Kroz hrišćanski svet

Novosti iz hrišćanskog sveta:

PRAZNIK CARIGRADA
Kao i svake godine, na Fanaru je proslavljen praznik Svetoga Andreja Prvozvanog, nebeskog zaštitnika Konstaninopoljske patrijaršije. Kao što je postalo uobičajeno, iz Vatikana su ovim povodom na Fanar došli izaslanici pape rimskog. Kardinal Valter Kasper uručio je poruku pape Venedikta Šesnaestog, u kojoj on iznosi gledišta na „Petrovu službu kao dar Gospodnji Crkvi”, koji ne znači moć, već „eklisiologiju zajedništva, služenje jedinstvu, istini i ljubavi”. Biskup Rima predsedava u ljubavi, kao Servus Servorum Dei, u tom smislu treba tražiti forme njegovog služenja.
Patrijarh Varolomej je izneo da dolazak delegacije predstavlja izraz želje da se tokom proteklog hiljadugodišta nakupljene prepreke uklone i postigne „punina zajedništva”. Nastavljen je „dijalog ljubavi i istine”, iako on povremeno nailazi na prepreke, ali milošću Božjom nastavlja se.
CRKVENO NAGRAĐIVANjE
Moskovska patrijaršija preispituje dosadašnji „sistem nagrada”. Do izražaja mora doći dvostepenost – eparhijske nagrade i opštecrkvene. Na lokalnom nivou, episkopi treba da nagrade one koji „se trude na blago Crkve”. Pre više meseci, Sveti Sinod je zatražio od eparhija da razrade načine iskazivanja priznanja u tri stepena. To uključuje i gramate, spomen-poklone i zahvalnice.
Pri Patrijaršiji je osnovana „Komisija za nagrađivanje”, kojom rukovodi arhiepiskop Varsonofije. Ona treba da patrijarhu i episkopu predloži odgovarajuća rešenja.
Patrijarh ima na raspolaganju više ordena kojima nagrađuje poglavare pomesnih pravoslavnih Crkava, episkope, klirike, monahe i mirjane, a takođe i političare, kulturne radnike i druge.
Crkveni orden se može dati i nepravoslavnim velikodostojnicima. Tako je nedavno patrijarh Kiril uručio predsedniku „Centralne duhovne uprave muslimana Rusije” Tadžudinu Talgatu Orden svetog Danila Moskovskog, nazvavši ga „dragim bratom”. Zahvaljujući na ordenu, muftija je rekao: „Mi ruski muslimani smo deo jedne celine, jedne otadžbine, Bogom čuvane Rusije, Svete Rusije”.
REGULISANjE MISIONARENjA
Ministarstvo pravde Rusije razmatra pitanje izmene zakona „O slobodi savesti i religijskim organizacijama”. Da bi neko misionario, morao bi da ima saglasnost od „rukovodstva svoje Crkve” i države. Saglasnost bi bila uskraćena licima suđenim zbog širenja međunacionalne i međuverske netolerancije ili „drugih prestupa ekstremisičkog karaktera”. Propis bi se odnosio i na organizacije.
Širenje verskih ubeđenja ne bi bilo dozvoljeno u javnim ustanovama vlasti, školama, internatima, zabavištima, bolnicama, ako one to ne žele. Za delovanje među maloletnima potrebna je saglasnost roditelja. Kazna za prekršaj kretala bi se od 2.000 rubalja za fizička lica, do 7.000 za pravna.
Predstavnici manjih verskih zajednica protive se ovim predloženim merama a Moskovska patrijaršija podržava regulaciju ove oblasti u principu, mada misli da je rano da iznese svoj konačan sud.
