Новости из хришћанског света:
ПРАЗНИК ЦАРИГРАДА
Као и сваке године, на Фанару је прослављен празник Светога Андреја Првозваног, небеског заштитника Констанинопољске патријаршије. Као што је постало уобичајено, из Ватикана су овим поводом на Фанар дошли изасланици папе римског. Кардинал Валтер Каспер уручио је поруку папе Венедикта Шеснаестог, у којој он износи гледишта на „Петрову службу као дар Господњи Цркви”, који не значи моћ, већ „еклисиологију заједништва, служење јединству, истини и љубави”. Бискуп Рима председава у љубави, као Servus Servorum Dei, у том смислу треба тражити форме његовог служења.
Патријарх Вароломеј је изнео да долазак делегације представља израз жеље да се током протеклог хиљадугодишта накупљене препреке уклоне и постигне „пунина заједништва”. Настављен је „дијалог љубави и истине”, иако он повремено наилази на препреке, али милошћу Божјом наставља се.
ЦРКВЕНО НАГРАЂИВАЊЕ
Московска патријаршија преиспитује досадашњи „систем награда”. До изражаја мора доћи двостепеност – епархијске награде и општецрквене. На локалном нивоу, епископи треба да награде оне који „се труде на благо Цркве”. Пре више месеци, Свети Синод је затражио од епархија да разраде начине исказивања признања у три степена. То укључује и грамате, спомен-поклоне и захвалнице.
При Патријаршији је основана „Комисија за награђивање”, којом руководи архиепископ Варсонофије. Она треба да патријарху и епископу предложи одговарајућа решења.
Патријарх има на располагању више ордена којима награђује поглаваре помесних православних Цркава, епископе, клирике, монахе и мирјане, а такође и политичаре, културне раднике и друге.
Црквени орден се може дати и неправославним великодостојницима. Тако је недавно патријарх Кирил уручио председнику „Централне духовне управе муслимана Русије” Таџудину Талгату Орден светог Данила Московског, назвавши га „драгим братом”. Захваљујући на ордену, муфтија је рекао: „Ми руски муслимани смо део једне целине, једне отаџбине, Богом чуване Русије, Свете Русије”.
РЕГУЛИСАЊЕ МИСИОНАРЕЊА
Министарство правде Русије разматра питање измене закона „О слободи савести и религијским организацијама”. Да би неко мисионарио, морао би да има сагласност од „руководства своје Цркве” и државе. Сагласност би била ускраћена лицима суђеним због ширења међунационалне и међуверске нетолеранције или „других преступа екстремисичког карактера”. Пропис би се односио и на организације.
Ширење верских убеђења не би било дозвољено у јавним установама власти, школама, интернатима, забавиштима, болницама, ако оне то не желе. За деловање међу малолетнима потребна је сагласност родитеља. Казна за прекршај кретала би се од 2.000 рубаља за физичка лица, до 7.000 за правна.
Представници мањих верских заједница противе се овим предложеним мерама а Московска патријаршија подржава регулацију ове области у принципу, мада мисли да је рано да изнесе свој коначан суд.
ФОРУМ ПРАВОСЛАВНИХ ЖЕНА
У Саборној сали при храму Христа Спаситеља одржан је пред празник Ваведења, „Први сверуски форум православних жена”. Било је 1300 учесница, већим делом представница око 200 женских организација. Тема сусрета је гласила: „Мисија жене у духовно-моралном развоју Русије”. Патријарх Кирил се на отварању заложио за „активну позицију жене у руском друштву”, истичући пре свега њено место као супруге и мајке, чуварке огњишта породице. Он је осудио, како је назвао, „хиперпатријархалност”, односно спутавање жене у раду ван куће, њеној „професионалној самореализацији”. Но, у својој каријери жена не сме да пренебрегне породицу, нити да подражава „особине мушкарца”. Њена улога је незаменљива у „чувању хришћанског морала у породици и друштву”.
Супруга председника, Светлана Медведева, говорила је о великој користи од рада православних женских организација. Податак да је просечан животни век жене у Русији 74 година, а мушкарца само 61, она сматра „ужасним”. Смртност мужева изазива алкохолизам, дуван, они занемарују своју улогу заштитника породице и њену добробит. Жене, сматра Медведева, имају велику улогу у социјалној сфери, треба да траже „нове путеве самоостваривања”.
У декларацији објављеној на Ваведење у 12 тачака износе се очекивања и захтеви државним и законодавним органима и тражи се популаризација празника светих покровитеља породице и брака: Јулијане Лазаревске, Јелисавете Фјодоровне и других. Жене желе да се политичка решења не косе са јеванђелским вредностима.
