www.pravoslavlje.rs


Jevanđelski život Patrijarha Pavla

Episkop niški Irinej

„A što se tiče umrlih neću da imate žalost kao oni koji nemaju nade.“ Ovo su reči, draga braćo i sestre, Svetog apostola Pavla upućene hrišćanima njegovog vremena, ali upućene i svima nama koji slušamo reč Božju i koji živimo reči Božjom. Sveti apostol Pavle se u Poslanici Solunjanima dotiče jednog važnog sudbonosnog pitanja, pitanja sudbine umrlih, jer su neznabošci i mnogi drugi živeli sa mišljenjem i verom da je smrt ljudska končina njihovoga života, da je smrt kraj svih nadanja i svih zbivanja. Sveti apostol Pavle blagovesti istinu Gospodom Isusom Hristom otkrivenu, ne samo otkrivenu rečju i Svetim Otkrovenjem, nego otkrivenu i potvrđenu životom Hristovim i najvećim događajem u istoriji roda ljudskog - događajem Njegovog Vaskrsenja.

Gospod je umro i vaskrsao! Umro je smrću svih nas, smrću svih onih koji su pre toga živeli i onih koji će posle živeti, ali isto tako i vaskrsao vaskrsenjem svih nas. Tu veliku istinu ima u vidu Sveti apostol Pavle kada je solunske hrišćane savetovao da nemaju žalost za umrlima nego da se svagda raduju u Gospodu, jer je Gospod naš živ, vaskrsnut. A kad je Gospod naš živ i u vaskrsenju, onda smo i mi svi živi i vaskrsli. Zato je i mogao veliki Sveti apostol Pavle da kaže: „Ako Hristos ne vaskrsne, uzalud je vaša vera i naša propoved.“ Ali Gospod je vaskrsao, braćo i sestre, vaskrsenjem svojim uništio je smrt i svima nama darovao život večni, život u Gospodu, život u Njemu. Zato se hrišćani nisu nikada plašili smrti. Tu leži tajna mnogih hrišćanskih mučenika koji su sa radošću išli u smrt jer su time svedočili veru svoju u Gospoda Isusa Hrista. Svaki hrišćanin mogao je da ponovi reči Svetoga Apostola: „Ne živim ja više svojim životom, nego živi Hristos u meni“. U svima nama, draga braćo i sestre, živi Gospod Hristos, živi Pobeditelj smrti i Vaskrsitelj.
Danas, kada ispraćamo najvećeg slugu Božjeg iz našega roda, u našem vremenu, Patrijarha srpskog Pavla, mi jesmo ispunjeni žalošću, žalošću rastanka. Gospod je zaplakao kraj groba Lazarevoga zbog privremenog rastanka s njim, i zbog činjenice strašne smrti koja je bila prisutna i koja je suvereno vladala. Dakle, svaka naša žalost za umrlima je prirodna i normalna, ali to nije žalost nestanka nego žalost surastanka. Jer ćemo se rastati za neko vreme, a onda ćemo se ponovo u Gospodu sastati kada On bude došao kao pravedni sudija, ne kao Spasitelj nego kao sudija da svakome da ono što je zaslužio. A mi svi da uberemo plod koji smo posadili. Dakle, hrišćani su se radovali smrti i mi danas, kada ispraćamo našeg dragog Patrijarha jesmo ispunjeni žalošću, prisutna je žalost u našim srcima jer ga gubimo, nećemo ga više videti svojim očima, nećemo imati priliku da čujemo njegove mudre, apostolske, jevanđelske reči koje nam je govorio i nećemo imati priliku da vidimo jedan sveti hrišćanski, apostolski, jevanđelski život kakvim je naš veliki i slavni Patrijarh Pavle živeo i tim životom sijao. Ali zato ćemo se radovati, radovaćemo se jer ćemo imati molitvenika pred Licem Božjim.
Braćo i sestre, pomolimo se svi danas Gospodu Bogu za njega, onako kao što se i on molio za nas. Bio je to zaista sveti čovek koji je pokazivao svetost života u svakoj prilici. Imao sam tu preveliku čast da sam ga poznavao i pre nego što se zamonašio; kada se zamonašio on je uzeo jedan put, jedan tempo života koji nikada nije menjao. Njegov život je krasila skromnost, velika vera i ljubav prema Bogu i prema svima onima koji su Boga nosili u srcima svojim. Bio je to zaista sveti čovek...
Neka je blažen put kojim naš Patrijarh danas ide, neka mu je laka srpska zemlja koju je voleo, zemlja kosovska, zemlja metohijska koju je on molitvama i suzama napajao 34 godine. Dok je on tamo bio tragedije se nisu dešavale, tek kasnije su se desile, svakako po nekoj neminovnosti i našim  možda zaslugama. Ali je on tu zemlju voleo, voleo narod svoj, klečao i Bogu se molio. Molimo ga da to nastavi i ubuduće, zajedno sa svetima iz roda našega, da se moli za rod naš, ugroženi narod srpski, da ga Gospod, kao i ranije što je to činio, sačuva i spase i dovede onom cilju koji je Gospod svima nama i celom rodu našem postavio.
Nek mu je blažen put i večni pokoj duši njegovoj. Bog dušu da mu prosti. 


© Православље, Сва права задржана. Адреса овог текста на интернету је http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1025/tekst/jevandjelski-zivot-patrijarha-pavla/