Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринејa
Издаје Информативно-издавачка установа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Први број „Православља” изашао је 15. априла 1967. године.
Почетна - Архива - Редакција - Контакт - Медији - Преузми - Упутство редак.
У броју 1024

Најава броја

Православље  1084

Издвајамо:








Православни линкови

http://www.spc.rs/
http://www.riznica.org.rs
Човек и технологија, сајт ђакона Оливера Суботића Живе речи утехе - Православни портал и форум
Православно хришћанство.ru - Каталог православних ресурса на интернету

Медијска подршка

Радио Телевизија Србије
Радио Телевизија Републике Српске
Радио-телевизијa Војводинe
Алтернативна Телевизија - Бања Лука
Радио Телевизија Сантос

Оцените чланак

Нови доктор наука

Број 1024, Рубрика Догађај
Дана 5. новембра 2009. године у Свечаној сали Философског факултета Београдског универзитета, пред више од стотину присутних слушалаца, магистар теологије Богдан Лубардић, са катедре за философију Православног богословског факултета Београдског универзитета, одбранио је докторску дисертацију под насловом: Апофатичка деконструкција разума и услови могућности конституције религијске философије у делу Лава Шестова.

Чланови испитне комисије били су ментор кандидата професор др Милош Арсенијевић (шеф катедре за савремену философију групе за философију Философског факултета БУ), професор др Богољуб Шијаковић (шеф катедре за философију Православног богословског факултета БУ) и доцент др Миланко Говедарица (предавач на катедри за савремену философију групе за философију Философског факултета БУ). Одбрана је трајала три часа и успешно је завршена промовисањем кандидата у звање доктора философских наука Београдског универзитета. Током одбране, кандидат је бранио становиште да је религијска философија могућност философије као такве, а рад посвећен религијско-философском егзистенцијализму Лава Шестова томе је послужио као конкретизација методом студије случаја.Међу присутнима били су високи представници академске и црквене јавности, бројни студенти оба факултета, монаси и свештеници СПЦ, теоретичари из других друштвених области и други пријатељи кандидата. Успешна одбрана дисертације затим је свечано прослављена у просторијама Института за философију Философског факултета.

 Др Богдан Лубардић је, после одрастања и школовања у иностранству (Танзанија, Замбија и Велика Британија), завршио философију на одељењу за филозофију Филозофског факултета Београдског универзитета и стекао звање дипломирани филозоф 1993. године. Током 1994–1995. боравио је годину дана у континуитету на Светој Гори, где упознаје православну мистичку духовност и литургијски основ црквеног живота, такође учећи грчки језик и преводећи теолошку литературу. После полагања диференцијалних теолошких и магистарских испита, магистрирао је 2003. године на Богословском факултету СПЦ стекавши звање магистра теолошких наука на теолошко-философском смеру, са радом Дијалектика личног и безличног у религијској философији Николаја Берђајева.


У оквиру научног и стручног рада, бавио се разноврсним областима философије и теологије и преводилаштвом (са грчког, руског и енглеског). Учествовао је на неколико десетина међународних научних конференција и трибина, а одржао je бројна јавна предавања и беседе у иностранству и у Србији – укључујући предавања на Латеранском универзитету у Ватикану и на Универзитету Јејл у САД. Објавио је две књиге: Николај Берђајев између Ungrunda и оца (2003) и Јустин Ћелијски и Русија: путеви рецепције руске философије и теологије (2009).

Др Лубардић је референт и координатор секције за философију религије Српског филозофског друштва, члан догматолошке Комисије за цркве у дијалогу Европског савета цркава, члан Међународне комисије за англиканско-православни теолошки дијалог и председник Удружења Меморијал Јајинци, задуженог за чување успомене и остатака стрељаник родољуба на стратишту Бањичког логора – Јајинци.

Докторска дисертација Богдана Лубардића требало би ускоро да буде објављена, а потом, по предлогу ментора, преведена и штампана на једном од светских језика.


© 2005—2012 Православље
Сва права задржана.
latinica