FORUM PRAVOSLAVNIH ŽENA
U Sabornoj sali pri hramu Hrista Spasitelja održan je pred praznik Vavedenja, „Prvi sveruski forum pravoslavnih žena”. Bilo je 1300 učesnica, većim delom predstavnica oko 200 ženskih organizacija. Tema susreta je glasila: „Misija žene u duhovno-moralnom razvoju Rusije”. Patrijarh Kiril se na otvaranju založio za „aktivnu poziciju žene u ruskom društvu”, ističući pre svega njeno mesto kao supruge i majke, čuvarke ognjišta porodice. On je osudio, kako je nazvao, „hiperpatrijarhalnost”, odnosno sputavanje žene u radu van kuće, njenoj „profesionalnoj samorealizaciji”. No, u svojoj karijeri žena ne sme da prenebregne porodicu, niti da podražava „osobine muškarca”. Njena uloga je nezamenljiva u „čuvanju hrišćanskog morala u porodici i društvu”.
Supruga predsednika, Svetlana Medvedeva, govorila je o velikoj koristi od rada pravoslavnih ženskih organizacija. Podatak da je prosečan životni vek žene u Rusiji 74 godina, a muškarca samo 61, ona smatra „užasnim”. Smrtnost muževa izaziva alkoholizam, duvan, oni zanemaruju svoju ulogu zaštitnika porodice i njenu dobrobit. Žene, smatra Medvedeva, imaju veliku ulogu u socijalnoj sferi, treba da traže „nove puteve samoostvarivanja”.
U deklaraciji objavljenoj na Vavedenje u 12 tačaka iznose se očekivanja i zahtevi državnim i zakonodavnim organima i traži se popularizacija praznika svetih pokrovitelja porodice i braka: Julijane Lazarevske, Jelisavete Fjodorovne i drugih. Žene žele da se politička rešenja ne kose sa jevanđelskim vrednostima.
GODIŠNjICA PODVORJA
Poglavar Pravoslavne Crkve Amerike (OCA), mitropolit vašingtonski Jona, po drugi put ove godine posetio je Moskvu. Povod ponovnog dolaska je obeležavanje 15 godina od osvećenja hrama Svete Katarine, koji ima status podvorja. U njemu već sedam godina služi arhimandrit Zakei (Vud). Podvorje je tokom svih godina distribuisalo značajnu humanitarnu pomoć a pri njemu se može pribaviti teološka literatura na engleskom. Pri hramu se može učiti engleski, a postoji i nastava veronauke.
Patrijarh Kiril i mitropolit Jona služili su na praznik Svete velikomučenice, uz sasluženje episkopa koji su na čelu antiohijskog, srpskog i bugarskog podvorja, te brojnih ruskih i američkih arhijereja. Prisutni su bili diplomatski predstavnici dvadesetak zemalja, među kojima i Srbije.
KRITIKA EVROPSKOG SUDA
Nedavno je Evropski sud u Strazburu presudio da se u italijanskim državnim školama krše prava čoveka time što je u učionicama na zid postavljeno Raspeće. Ovim povodom, Moskovska patrijaršija uputila je poruku podrške Vatikanu, potpisanu od arhiepiskopa Ilariona, zaduženog za spoljne poslove Crkve. Kako se ističe, sudska odluka je i u Rusiji izazvala „veliko uznemirenje”. Ona je rezultat radikalnog sekularizma i antihrišćanske atmosfere. Sud je postao „instrument ultraliberalne ideologije”. Predlaže se zajedničko nastupanje crkava Evrope, kao i da se što pre održi seminar analize rada Suda o ljudskim pravima.
Moskovska patrijaršija nastavlja kontakte sa biskupijama i biskupskim konferencijama evropskih zemalja. Posle pauze od jedanaest godina, nastavlja se bogoslovski dijalog sa Nemačkom biskupskom konferencijom, otpočet 1986. Tema susreta u manastiru Veltenburg je „Hrišćanska slika čoveka u kontekstu evropskih razvoja”. Rusku stranu predvodi arhiepiskop berlinski Teofan, a nemačku augsburški biskup Ludvig Miler.