ГОДИШЊИЦА ПОДВОРЈА
Поглавар Православне Цркве Америке (ОЦА), митрополит вашингтонски Јона, по други пут ове године посетио је Москву. Повод поновног доласка је обележавање 15 година од освећења храма Свете Катарине, који има статус подворја. У њему већ седам година служи архимандрит Закеи (Вуд). Подворје је током свих година дистрибуисало значајну хуманитарну помоћ а при њему се може прибавити теолошка литература на енглеском. При храму се може учити енглески, а постоји и настава веронауке.
Патријарх Кирил и митрополит Јона служили су на празник Свете великомученице, уз саслужење епископа који су на челу антиохијског, српског и бугарског подворја, те бројних руских и америчких архијереја. Присутни су били дипломатски представници двадесетак земаља, међу којима и Србије.
КРИТИКА ЕВРОПСКОГ СУДА
Недавно је Европски суд у Стразбуру пресудио да се у италијанским државним школама крше права човека тиме што је у учионицама на зид постављено Распеће. Овим поводом, Московска патријаршија упутила је поруку подршке Ватикану, потписану од архиепископа Илариона, задуженог за спољне послове Цркве. Како се истиче, судска одлука је и у Русији изазвала „велико узнемирење”. Она је резултат радикалног секуларизма и антихришћанске атмосфере. Суд је постао „инструмент ултралибералне идеологије”. Предлаже се заједничко наступање цркава Европе, као и да се што пре одржи семинар анализе рада Суда о људским правима.
Московска патријаршија наставља контакте са бискупијама и бискупским конференцијама европских земаља. После паузе од једанаест година, наставља се богословски дијалог са Немачком бискупском конференцијом, отпочет 1986. Тема сусрета у манастиру Велтенбург је „Хришћанска слика човека у контексту европских развоја”. Руску страну предводи архиепископ берлински Теофан, а немачку аугсбуршки бискуп Лудвиг Милер.
Патријарх је у Москви примио надбискупа Бордоа, кардинала Рикара, коме је захвалио на помоћи француских католика давањем објекта за руску богословију код Париза, која је недавно отпочела са радом. Патријарх је затражио да се две цркве заједнички супротставе „ширењу безверја у свету”, животу друштва и држава без Бога. Цркве које су остале верне апостолској традицији, треба да тешње сарађују.
КАНОНИЗАЦИЈЕ
У Кијеву је обављен чин канонизације кнегиње Анастасије Петровне (1838-1900), тетке цара Николаја Другог, супруге кнеза Николаја Николајевича, брата цара Александра Другог.
Рођена је као Александра Фредерика Вилхелмина, принцеза од Олденбурга (Немачка). Као протестанткиња, 1856. прешла је у Православље. Родила је кнежеве Николаја и Петра, а обудовела је 1891. У Кијеву је основала женски Покровски манастир. Иако веома слабог здравља, чак више пута животно угрожена, посветила се молитви а деловала је просветитељски и мисионарски. У време куге у Украјини основала је посебу болницу.
КЊИГА О СВ. САВИ
Издавач православних књига „Омофор” је на сајму у Софији почетком децембра изложио превод књиге „Живот светог Саве” од светог Николаја Жичког. Предговор је написао Андреј Романов, истакавши да у Рилском манастиру, „срцу Хришћанства Бугарске”, постоји параклис посвећен српским светитељима, Сави и Симеону, о којима се у Бугарској мало зна. „Србија је земља светог Саве”, присутан је у толико топонима, прича, легенди, у фолклору, песмама, заштитник је просвете. Сличан је светом Клименту Охридском, или бугарском патријарху Евтимију.
Свети Сава је „вечан мост између Бугарске и Србије”, стоји у предговору, који превазилази и „глупе братоубилачке конфликте у 19. и 20. веку између наших народа”. Свети краљ Стефан Милутин, „крвни и духовни потомак св. Саве”, је „софијски светитељ”. Док политичари и генерали деле народе, светитељи лече и стварају љубав, напомиње Романов у предговору на више страница.
