Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринејa
Издаје Информативно-издавачка установа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Први број „Православља” изашао је 15. априла 1967. године.
Почетна - Архива - Редакција - Контакт - Медији - Преузми - Упутство редак.
У броју 1023

Најава броја

Православље  1084

Издвајамо:








Православни линкови

http://www.spc.rs/
http://www.riznica.org.rs
Човек и технологија, сајт ђакона Оливера Суботића Живе речи утехе - Православни портал и форум
Православно хришћанство.ru - Каталог православних ресурса на интернету

Медијска подршка

Радио Телевизија Србије
Радио Телевизија Републике Српске
Радио-телевизијa Војводинe
Алтернативна Телевизија - Бања Лука
Радио Телевизија Сантос

Оцените чланак
Оцена: 5.00 (од 1 читалаца)

Председник Руске федерације у посети Србији

Број 1023, Рубрика Догађај
Председник Руске федерације Дмитриј Медведев, који је у Србији боравио на 65-годишњицу ослобођења Београда од немачке окупације, предводио је бројну руску политичко-привредну делегацију у посети Србији.

Сусрети су резултирали потписивањем низа билатералних споразума и уговора, као и договором о кредитној подршци Србији вредној милијарду долара. Председник Медведев је разговарао са домаћином - председником Србије Борисом Тадићем, у Скупштини Србије одржао је говор и посетио Патријаршију Српске Православне Цркве где му је уручен Орден Светог Саве првога реда. У оквиру обележавања 20. октобра двојица председника положила су венце на Гробљу ослободилаца Београда и присуствовала Свечаној академији „Србија памти“ у Сава центру.

ЗАЈЕДНИЧКИ ЛЕТОПИС ПОБЕДА

Председници Русије и Србије Дмитриј Медведев и Борис Тадић изразили су у Београду задовољство односима двеју земаља и истакли значај јачања сарадње посебно на економском плану. Постоје нови пројекти који чврсто повезују наше две земље, рекао је Медведев после разговора са Тадићем. Руски председник је поновио да Москва подржава Србију у решавању статуса Косова и Метохије.

Двојица председника су истакла значај економске сарадње, а Медведев је као пример навео учешће у модернизацији НИС-а, гасоводу Јужни ток и опремању и пуњењу подземног резервоара гаса Банатски двор. Тадић је рекао да је Србија наишла на „позитиван одговор председника Русије и Владе Русије у вези са захтевом за кредитну подршку“. Медведев је оценио и да Русија и Србија имају сличне ставове у вези са ситуацијом у Европи и додао да је са Тадићем разговарао о новој конфигурацији међународне безбедности.


Председник Русије Дмитриј Медведев критиковао је покушаје „прекрајања историје“ Другог светског рата и заложио се за јачање система европске безбедности. Обраћајући се посланицима Скупштине Србије, Медведев је честитао грађанима Београда 65-годишњицу ослобађања од фашизма, истакавши да је тај датум „записан у заједнички летопис наших победа“. Медведев је захвалио народу Србије „за одговорни и благородни однос према успомени на Други светски рат“. Руски председник је критиковао „прекрајање историје због личних и политичких интереса“ и заложио се за стварање „новог ефикасног система европске безбедности“ који треба да „уједини“ и буде „независан од идеологија“. Русија и Србија су јединствене у разумевању строгих принципа међународног права, а пример конструктивне политичке сарадње јесте, како је истакао Медведев, решавање косовског питања. Седници у Дому Народне скупштине Србије поред посланика, присуствовали су и министри спољних послова Русије и Србије, Сергеј Лавров и Вук Јеремић. Медведев је први страни државник који се обратио посланицима Скупштине од како је Србија постала самостална држава. Представници влада Србије и Русије потписали су у Београду, у присуству председника Бориса Тадића и Дмитрија Медведева, пет међудржавних споразума о сарадњи у низу области и два „гасна“ уговора.

ОДБРАНА ИСТОРИЈЕ

Председници Србије и Русије Борис Тадић и Дмитриј Медведев положили су венце на Споменик ослободилаца Београда у Другом светском рату.  Председнике двеју држава аплаузима и повицима „Србија - Русија“ дочекало је више стотина грађана, који су носили српске и руске заставе и транспаренте са сликама руског премијера Владимира Путина и Медведева.

Свечаној академији „Србија памти“ поводом 65 година ослобођења Београда од нациста присуствовали су руски и српски председник, чланови руске државне и привредне делегације, највиши званичници Србије, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Епископ бачки Иринеј, бројни свештеници и монаси, представници верских заједница, ветерани Другог светског рата и истакнуте јавне личности. Председник Србије Борис Тадић је нагласио да је Србија у оба светска рата била жртва агресије, у заједници демократских народа и заједно са њима бранила тековине слободе, права човека и друге цивилизацијске тековине, а да данас одбија сваки вид нарушавања међународног права и нарушавање свог територијалног интегритета, због чега ће наставити да се бори за Косово мирним, политичким и дипломатским средствима. Свечану академију у београдском Сава центру пратио је, поред представника српских медија, и велики број новинара из Русије.