Patrijarh je u Moskvi primio nadbiskupa Bordoa, kardinala Rikara, kome je zahvalio na pomoći francuskih katolika davanjem objekta za rusku bogosloviju kod Pariza, koja je nedavno otpočela sa radom. Patrijarh je zatražio da se dve crkve zajednički suprotstave „širenju bezverja u svetu”, životu društva i država bez Boga. Crkve koje su ostale verne apostolskoj tradiciji, treba da tešnje sarađuju.
KANONIZACIJE
U Kijevu je obavljen čin kanonizacije kneginje Anastasije Petrovne (1838-1900), tetke cara Nikolaja Drugog, supruge kneza Nikolaja Nikolajeviča, brata cara Aleksandra Drugog.
Rođena je kao Aleksandra Frederika Vilhelmina, princeza od Oldenburga (Nemačka). Kao protestantkinja, 1856. prešla je u Pravoslavlje. Rodila je kneževe Nikolaja i Petra, a obudovela je 1891. U Kijevu je osnovala ženski Pokrovski manastir. Iako veoma slabog zdravlja, čak više puta životno ugrožena, posvetila se molitvi a delovala je prosvetiteljski i misionarski. U vreme kuge u Ukrajini osnovala je posebu bolnicu.
KNjIGA O SV. SAVI
Izdavač pravoslavnih knjiga „Omofor” je na sajmu u Sofiji početkom decembra izložio prevod knjige „Život svetog Save” od svetog Nikolaja Žičkog. Predgovor je napisao Andrej Romanov, istakavši da u Rilskom manastiru, „srcu Hrišćanstva Bugarske”, postoji paraklis posvećen srpskim svetiteljima, Savi i Simeonu, o kojima se u Bugarskoj malo zna. „Srbija je zemlja svetog Save”, prisutan je u toliko toponima, priča, legendi, u folkloru, pesmama, zaštitnik je prosvete. Sličan je svetom Klimentu Ohridskom, ili bugarskom patrijarhu Evtimiju.
Sveti Sava je „večan most između Bugarske i Srbije”, stoji u predgovoru, koji prevazilazi i „glupe bratoubilačke konflikte u 19. i 20. veku između naših naroda”. Sveti kralj Stefan Milutin, „krvni i duhovni potomak sv. Save”, je „sofijski svetitelj”. Dok političari i generali dele narode, svetitelji leče i stvaraju ljubav, napominje Romanov u predgovoru na više stranica.
SINODALNA NAREDBA
Sveti Sinod bugarske Crkve je doneo odluku da u „neodložnim slučajevima” ima pravo da donese naredbu u vezi ustrojstva i upravljanja. Donete naredbe bi razmotrio prvi sledeći crkveno-narodni sabor. Pravo donošenja naredbe zasniva se na 58 članu Ustava BPC, tačka 12. Dosad prvom naredbom, oslobođen je dužnosti mitropolit srednjeevropski Simeon. On je iz zdravstvenih razloga pre četiri godine podneo ostavku, nekoliko meseci kasnije ju je povukao, a Sinod je to uvažio, imenujući mu za pomoćnika vikarnog episkopa tiveriopoljskog Tihona. Sada je doneta odluka da se mitropolit „oslobodi dužnosti”, jer ne može da je obavlja, kao i njegov vikar. Za administratora je imenovan starozagorski mitropolit Galaktion, a u roku od šest meseci treba da se izabere novi srednjeevropski mitropolit.
Doskorašnji „ministar” vera, poznati teolog Ivan Želev, smatra da je narušen crkveni ustav, a kritički se oglasio i episkop Tihon i deo crkvene javnosti. Diskusija se o ovoj temi vodi i u crkvenim medijima i među kanonistima.
Sledeći crkveno-narodni sabor će se održati 2012. godine, kada bi se predložilo da se mogućnost sinodalne naredbe preciznije unese u crkveni ustav.