СИНОДАЛНА НАРЕДБА
Свети Синод бугарске Цркве је донео одлуку да у „неодложним случајевима” има право да донесе наредбу у вези устројства и управљања. Донете наредбе би размотрио први следећи црквено-народни сабор. Право доношења наредбе заснива се на 58 члану Устава БПЦ, тачка 12. Досад првом наредбом, ослобођен је дужности митрополит средњеевропски Симеон. Он је из здравствених разлога пре четири године поднео оставку, неколико месеци касније ју је повукао, а Синод је то уважио, именујући му за помоћника викарног епископа тивериопољског Тихона. Сада је донета одлука да се митрополит „ослободи дужности”, јер не може да је обавља, као и његов викар. За администратора је именован старозагорски митрополит Галактион, а у року од шест месеци треба да се изабере нови средњеевропски митрополит.
Доскорашњи „министар” вера, познати теолог Иван Желев, сматра да је нарушен црквени устав, а критички се огласио и епископ Тихон и део црквене јавности. Дискусија се о овој теми води и у црквеним медијима и међу канонистима.
Следећи црквено-народни сабор ће се одржати 2012. године, када би се предложило да се могућност синодалне наредбе прецизније унесе у црквени устав.
ПЛАЋАЊЕ ПОРЕЗА
Нова социјалистичка влада Грчке је још у свом изборном програму, са којим је победила, преговарала са Црквом о плаћању пореза на некретнине које доносе добит. Постигнут је компромис који је усвојио и Свети Синод на свом ванредном заседању почетком децембра. С обзиром да је ово била кризна година за грчку привреду, Црква жели да помогне и пристала је да се порез са једног повећа на 3% на поседе митрополија. Храмови и манастири ће остати неопорезовани. Решење важи само годину дана, а касније ће се водити нови преговори. Аутомобили који стоје митрополитима на располагању, убудуће ће бити мање снаге и јефтинији. Њих плаћа влада из буџетских средстава.
Црква, како је саопштено, издржава 700 социјалних установа, за шта има издатке од око сто милиона евра. Помажу се и бројни пројекти ван земље.
МЕНХЕТЕНСКА ДЕКЛАРАЦИЈА
Преко сто водећих теолога Америке, православни, католички, англикански и евангелистички, објавили су опширну и садржајну декларацију „грађанске непослушности” против „културе смрти”. По хришћанској савести, обраћају се свим људима добре воље, пре свега политичарима, како би охрабрили да се преиспитају закони који угрожавају заштиту људског живота, породицу и верске слободе. Доводи се у питање живот нерођених, хендикепираних и старих. Побачајима ниподаштавање живота достиже метастазу. У име науке манипулише се ембрионима. Човек има своје достојанство као слика Божја, брак је заметак друштва и повезаности мушкарца и жене.
Критикује се председник Обама због либералног регулисања питања абортуса. Он се, истиче се, залаже и за ембрионална истраживања, „терапеутско клонирање”. Крај живота се угрожава активним „помагањем умирања” (еутаназија). Потписници се супротстављају изједначавању брака са истополном заједницом. Десетострана декларација, иако су је неки одмах назвали „конзервативном”, наишла је на велику пажњу у хришћанском свету и већ је преведена на бројне језике.
АНГЛИКАНСКЕ ДИЛЕМЕ
Поглавар англиканске заједнице цркава, кентерберијски архиепископ Ровен Вилијамс, посетио је незванично Ватикан и био примљен у приватну аудијенцију од папе Венедикта Шеснаестог. До посете долази након тога што су неки англикански клирици и верници желели да приступе у католичанство, из протеста против либералних тенденција у својој цркви. Они су од ове намере (привремено) одустали. Разговор у Ватикану је био, како је речено, срдачан, односио се на „потребу сарадње и заједничког сведочења”. Ускоро ће заједничка богословска комисија двеју цркава да настави рад, прекинут 2006. године.
Спремност Ватикана да их прихвати наишла је у англиканском и протестантском свету на осуду, оцењено је да је у нескладу са „Екуменском повељом” потписаном 2001. у Грацу. По валидним проценама, „англокатолика” склоних Риму има око 400.000, што је пола процента укупног броја англиканаца света. У Европи познати католички теолог Ханс Кинг је овим поводом писао о „антиекуменској пиратерији” Рима и „рибарењу у туђим водама”, што је „Осерваторе Романо” оштро одбацио.
Јединство 70 милиона англиканаца 5. децембра поново је стављено на пробу. Тада је у Епископалној цркви у Америци, која је део англиканског света, на чело дијецезе Риверсајд (Калифорнија) изабрана жена која је позната као лезбејка. Њен избор још треба да потврди црквено тело на нивоу САД. Кентерберијски архиепископ као духовни вођа свих англиканаца, изразио је велико разочарање и жељу да се избор не потврди. Истакао је да је јединство поново на проби, иако се имао утисак да је дошло до смирења. |