Председник Руске Федерације Дмитриј Медведев рекао је да Русију и Србију данас повезују славна историја и ратно братство и одбрана поштеног погледа на историју. „У обавези смо да сачувамо сећања на онај рат, поготово сада када постоје покушаји да се истина оспори, да би се ослободиоци представили као окупатори, а џелати као ослободиоци“, рекао је Медведев. Руски председник додао је да је „такав губитак памћења о поукама рата веома опасан“ јер може да распламса непријатељство међу државама. Медведев је нагласио да „нема сумње да ће Русија остати привржена ставовима о питањима која су важна за Србију“, као што су питање Косова и одбрана територијалног интегритета Србије.

ОРДЕН СВЕТОГ САВЕ

Са благословом Патријарха српског Павла и одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Дмитрију Медведеву, Председнику Руске Федерације, уручен је орден Светог Саве првог степена на свечаној аудијенцији која је одржана 20. октобра 2009. године, у просторијама Српске Патријаршије у Београду. Пријем је одржан у присуству епископа: нишког Иринеја, зворничко-тузланског Василија, сремског Василија, жичког Хризостома, бачког Иринеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована, далматинског Фотија, захумско-херцеговачког Григорија, западноамеричког Максима, умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, викарних епископа: хвостанског Атанасија, јегарског Порфирија, липљанског Теодосија, моравичког Антонија, Њ. К. В. Александра и Катарине Карађорђевић, господе министара Вука Јеремића и др Богољуба Шијаковића и других угледних званица.


Митрополит Амфилохије уручио је највише одликовање Српске Православне Цркве председнику Руске Федерације, рекавши: „Ваше Превасходитељство, уважени Димитрије Анатољевичу, дозволите да Вас у име Његове Светости Патријарха Српског Павла, у име Светог Синода и све пуноће наше Православне Цркве Српске, поздравим с дубоким поштовањем, љубављу и добродошлицом. Поздрављајући Вас и примајући Вас, ми поздрављамо велики Православни руски народ. Кроз сусрет и општење са Вама ми обнављамо у свом сећању и памћењу вековна сретања и неразориво заједништво наша два народа, руског и српског, и наше две помесне Цркве Православне. Наша два једноверна, једнокрвна и једнојезична народа градили су и поново граде свој историјски пут на јединственом просветитељском делу свете браће Кирила и Методија. То њихово дело се укорењивало у биће наших народа њиховом азбуком, Евангелском Јовановом вечном истином: „В началѣ бѣ Слово и Слово бѣ в Боге и Богь бѣ Слово“, подвигом њихових следбеника Антонија и Теодосија Печерских, Светог Саве првог Архиепископа Српског, Сергија Радоњежског, Нестора летописца и Лазара Србина, творца првог часовника на Кремљу с почетка XV века, савременика Светог Петра Цетињског (он је проклео сваког Србина који не би био веран Русији) и Светог Серафима Саровског, и њима сличних великих, умних и светих људи све до наших дана, све до блаженог спомена Алексија II, Патријарха Московског и све Русије и Патријарха Српског Павла. Свети Александар Невски, с правом назван „име Русије“ и Димитрије Донски, као и њихова истина „да Бог није у сили него у правди“, исто су толико српски колико и руски, као што су великомученик косовски Лазар, бранитељ Косова и Европе (1389), са својом истином „да је земаљско за малено царство а Небеско, увијек и до вијека“ и Кaрађорђе, „бич тирјанах“ исто толико руски колико и српски.

Та узајамност и заједништво наше Цркве и наших народа, вековима освештавани Причешћем из једне Чаше, Крвљу Христовом, посведочени су нашом заједничком борбом за слободу и правду. И не само борбом против нацифашистичког зла, (ослобођење Београда од њега је непосредни повод Вашег данашњег доласка) него и против насиља и тираније претходних времена. Србија и српски народ уопште, неће никада заборавити руску браћу и витезове на челу са Рајевским из друге половине XIX века; уз то, српски народ би себе заборавио када би заборавио цара страстотерпца Никојала II који је (1914) несебично жртвовао своје Царство и царско достојанство уставши у одбрану слободе Србије и Црне Горе. У знак благодарности за ту јединствену у историји Царску и сверуску жртву тадашњи краљ Југославије Александар Карађорђевић (који је био и прва жртва нацифашизма у Европи, убијен у Марсеју 1934), примио је стотину хиљада Руса избеглица и прогнаника од бољшевичке револуције, епископа, свештеника, монаха и монахиња, официра, војника, професора, научника, лекара и народа, који су са своје стране уградили своју веру, знање, уметност, у ондашњу Јужнословенску државу, оставивши иза себе неизбрисив траг. Потврда те захвалности је и величанствени споменик на Новом гробљу, преко пута онога кога сте посетили, посвећен „Цару Николају II“, како на њему пише „и двум милионам русских воинов первој мировој војни 1914–1918“. Тај споменик на коме стоји још написано „спите орли боевије“ није просто споменик него и костурница, „братскаја могила, сотниј похаронених русских воинов“, освештан тадашњим патријархом Српским Варнавом и Антонијем Митрополитом Кијевским (1935).

