Новости из хришћанског света:
ПАТРИЈАРХ ВАРТОЛОМЕЈ
Током своје посете Америци, цариградски патријарх Вартоломеј се у Њујорку сусрео са архијерејима свих аутокефалних или аутономних православних Цркава присутних на новом континенту: антиохијске, српске (митрополит Христофор) и румунске патријаршије, карпато-русинске, украјинске, албанске и америчке (ОЦА) Цркве, као и протојерејем, представником Московске патријаршије. Те цркве су чланице Сталне конференције канонских православних епископа Америке (СКОБА). Домаћин сусрета био је Димитрије, цариградски архиепископ за Америку. Размотрена су питања православног јединства, питања дијаспоре у склопу припрема за Велики и свети Сабор, улоге језика у деловању Цркве (енглески, француски и шпански се говоре на подручју западне хемисфере), и улога васељенског трона у Православљу.
Разговор патријарха и председника Барака Обаме у Белој кући трајао је 35 минута. Ради се о њиховом другом сусрету за неколико месеци. Првенствено је било речи о положају Васељенске патријаршије у Турској, који је незадовољавајући, понајвише због недавања дозволе за обнову рада академије на Халки. Обама је истакао да ће се 7. децембра сусрести са турским премијером Ердоганом у Вашингтону и покренути питања која се тичу Фанара. Размотрена су и тема екологије и климатских промена у свету, која су већ годинама предмет посебне пажње патријарха Вартоломеја.
Патријарх је истакао да у Америци православни верници, не само Грци, уживају потпуну слободу. Сусрет је протекао у знаку „добре воље и учтивости“. Уз патријарха су били, осим архиепископа Димитрија, и митрополити галски, корејски и халкидонски.
ПИТАЊЕ ДРЖАВЉАНСТВА
Цариградски патријарх Вартоломеј предузима мере како би, када буде биран његов наследник, сваки митрополит могао да буде могући кандидат. По турским прописима, и кандидат за патријарха и учесници изборног сабора морају бити турски грађани. Патријарх је сада затражио од свих митрополита који имају седишта ван Турске, у Америци (северна, са Канадом, и јужна), Аустралији са Азијом (Кореја, Хон Конг) грчка подручја под Цариградом (Крит, егејска и јонска острва и северогрчке тзв. Нове територије) да му доставе молбу за примање турског држављанства коју ће патријаршија проследити надлежним органима у Анкари. Сматра се да ће се оно одмах одобрити, пошто је премијер Ердоган то на неки начин обећао патријарху приликом њиховог недавног сусрета.
При избору патријарха, списак са кандидатима се мора доставити турској влади која има право да неко име „избрише“. Тако је било и када је биран патријарх Вартоломеј, који је рођен у Турској. Тада влада није имала ниједну примедбу. У међувремену је турска држава водила рестриктивну политику. Иако је забранила да чланови Св. Синода или других патријаршијских тела буду архијереји страног држављанства, ова мера, иако је и даље на снази, не спроводи се са строгошћу и толерише се њено заобилажење.
ПОСЕТА АЛБАНИЈИ
Патријарх целе Африке Теодор Други посетио је Албанију. На аеродрому Тиране, који носи име „Мајка Тереза“, сачекао га је архиепископ Анастасије са свим архијерејима и бројним свештеницима.
Гост је током шестодневног боравка посетио манастире светога Влаха и светих Жена Мироносица и црквене школске установе, православну клинику, а у знак пријатељства засадио је дрво маслине. Примљен је од председника државе Бамира Топија, премијера Сали Берише и градоначелника главног града Еди Рама. Двојица поглавара посебно су разговарали и начинима мисионарења у Православљу. Архиепископ Анастасије је некада деловао у Африци, посебно у Кенији, Уганди и Танзанији.
ПРАВОСЛАВНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА
При Храму Христа Спаситеља, у присуству патријарха Кирила и градоначелника престонице Јурија Лушкова, одржано је заседање Издавачког савета „Православне енциклопедије“. Размотрени су овогодишњи резултати и пројекат обавеза за следећу годину. Како је саопштено, 2010. ће изаћи три тома а интензивираће се и рад на њеној електронској верзији.
