Свет књиге

СВЕТ КЊИГЕ

БОГОСЛУЖЕЊЕ КАО ОСНОВА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА У ЦРКВИ И ВОДА ИЗ КАМЕНА

Издавачка кућа „Глобосино АЛЕКСАНДРИЈА“ на управо завршеном београдском Међународном сајму књига, који је трајао од 26. октобра до 1. новембра, представила је и књиге Богослужење као основа образовања и васпитања у Цркви чији је аутор протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, и Вода из камена, нови роман Љиљане Хабјановић Ђуровић.

Књигом Богослужење као основа образовања и васпитања представља се начин образовања у Цркви кроз богослужење, и истиче се да је то најважнија димензија образовања. Књига садржи двадесетак текстова који су настајали у периоду од осам година, изговарани су на црквеним симпозијумима и семинарима и на духовним вечерима, а неки од њих су већ публиковани у педагошким црквеним и грађанским часописима. Овде их читамо подељене у три основне тематске целине: литргијска основа образовања, затим истицање личности из црквеног и националног живота (Свети Јован Златоусти, Свети Сава, Свети Василије Велики, Свети Симеон) и догађаја (Видовдан) који осветљавају практичност црквене педагогије, и најзад, као трећи део, улога и искуства црквене науке и просвете у савременом школству.

Аутор, протојереј-ставрофор Драгомир Сандо, је доктор богословских наука и професор на Богословским факултетима у Београду и Фочи. Рецензенти књиге су Његово Високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије и професор доктор Димитрије Калезић.

  Књига Богослужење као начин образовања и васпитања излази у библиотеци „Јовањски пут“, која је резервисана за дела од значаја за православну духовност и традицију. У њој су већ објављене књиге Православно васпитање деце до седме године живота др Драгомира Санда, затим капитално дело Историја византијског сликарства знаменитог руског историчара уметности и академика Лазарова, Библија испричана деци, Свето Писмо за децу најмањег узраста, као и Катихезе светог Јована Златоустог у преводу са старогрчког.

Роман Вода из камена је десети роман најчитанијег писца на српском језику, Љиљане Хабјановић Ђуровић, и њен пети роман из циклуса којим сведочи о историји Православља.

Роман говори о истинитом догађају. Јула 1898. лета Господњег у селу Ђунису, у Србији, Пресвета Богородица јавила се девојчици Милојки. Зашто је дошла Мајка Божја, шта је рекла убогој сељанчици, зашто је баш њу одабрала, шта је поручила свима нама, како је тај догађај ускомешао душе и умове и преломио животе многих људи, у том иначе бурном периоду на преласку између два века, може се прочитати у роману Вода из камена.

Приликом писања романа, књижевница је дословно следила запис Милојкиног брата Драже, први пут објављен пре осамдесет година. Овај текст данас као брошуру издаје управа манастира Покров Пресвете Богородице у Ђунису са благословом Њ. Пр. Епископа нишког Иринеја, те се може сматрати веродостојном грађом. Ауторка романа је, такође, користила и податке и фотографије које јој је несебично уступио јеромонах Стефан Ђорђевић из манастира Свете Петке у Стублу код Краљева, који је пронашао и најближе рођаке и гроб Милојке Јоцић, девојчице благословене виђењем Најсветије.

Ове године навршава се 111 година од чудесног догађаја, 100 година од Милојкине смрти и 75 година од када је, са благословом Владике Николаја, на месту сусрета Неба и Земље подигнута црква посвећена Покрову Пресвете Богородице.

Енциклопедија руске философије

Поводом објављивања Енциклопедије руске философије (у издању Логоса и Укроније из Београда) на српском језику, у Србији су, на позив издавача, од 7. до 10. октобра текуће године, боравили аутори ове енциклопедије: Михаил Маслин, доктор философије, професор и шеф катедре за Историју руске философије на МГУ (Московском државном универзитету), такође главни редактор и аутор одредница у енциклопедији; затим Петар Апришко, др философије, један од приређивача енциклопедије и аутор одредница, Петар Калитин, др философије, професор на МГУ, аутор одредница, и Анастасија Гачева, др филолошких наука, старији научни сарадник у Институту за светску књижевност Максим Горки при Руској академији наука, аутор одредница.

Гости из Русије су најпре у задужбини Илије Коларца, 7. октобра, представили ову енциклопедију, посебно наглашавајући да је српски превод први реализован превод овог обимног и захтевног дела на неки од светских језика. Српској култури треба да служи на част што је прва у свету добила једно овакво дело, поготово кад се има у виду чињеница да је у току његово превођење неколико језика, између осталог на француски и кинески. Михаил Маслин је посебно истакао избалансиран и објективан однос према свим правцима и токовима у руској философији, што у совјетско време није био случај, посебно када се ради о оним токовима и правцима који су своје упориште имали у Хришћанству и националној особености руске бити. Напротив, у овој енциклопедији они су осветљени у свим својим аспектима и гранама, како то и заслужују, а да истовремено нису запостављени ни представници онога правца који је у совјетско време представљао једини дозвољен облик постојања философије у СССР – марксизам-лењинизам.