Овоме да додамо и то да су наше две помесне Цркве Руска Православна Црква и Српска Православна Црква, како у прошлим вековима, тако и данас, биле и остале темељ тог јединства и заједништва. У том смислу сва пуноћа наше Цркве је посебно благодарна блаженог спомена Патријарху Алексију II и садашњем Свјатјешем Патријарху Кирилу Московском и све Русије који су узимали и узимају живог учешћа у најновијем распећу нашег народа и наше Цркве.

Ви, многопоштовани господине Председниче, ходите стопама Ваших великих предака, како Вашим доласком, везаним за ослобођење Београда (1944), тако и Вашим и Ваше Државе Русије непоколебивим ставом и заштитом целовитости Србије са њеним срцем, Косовом и Метохијом, штитећи тиме не само Србију, него и неповредивост међународног права и правде.

У то име Вам наш Свети Архијерејски Синод, као знак благодарности за Вашу верност браћи и правди, за допринос јединству васељенског Православља, и Вашу показану љубав према Српској Православној Цркви, додељује своје највише одликовање: орден Светог Саве првог степена.“

Епископ бачки Иринеј је прочитао одлуку Светог Архијерејског Синода, а затим је Митрополит Амфилохије свечано уручио орден уз речи: ДОСТОИН!

Највише одликовање Српске Православне Цркве је додељено Председнику Медведову за његов допринос јединству васељенског Православља и показану љубав према православном српском народу.

Испред Саборне цркве, председника Русије дочекали су православни верници који су носили заставу Царске Русије.

СТРАНИ МЕДИЈИ О ПОСЕТИ

Руске новинске агенције и водеће телевизије детаљно су извештавале о посети председника Русије Дмитрија Медведева Београду, истичући да је то прва посета шефа руске државе Србији од када је самостална. Руски информативни канал Вести директно је преносио конференцију за новинаре двојице председника. Овом посетом отворена је нова страница у историји српско-руских односа, оценила је НТВ и додала да ће Русија постати кључан партнер Србије у енергетском сектору. Први канал и ТВ Русија детаљно су известиле о посети, наводећи да су међународни проблеми и велики заједнички пројекти у центру пажње разговора Тадића и Медведева. Посета је и у западним медијима оцењена као „више од дипломатије“ и снажан наговештај како јачања руског утицаја, тако и важније улоге коју би Србија могла да има у региону.

БЕСЕДА ПРЕДСЕДНИКА ДМИТРИЈА МЕДВЕДЕВА НА ДОДЕЛИ ОРДЕНА СВЕТОГА САВЕ У СРПСКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИ

„Ваше Високопреосвештенство, поштоване даме и господо,

 За мене је велика радост да примим ову награду, награду која је највише признање Српске Православне Цркве, односно, Орден Светог Саве првог степена. То је признање за моје скромне заслуге али и за посебне односе који су створени међу нашим народима и нашим државама и који су увек постојали међу нашим Црквама.

Заиста сматрам да овај орден и уручење овакве награде указују на посебне односе који везују наше Цркве и наше народе. Читав животни пут потврђује нам да служење своме народу увек представља залог успешности развоја тога народа. Чињеница да је Свети Сава примио постриг и да је касније боравио на територији руског православног манастира на Светој Гори показује да постоји веза између тих давнашњих догађаја и садашњег живота и да је она веома дубока. Ми од старине имамо посебно блиске односе са српском државом. Сада, можда више него икада раније, развијамо посебне партнерске односе. Руска Федерација је током претходних година и током претходних столећа, исто као и данас, помагала и помагаће Србији у одбрани њених националних интереса као и у свим осталим питањима, међу којима је најсложеније и најболније питање Косова, и овде наша позиција остаје непромењена. То сам рекао председнику, о томе сам говорио парламенту, тј. народној скупштини, а то кажем и овде Вама, Ваше Високопреосвештенство, јер желим да знате да је наша позиција остала иста. Желели бисмо да развијамо односе са нашим српским пријатељима и надамо се да ће и Српска Православна Црква у свој својој пуноћи и Руска Православна Црква одржавати најближе и братске односе, а то је залог за развој међудржавних и људских односа међу нашим земљама и међу нашим народима у годинама које су пред нама.

Са благодарношћу примам ову награду и у том смислу желим да упутим своју захвалност како Вашем Високопреосвештенству, тако и свима који су учествовали у тој одлуци, а посебно Његовој Светост Патријарху Српске Православне Цркве. Хвала. “

С. Л.


© 2005—2012 Православље
Сва права задржана.
latinica