За десет година издавања, објављено је двадесетак томова. Ако се овим темпом настави, потребно је још 20 година да би се довршио 60. том, уколико их не буде и више. Градоначелник Лушков је захтевао „убрзање рада“, што је патријарх Кирил подржао. Мора се узети у обзир огромна разлика у броју чланака у оквиру једног слова, до сада се стигло до слова И (на српском је то често и Ј). Финансирање издавања је и овај пут гарантовано „и поред економске кризе“. Московске градске власти побринуле су се да ове године све важније библиотеке у престоници (има их на стотине) добију све досадашње томове енциклопедије.
Представљена су два последња тома, 21. и 22, који се последњих недеља већ дистрибуирају претплатницима. Издавач енциклопедије се бави и кинематографијом, издавањем научног часописа „Весник црквене историје“. Донета је одлука да се сними филм о светом Алексеју, митрополиту московском. Дугометражни филм „Поп“ је управо завршен, ради се о животу једног свештеника током Другог светског рата, а главну улогу игра глумац Сергије Маковецки.
ОСНОВИ РЕЛИГИЈЕ
Руска влада одобрила је план мера за увођење новог школског предмета који ће се звати „Основе религијских култура и светске етике“, како би предавања почела априла 2010. за друго полугодиште ученика петог разреда. Религије које се могу изучавати, по избору, су Православље, будизам, јеврејска и исламска вера. Влада је одредила и 19 административних јединица, округа, у којима ће се предавати, већина су са претежним православним становништвом, у Чеченији је ислам први, а у Калмикији ламаистички будизам.
Даље детаље треба разрадити до краја новембра, а уџбеници треба да буду готови већ у фебруару.
За децу до 14 година о варијанти предмета одлучују њихови родитељи. Тако, на пример, у Вологодској области већина родитеља не жели „познавање вере“, већ предмет етике.
Московска патријаршија, као и три верске заједнице учеснице пројекта, за сада не износе значајније примедбе, мада постоје бројне нејасноће које се једна за другом разјашњавају. Црква сматра да је све „лепо, али мало“. Бројна се питања односе на будуће предаваче.
Председник Русије Дмитриј Медведев је подржао жељу најзначајнијих религија да се уведе предмет упознавања вере. Експеримент треба да траје две године, након тога би се донела коначна одлука о судбини предмета.
РАДНА ГРУПА
У Духовно-културном центру Дон Боско у Москви састала се „Мешовита радна група за разматрање проблема у односима између Московске патријаршије и Римокатоличке цркве“. Последњи сусрет одржан је марта прошле године, а за крај ове године заказан је још један разговор.
Констатовано је да у међусобним односима долази до изражаја „позитивна динамика“, обе стране стреме конструктивној сарадњи, посебно по „стратешким питањима“. Под овим се подразумева, како је речено, очување традиционалних моралних вредности у руском друштву, сарадња у веронауци, служењу свештеника у војсци као и духовној помоћи онима који се налазе у затворима. Позитивно је оцењена културна и просветна сарадња, такође у области „социјалног служења“. Препоручени су конкретни пројекти православно-католичке сарадње „уз уважавање канона обеју Цркава“. Бољи контакти ће бити успостављени по питању бриге за децу која се налазе у католичким вртићима а крштена су у православљу. Њих обилазе православни свештеници. Две стране желе да имају више заједничких семинара и конференција.
ДАН НАРОДНОГ ЈЕДИНСТВА
Већ неколико година, у Русији се 4. новембар (22. октобар) обележава као Дан националног јединства. У црквеном календару је то празник Казанске иконе Богоматере. Овој икони посвећен је храм на Црвеном тргу у коме патријарх увек на овај празник служи.
Ове године у многим храмовима први пут је служен помен „жртвама револуције и грађанских ратова“, како је речено, „црвенима“ и „белима“. Присуствовали су и представници других хришћанских конфесија и других религија. Дан јединства, сматра се у Цркви, треба да спаја верујуће и неверујуће, да симболизује јединство свих грађана, без обзира на социјални статус, веру, народност и поглед на свет. Патријарх Кирил је имао посебан сусрет са младима, са садржајним обраћањем.
Црква благонаклоно подржава иницијативу да се подигне споменик свим жртвама грађанског рата. Истиче се да је тако нешто давно урађено у Америци и Шпанији. У Петрограду је 1997. у једној школи постављен мали споменик свим страдалима. То треба урадити и другде.
Дан народног јединства као празник још није заживео, сматра се да је за то потребно доста година.
МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН
У 97. години упокојио се најстарији бугарски архијереј, митрополит доростолски (седиште у Силистри) Иларион (Цонев). Сахрањен је у порти саборног храма. Градска управа прогласила је дан жалости. Дошло је до спора са родбином која је желела да се сахрана обави у родном месту Елена.
Митрополит је рођен почетком 1913. године. После окончања Богословског факултета у Софији, замонашен је (1938). За епископа тројанског биран је 1973. а за митрополита доростолског 2003, када му је било 90 година.
Митрополит Иларион је аутор четрдесетак књига, бројних стихова „у славу лепоте Православља“, многобројних студија и чланака.
СОЛУНСКИ СКУП
У северној грчкој престоници Солуну већ 23 година се, пре празника небеског заштитника града, светог Димитрија, одржава богословски симпозијум на теме историје овог дела Македоније, о апостолу Павлу, као и о посланицама које је он упутио вернима града. Обично се разматра и утицај култа светог Димитрија не само на ове крајеве, већ на Балкан и шире. Организационим комитетом председава митрополит тиролојски Цариградске патријаршије Пантелејмон.
Симпозијум је отворио градоначелник В. Папагеоргопулу. Ове године је било четрнаест учесника из више православних земаља, а највише теолога из Солуна и Атине.
ПРОТЕСТАНТИ НЕМАЧКЕ
Евангелистичка црква Немачке (ЕКД), која има 25 милиона верника лутеранске и реформаторске протестантске традиције, за свог новог поглавара изабрала је Маргот Кесман (52), бискупкињу из Хановера. Од 142 могућа гласа, добила је 132. Тиме на чело ове цркве први пут у историји долази жена. Она је разведена, има четири ћерке.
Реакције других цркава биле су различите. Англиканци су упутили уобичајене честитке. Немачки римокатолици, преко председника бискупске конференције надбискупа Цолића, упутили су јој поздравну поруку као „госпођи председници ЕКД“.
У Московској патријаршији саопштено је да овај избор представља „унутрашње питање њене хришћанске заједнице“, која је једна од највећих у Европи. Ово сведочи о „победи либералних тенденција међу лутеранима“, што ће усложити иначе блиске односе руске Цркве са ЕКД. Односе треба ипак и даље неговати, остајући веран апостолској вери, а „пред немачким хришћанима сведочити чистоту Хришћанства“. Московска патријаршија напомиње да она чува црквено предање по коме жена не може имати епископско или свештеничко служење. У Новом завету таквих примера нема, ми следимо апостолска правила по овом питању.
БЕЗ ВЕНЧАЊА СУБОТОМ
Свети Синод Бугарске Православне Цркве донео је одлуку да се од почетка следеће године венчања у храмовима не могу обављати „средом, петком и суботом“, као и у време постова и још 11 дана. Ако епископ благослови, изузетак су дани од 27. 12. до 4. јануара.
Ова одлука је наишла на различите реакције како у самој Цркви, тако и ван ње. Свештенство Благојевграда у свом обраћању истиче да им за венчавање заправо остаје само недеља, што је недовољно. Поведена је дискусија о томе да ли је субота само „дан мртвих“, што је био један од мотива одлуке. Неки истичу да се на задушницама, које су увек суботом, посебно одлази на гробље, а да се на друге суботе у храмовима моли за упокојене.
Други разлог је да, ако је славље након венчања суботом, у недељу се неће отићи у храм. Митрополит ловечки Гаврило је изјавио да није у реду да прва брачна ноћ буде у суботу ноћу. Једнини члан Синода који није потписао одлуку, митрополит неврокопски Натанаил, потпуно се уздржао од коментара одлуке. За сада, венчања се обављају и суботом, а свештеници изјављују да још нису примили одлуку преко својих архијереја.
ИЗАБРАН ИГУМАН
За новог игумана манастира светога Тихона Задонског у Пенсилванији изабран је монах Сергије (Bowyer). У својој дугој историји, први пут братство само бира себи старешину. Ово је најстарији православни манастир не само Америке, већ и западне хемисфере, основан је 1905. Под јурисдикцијом је Православне цркве Америке (ОЦА) и има ставропигијалан статус. Нови игуман биће свечано уведен у дужност 2. јануара.
При манастиру је седиште источнопенсилванијске епархије, као и богословске школе. У њему је последње године земаљског живота провео Свети Николај Жички. |
