Ове године, у знатном већем сајамском простору (и уз далеко бољу вентилацију), на Међународном сајму књига у Београду који је одржан под слоганом „Море књига“, окупило се 800 издавача из земље и света што је, како рече директор Сајма Анђелко Трпковић, упола више него на чувеном Франкфуртском. Ако наставимо са бројкама, онда ће остати забележено и да је 54. Сајам књига у Београду, за недељу дана колико је трајао, посетило око 140 хиљада људи којима је понуђено 7000 нових наслова...
Али, да ли је статистика оно што остане после испражњених хала? Наравно да није, као што нису ни многе несугласице које прате Сајам из године у годину, почев од заслуженог или незаслуженог простора и места за излагање, преко улоге Министарства културе у овој манифестацији, до тога ко је кога и чиме наградио ове године.
Да подсетимо да је жири овогодишњег Сајма књига за издаваче године прогласио Архипелаг и Креативни центар, а за издавачки подухват године књигу Манастир Крушедол издавачке куће Драганић. Издавачко предузеће Арка из Смедерева награђено је за антологију поезије песника националних мањина, док је Јеленкор, мађарски издавач из Печуја, добио годишњу награду „Доситеј Обрадовић“ за континуирану промоцију српске књижевности.
Кад смо већ код награда, треба подсетити и да је песник Љубомир Симовић лауреат овогодишње награде Богоридица Тројеручица, коју традиционално додељује фондација „Иванка Милошевић“ из Чикага православним ствараоцима надахнутим хришћанством.
Издавачка кућа Геопоетика и ове године је добила значајно признање новинара као најбољи издавач књига између два сајма, али и за најпрофесионалнији однос према медијима.
Статистика је оно што се незнатно мења из године у годину, док издавачи и читаоци трагају за истим - за „оном правом“ књигом која ће првима донети пословни успех и приход, а другима немерљиво задовољство да су изабрали „праву сапутницу“. Ко то постигне на овогодишњем, већ ће ковати планове како да то исто учини и на следећем Сајму. Ко у томе није успео, имаће нову шансу следећег октобра.
Штанд Српске Православне Цркве био је и ове године централно место за литературу религијске и православно-духовне тематике. Међу овогодишњим издањима издваја се неколико значајних дела.
Беседа, издавачка кућа Епархије бачке, објавила је још једно дело истакнутог грчког богослова и философа Христа Јанараса. Реч је о књизи „Личност и ерос“, чији је уредник, епископ бачки Иринеј, поред аутора, представио ово дело на штанду Грчке која је била и почасни гост овогодишњег Сајма. Дан касније, професор Јанарас је одржао предавање Књижевност и метафизика у грчкој и српској традицији, што је, у светлу Сајма, издавачки подухват Беседе учинио још значајнијим.
Изабрана дела митрополита Амфилохија у пет књига, издање Митрополије црногорско-приморске и Будимљанско-никшићке епархије, представили су на Сајму поред аутора, епископи умировљени захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић), будимљанско-никшићки Јоаникије, диоклијски Јован, као и академик Матија Бећковић и уредник издања Матеј Арсенијевић.
Светигора, издавачка установа Митрополије црногорско–приморске, представила је и књигу Сава Греговића „Пуцај, рат је завршен“, а међу значајним овогодишњим насловима овог издавача који се појавио у сарадњи са Институтом за теолошка истраживања Православног богословског факултета Универзитета у Београду је и Радосно пењање на Голготу - зборник списа и сведочанстава о свештеноисповеднику Варнави Настићу (1914–1964), епископу хвостанском.
Још једна промоција привукла је пажњу јавности. Била је то нова књига епископа Атанасија (Јевтића), четврти том у низу књига овог епископа на литургијско-еклисиолошке теме Христос- нова Пасха. О књизи су говорили митрополит Амфилохије, епископ захумско-херцеговачки Григорије, проф. др протођакон Прибислав Симић, проф. др протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић и аутор. 
Такође, у оквиру сајамских промоција треба поменути и представљање библиотеке „Хиландарски путокази“, као и књиге Духовни разговори Архимандрита Гаврила, игумана манастора Лепавина, о којој су говорили епископ хвостански Атанасије (Ракита), Ненад Бадовинац, сарадник оца Гаврила, новинар РТРС Радомир Вучић и аутор. Ова књига је и пре Сајма привукла пажњу јер представља сакупљене духовне разговоре Архимандрита Гаврила и бројних верника вођене путем интернета о разним питањима на која савремени човек тражи одговоре.
Редакција дечјег часописа СПЦ Светосавско звонце, на челу са главним уредником Радмилом Мишев, традиционално на штанду СПЦ када је тзв. школски дан, угостила је стотине деце и одраслих. Са децом су се тог дана дружили Архимандрит Гаврило Вучковић, песник Мошо Одаловић, монахиње Доротеја и Нина и многи други.
Такође, на штанду СПЦ одржана је и промоција Монографије храма Сабора српских светитеља на Карабурми, издање Издавачког фонда Архиепископије Београдско-карловачке.
И на крају, да поменемо и једну књигу чија нас је промоција на неки начин увела у сва ова сајамска дешавања, и сa којом су читаоци могли да се упознају неколико дана пре отварања Сајма. „Прича о старом краљу“, књига епископа захумско-херцеговачког Григорија, представљена 19. октобра у Коларцу, изазвала је велико интересовање и била једна од најтраженијих на штанду Републике Српске, где је доживела и своју сајамску промоцију.
Што се осталих издавача тиче, пре свега оних у Арени, који су добили централно место, јасно је да су они, више него ранијих година, од себе покушали да направе бренд, и то не само испрофилисаном понудом писаца и књига, већ и уређењем штандова. Ове године, повластица централног места носила је и обавезу продаје искључиво сопствених издања.
Многи познати писци могли су се срести на трговима и улицама Сајма, на промоцијама својих књига, а треба истаћи да је штанд почасног госта, Грчке, уприличио низ сусрета грчких писаца и публике.
Своју књижевност и културу представиле су и бројне друге земље, а заједнички наступ имали су културни центри из земаља Европске уније у Београду. ------------------
САОПШТЕЊЕ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
БЛАГОСЛОВ CИНОДА
Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је 12. новембра 2009. године примио у радну посету г. Вука Јеремића, министра спољних послова Србије, у чијој пратњи су били г. Млађан Ђорђевић, саветник Председника Србије и г. Дамјан Крњевић, саветник министра спољних послова. Министар Јеремић је затражио и добио благослов Светог Синода уочи предстојеће посете Председника Србије, г. Бориса Тадића, и чланова Владе Србије Италији и Ватикану. Тим поводом анализиран је и позитивно оцењен квалитет односâ између Цркве и државе, и међусобни однос Цркава и верских заједница у Србији.
Из Канцеларије Светог Синода доставља Епископ бачки др Иринеј |
