Милошћу Божјом и с благословом жичког владике Хризостома, група од петнаест поклоника из Краљева кренула је 19. септембра, после поноћи, на пут за Јасеновац и Бања Луку. Протојереј-ставрофор Љубинко Костић био је духовни предводник, док је организација пута била поверена професору Драгољубу Даниловићу.
Место највећег српског страдања у протеклом веку је злогласни логор Јасеновац. Блаженопочивши Патријарх српски Герман је 1984. године освештао цркву у Јасеновцу. Овај храм је у последњим ратовима био прилично оштећен, да би 1999. године, доласком Епископа славонског Саве, био обновљен. О празнику Ваведења Пресвете Богородице 2000. године, владика Сава је прогласио цркву Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу манастиром и седиштем Епархије славонске. Први игуман манастира, архимандрит Амфилохије Живковић упокојио се почетком фебруара 2009. године од последица експлозије у привременом седишту епископа Саве у Пакрацу.
У јутарњим сатима у суботу 19. септембра, на празник Чуда Светог архангела Михаила и Светог мученика Евдоксија, стигли смо у манастир Јасеновац. Литургија је почела уз присуство владике Саве, а служили су у саборном духу протојереј-ставрофор Слободан Лалић, наш љубазни домаћин, и прота Љубинко Костић. На литургијском сабрању су саслуживали и јеромонах Леонтије и поклоници из Краљева који су појали за певницом. У име владике Саве, госте из Жичке епархије је поздравио отац Слободан Лалић, парох пакрачки. Епископ Сава је примио оца Љубинка Костића и професора Даниловића и задржао се са њима у краћем разговору.
После Литургије и послужења у манастирском дворишту, отац Слободан Лалић нас је повео у Спомен-подручје Јасеновац. Иако је субота, у Музеју Јасеновац налазили су се само поклоници из Краљева. Господин Иво Пејаковић, кустос Музеја Јасеновац, провео нас је кроз музеј и објаснио делове нове музејске поставке. Обилазимо и споменик у Јасеновцу, дело архитекте Богдана Богдановића. Око нас је тишина која опомиње и не може човека оставити равнодушним. Прелазак преко реке Саве у Доњу Градину, на босанској страни је сигурно најпотреснији део нашег путовања.
Прелазимо границу између Хрватске и Босне и Херцеговине у поподневним сатима. На месту највећег страдања српског народа и насветијем граду под земљом, Доњој Градини, душа човекова уздрхти и сузе се не могу сакрити. Отац Љубинко чита коленопреклону молитву Светог Владике Николаја Велимировића, и сви скрушено молимо да Господ опрости грехе нас недостојних наследника Новомученика јасеновачких. У Доњој Градини су Давидова звезда, Тоцило и Крст, три символа заједничког страдања Јевреја, Рома и Срба. Морамо памтити њихово страдање и никада их не смемо заборавити. Пут јасеновачких мученика настављамо према Драксенићу у чијој су цркви мученички пострадали Срби. Стижемо у манастир Моштаницу и присећамо се речи светог ђакона Авакума: „Срб је Христов, радује се смрти!“. Дочекују нас са великом радошћу отац Василије, отац Јован и брат Димитрије. Искрено се радују нашој посети и пружају нам слику о гостопримству које краси људе у Републици Српској.
У недељу 20. септембра учествујемо на Литургији у цркви Христа Спаситеља у Бања Луци. Поклањамо се моштима светог бањалучког владике Платона у Храму Свете Тројице и стижемо у цркву Светог Великомученика Георгија у Дракулићу, где су фебруара 1942. године Срби бањалучког краја вођени од стране усташа као „овце на заклање“. У руднику Раковац, селима Дракулић, Мотике, Шарговац, Пискавац и Ивањска страдало је фебруара 1942. године мученичком смрћу преко 2500 Срба. У цркви у Дракулићима наш домаћин је отац Срђан који нам дарује књиге и иконице Богородице Јерусалимске. Посету Бања Луци завршавамо у цркви Лазарици, где се, у срдачном разговору са оцем Јованом, задржавамо до касних поподневних сати.
Враћамо се у Краљево верујући да ће наше путовање бити подстрек да се оснажи историјско памћење и да се сачува од заборава сећање на новомученике српског народа. |
