљају изјаве избеглица које се чувају у фондовима српских архива. На основу одабраних сведочења Срба на изложби, омогућава се утврђивање чињеница које показују сву тежину, безобзирност и начине на који се испољавао албански однос према Србима: пљачка и уништавање имовине, уништавање и скрнављење православних гробаља, цркава и манастира, уцене, отмице, протеривање, мучења, убиства, који су за крајњу последицу имали страдање неколико хиљада, а протеривање неколико десетина хиљада Срба са Косова и Метохије. Сведоци са великим бројем података, именима инспиратора, наредбодаваца, извршилаца и саучесника у вршењу злочина, доприносе у дефинисању простора, времена и актера злочина, али и друштва у коме су живели људи различитих нација, вера, политичких идеологија и циљева – друштва које је са својом предисторијом било пренапрегнуто и поред „релативног мира до напада Трећег Рајха са савезницима на Краљевину Југославију априла 1941. године. У односима између Срба и Албанаца доминирали су напетост, нетрпељивост и сукоби, што је услед окупације омогућило ескалацију албанског насиља над Србима. На просторима Метохије је у највећој мери кулминирало безакоње, које је олакшавало намере албанских квислинга да, према плановима албанске политичке елите, уклоне српско становништво, уколико је то могуће и трајно. |
