Посебно издање Православља (од 1. децембра, а 1025. по реду), које је у целости посвећено блаженопочившем Патријарху српском Павлу, представљено је 7. децембра пред бројном публиком у Великој сали Коларчеве задужбине у Београду. опширније »

Пре разматрања конкретних етичких корена глобалне финансијске кризе, претходно морамо да идентификујемо саме темеље савременог финансијског система. Глобални финансијски систем је (чак и у неким земљама чији се поредак сматра комунистичким, попут Кине) базиран на капиталистичком систему вредности и начину функционисања. опширније »

Поводом прославе празника Светог великомученика Димитрија Солунског, 8. новембра 2009. године у цркви посвећеном овом светитељу на Новом Београду, Свету архијерејску Литургију служио је Епископ хвостански Атанасије, викар Патријарха српског Павла. опширније »

Засигурно је то да се догодило нешто дубоко и недомисливо у свима нама током пет новембарских дана 2009. године, од 15. до 20. новембра, дана упокојења и погреба Његове Светости Патријарха српског Павла. Обично нас у нашој свакодневици смрт заустави, обузме туга због губитка нама драгих, али и страх пред неизвесношћу сопственог живота. опширније »

Није тајна да су многе људе, њихове познанике и пријатеље заустављали на улици, у продавници, у парку или градском превозу и постављали им питања: „Да ли верујете у Бога?» опширније »

Преносимо део разговора који је са Његовом Светошћу Патријархом српским Господином Павлом водила ауторка емисије "Док анђели спавају". опширније »

Верници и братство цркве Светог Јована Владимира у Београду организовали су поклоничко путовање светињама по Охриду и Албанији, а као главни циљ постављено је поклоњење моштима нашега заштитника, Светог Јована Владимира, у Саборној цркви у Тирани, као и посета манастиру Светог Јована Владимира у Шин Ђону (Елбасан). опширније »

Тврдња изнета у наслову може на први поглед изгледати претерана. Августа 1804. од Митрополита Стратимировића, по налогу Беча, састављен је спис о узроцима и главним личностима устанка. Значај овог дела је огроман, у првом реду што говори о стању земље у првим недељама буне, а потом што је поуздано, како у погледу изношења чињеница, тако и у процени улоге појединих старешина. Оно као да је настало при крају, а не на самом почетку устанка. Занимљиво је како је већ тада уочена, и до Митрополита допрла, добра сарадња Проте и Јанка Катића, која избија и из текста Протиних сећања. По Митрополиту: „Много ствари би било корисно свршено да су само све вође тако вредне, тако паметне и пријемљиве за добре савете, као што су протопрезвитер Матија и Јанко Катић." опширније »