Следећег дана М. Маслин, П. Калитин и П. Апришко су говорили у Дому руске културе о кретањима у савременој руској философији, док је Анастасија Гачева одржала изузетно предавање на Филолошком факултету на тему Руска религијска философија и књижевност двадесетих-тридесетих година у Русији. Након тога гости су отпутовали у Ваљево, где су увече у свечаној сали Ваљевске гимназије, пред пробраном публиком међу којом је било и свештених лица, одржали надахнуте говоре о словенској култури уопште, рускоме слову и значењу језика у духовној и материјалној култури народа, руској идеји синергијског, богочовечанског рада на свеопштем спасењу свих људи и читаве твари. По завршетку предавања, гости су се задржали у срдачном и искреном разговору са слушаоцима. Та узајамна искреност и отвореност још више је дошла до изражаја сутрадан, 9. октобра, након посете Ваљевском музеју и манастирима Лелић, Ћелије и Јовање. Игуман Јовања отац Михаило је својом љубављу према руским људима, руској духовности и руској култури уопште, просто одушевио госте из Русије. Манастир Јовање гости из Русије напустили су потресени. Након посете манастиру Лелић, где су се поклонили моштима Светог Николаја Велимировића, и манастиру Ћелије који су, захваљујући љубазним сестрама, подробно обишли задржавши се на гробу авве Јустина, коментаришући његову књигу о Достојевском, Европи и словенству која је у Русији високо цењена као један од најбољих радова написаних о Достојевском уопште.

Након посете храму манастира Ћелије, гости из Русије су се спустили до речице Градац не могавши да одоле а да се не „погрузе“ у прозирну и хладну воду, непрестано нам добацујући: „Волођа, шта ти причаш да је вода хладна, па ово је права бања!“. Након овог „освежења“ гости су кренули пут Руме, града из којег су родом два преводиоца ове енциклопедије, где су пред препуном салом Градске библиотеке говорили о руском човеку, надахнуто, потресно реалистички, без митова и претеривања, мистификација и осталог што прати разговор о руској души. Њихови говори били су у ствари права илустрација управо оне главне тезе оригиналног правца руске философије названог „метафизика срца“, наиме, да је само у љубави могућа истинска спознаја, да се о човеку, народу ништа суштински не може знати ако се о њима говори без љубави и изван љубави. Љубав указује на оно идеално у личности, на душу човека у њеном најбољем издању, ван оптерећења човековог психолошког, социјалног и биолошког бића. Ту реалну, добру, истинску руску душевност, гости су и сами собом, својим наступом, мелодијом свога родног језика, реториком која се граничила са небеским брујем, посведочили. Након наступа свакога од њих библиотеком се проламао громогласан аплауз, да би достигао врхунац након што је професор Маслин рекао да му је сада јасно какав интелектуални потенцијал има Србија када не само у Београду, него и у мањим градовима људи могу да приме сву сложеност идеја које се налазе у овој енциклопедији, а преводилац Радослав Божић, професор руског језика у Румској гимназији, устврдио да је уверен да ће 9. октобар 2009. године, дан када су у Руми наступили руски философи, остати златним словима уписан у историји овога града. Нама се такође чини да ће то управо тако и бити, јер смо међу озареним лицима матураната гимназије приметили и она на којима се управо те вечери појавио знак незаустављивог духовног уздизања. Након двочасовног предавања, гости су барем још сат времена остали у разговору са слушаоцима.

Сутрадан су љубазни домаћини повели госте у обилазак фрушкогорских манастира, посебно се задржавши у манастиру Гргетег где их је љубазни отац игуман упознао са историјатом и животом манастира. Потом су гости из Русије су пошли пут Београда, где су увече говорили на Православном богословском факултету Београдског универзитета. У име Богословског факултета и катедре за философију госте је пригодно дочекао, а потом промотивно вече отворио философ и теолог мр Богдан Лубардић, а присутни су са посебним интересом пратили излагање Петра Калитина о философији митрополита Платона (Левшина) и такозваних „учених монаха“ у 18. веку, као и говор Анастасије Гачеве о активно-хришћанском набоју руске философије. Гости из Русије су свој боравак у Београду завршили дружењем са преводиоцима, издавачима и професорима у правој српској кафани „Код Љубе“ уз хармонику и гитару, руске романсе и српске народне песме, где су схватили да можда неће увек у Србији јести такве ђаконије и пити тако чисту ракију, као сада, али да ће (а то је и наш утисак, будући да су сви њихови сусрети били спонтани) увек и од свакога у Србији бити са љубављу и отворенога срца дочекани и примљени. А ако је то заиста тако, онда је то засигурно највреднији могући резултат ове кратке посете.

Вл. Меденица