PLAĆANjE POREZA
Nova socijalistička vlada Grčke je još u svom izbornom programu, sa kojim je pobedila, pregovarala sa Crkvom o plaćanju poreza na nekretnine koje donose dobit. Postignut je kompromis koji je usvojio i Sveti Sinod na svom vanrednom zasedanju početkom decembra. S obzirom da je ovo bila krizna godina za grčku privredu, Crkva želi da pomogne i pristala je da se porez sa jednog poveća na 3% na posede mitropolija. Hramovi i manastiri će ostati neoporezovani. Rešenje važi samo godinu dana, a kasnije će se voditi novi pregovori. Automobili koji stoje mitropolitima na raspolaganju, ubuduće će biti manje snage i jeftiniji. Njih plaća vlada iz budžetskih sredstava.
Crkva, kako je saopšteno, izdržava 700 socijalnih ustanova, za šta ima izdatke od oko sto miliona evra. Pomažu se i brojni projekti van zemlje.
MENHETENSKA DEKLARACIJA
Preko sto vodećih teologa Amerike, pravoslavni, katolički, anglikanski i evangelistički, objavili su opširnu i sadržajnu deklaraciju „građanske neposlušnosti” protiv „kulture smrti”. Po hrišćanskoj savesti, obraćaju se svim ljudima dobre volje, pre svega političarima, kako bi ohrabrili da se preispitaju zakoni koji ugrožavaju zaštitu ljudskog života, porodicu i verske slobode. Dovodi se u pitanje život nerođenih, hendikepiranih i starih. Pobačajima nipodaštavanje života dostiže metastazu. U ime nauke manipuliše se embrionima. Čovek ima svoje dostojanstvo kao slika Božja, brak je zametak društva i povezanosti muškarca i žene.
Kritikuje se predsednik Obama zbog liberalnog regulisanja pitanja abortusa. On se, ističe se, zalaže i za embrionalna istraživanja, „terapeutsko kloniranje”. Kraj života se ugrožava aktivnim „pomaganjem umiranja” (eutanazija). Potpisnici se suprotstavljaju izjednačavanju braka sa istopolnom zajednicom. Desetostrana deklaracija, iako su je neki odmah nazvali „konzervativnom”, naišla je na veliku pažnju u hrišćanskom svetu i već je prevedena na brojne jezike.
ANGLIKANSKE DILEME
Poglavar anglikanske zajednice crkava, kenterberijski arhiepiskop Roven Vilijams, posetio je nezvanično Vatikan i bio primljen u privatnu audijenciju od pape Venedikta Šesnaestog. Do posete dolazi nakon toga što su neki anglikanski klirici i vernici želeli da pristupe u katoličanstvo, iz protesta protiv liberalnih tendencija u svojoj crkvi. Oni su od ove namere (privremeno) odustali. Razgovor u Vatikanu je bio, kako je rečeno, srdačan, odnosio se na „potrebu saradnje i zajedničkog svedočenja”. Uskoro će zajednička bogoslovska komisija dveju crkava da nastavi rad, prekinut 2006. godine.
Spremnost Vatikana da ih prihvati naišla je u anglikanskom i protestantskom svetu na osudu, ocenjeno je da je u neskladu sa „Ekumenskom poveljom” potpisanom 2001. u Gracu. Po validnim procenama, „anglokatolika” sklonih Rimu ima oko 400.000, što je pola procenta ukupnog broja anglikanaca sveta. U Evropi poznati katolički teolog Hans King je ovim povodom pisao o „antiekumenskoj pirateriji” Rima i „ribarenju u tuđim vodama”, što je „Oservatore Romano” oštro odbacio.
Jedinstvo 70 miliona anglikanaca 5. decembra ponovo je stavljeno na probu. Tada je u Episkopalnoj crkvi u Americi, koja je deo anglikanskog sveta, na čelo dijeceze Riversajd (Kalifornija) izabrana žena koja je poznata kao lezbejka. Njen izbor još treba da potvrdi crkveno telo na nivou SAD. Kenterberijski arhiepiskop kao duhovni vođa svih anglikanaca, izrazio je veliko razočaranje i želju da se izbor ne potvrdi. Istakao je da je jedinstvo ponovo na probi, iako se imao utisak da je došlo do smirenja.