Психолошко насиље у савременим сeктама и култовима

„Да ли сте читали Библију?» Исто тако, прилазили су им са молбама да помогну „студентској организацији“ или да купе неке ситнице као што су разгледнице, налепнице или привесци и то по ценама које су и по неколико пута веће од њихових стварних цена у продавницама. Најзад, прилазили су им са разним књигама, брошурама или листићима религиозног садржаја. Ови људи су чланови верских секти, иако се на све начине труде да то порекну. У последње време појавио се велики број ових верских „радикала“ који наметљиво и удворички наговештавају брзи свршетак света.

Практично, свако је био у прилици да размишља о смрти, о томе да ли постоји живот после живота. Све је више људи који су уверени да „такав живот постоји“. У светим текстовима говори се о томе да „будући живот непосредно зависи од тога колико сте достојно проживели овај“ и да се „небеса морају заслужити“. Многе верске групе предлажу своје концепције о томе како би требало заслужити то жељено место на небесима. На жалост, испоставља се да те концепције нису увек безопасне за људске животе, али човекова прирођена поверљивост је таква да се често догађа да људи „купују улазницу за рај од првога којега сусретну“, због чега су и они и њихови рођаци присиљени да касније плаћају високу цену.

Не могу се затварати очи пред реалношћу. Према поузданим подацима, процењује се да је у Русији, на пример, око 5 милиона људи учлањено у неку секту. При томе је чак милион људи учлањено у неку од секти деструктивног карактера. Уништено је око 250000 породица а појавио се и готово једнак број малолетне деце коју су родитељи напустили када су се учланили у секту, а што већ, само по себи, представља озбиљан друштвени проблем.

МАНИПУЛАЦИЈА

У савременом друштву, које од човека захтева самосталност и самоиницијативу, огромне масе људи су приморане да се суоче са варалицама и насилницима у психолошкој сфери. Уколико би се из међуљудских односа уклонило психолошко насиље, био би то предуслов и за уклањање свих других облика насиља, јер управо манипулација, психолошко насиље, рађа сва друга испољавања насиља и суровости.

Манипулација је психолошко насиље, односно, такав вид деловања на човекову свест и његова чула од стране другог човека или групе људи посредством којег се он подстиче да делује у складу са скривеним циљевима и интересима манипулатора: ови циљеви се при том брижљиво сакривају од жртве, посебно у првим етапама њеног увлачења у замку. Манипулација има две стране, које су неодвојиве једна од друге: истовремено се експлоатишу како човекова потреба за љубављу и пажњом, тако и његови страхови, тј. насиље се остварује и у форми „љубави“ и у форми отворених и непосредних претњи и застрашивања. Карактеристично је да деструктивни култови у првим етапама, када жртву увлаче у своју замку, користе разне видове вештачке „љубави“, док у последњим етапама експлоатације користе претњу лишавањем „љубави“. Термин „деструктивна религиозна организација“ најбоље одражава постојеће стање ствари и он као своје аналогије има још два назива: „деструктивни култ“ и „тоталитарна секта“. На жалост, често се догађа да два последња назива изазову протесте разних друштвених организација, иако, сами по себи, термини „култ“ и „секта“ немају ни најмање увредљив карактер. Именица „секта“, на пример, потиче из латинског језика („учење“, „усмерење“, „школа“) и означава:

1) религиозну заједницу која се одвојила од званичне Цркве и која је као по правилу, веома реакционарна,

2) групу која је затворена у своје сопствене, уске интересе. Култ, са своје стране, означава поклоњење пред неким или дубоко поштовање (такође потиче из латинског језика).

КУЛТОВИ И СЕКТЕ

Према речнику страних речи урађеном у редакцији А. Г. Спиркина, култ је један од обавезних елемената сваке религије и изражава се у посебним обредима, поступцима свештенослужитеља и верника који имају за циљ да изврше жељено дејство на натприродне силе. Уопштено говорећи, култови подразумевају или одређену мистичку праксу и службе, или одређени круг људи обједињених изузетном приврженошћу, преданошћу и поклоњењем некој личности, тенденцији, уметничком или интелектуалном програму. У извесном смислу, култови могу да буду и благотворни по својој суштини. Нужно је, међутим да се направи разлика између појмова „секта“ и „тоталитарна секта“.

Сектама би се могла назвати већина нових религиозних покрета који су се, као по правилу, одвојили од традиционалних религија. Постоје секте које су извршиле огроман културни утицај и које су се временом претвориле у снажне покрете, разликујући се при том од традиционалне религије само по неким догмама. Овде би као пример могао да послужи протестантизам. Данас, међутим, у свој маси религиозних покрета постоји читав низ оних чија је делатност у раскораку са световним законима („АУМ Синрике“, „Јеховини сведоци“, „Бело братство“, итд) или чија доктрина непосредно позива на насиље над људима који су изван њиховог култа (сатанисти и сл). Због тоталитарног уређења какво влада у оваквим заједницама, оне се називају и тоталитарним сектама. Криминални карактер оваквих организација добро је замаскиран, али се он и поред тога пројављује у многим инцидентима. Можда би било најбоље ако бисмо све сличне организације дефинисали на следећи начин: деструктивни култ или тоталитарна секта је ауторитативна хијерархијска организација ма какве оријентације која се рушилачки односи према природном хармоничном, духовном и физичком стању личности (унутрашња деструктивност), а такође и према устаљеним традицијама и нормама, уобличеним социјалним структурама, култури, поретку и друштву у целини (спољашња деструктивност). То је организација која практикује прикривено психолошко насиље, а оно се испољава тако што поједина лица (вође) или групе лица (руководство) ради својих себичних циљева спроводе незакониту контролу над свешћу, понашањем и животом других личности, без њиховог добровољног и свесног пристанка. Они то чине у намери да код њих створе и одрже стање неприродне и противзаконите зависности и покорности доктрини и лидерима који, са своје стране, теже да кроз неинформисаност и искоришћавање припадника секте увећају своје богатство и власт.

Овој појави се, пак, може дати следеће одређење. Контрола свести („незаконит утицај“, „реформисање мишљења“ или „програмирање“) представља свесно, насилно управљање (манипулисање) психом и понашањем; то је психички утицај који за циљ има остваривање користи посредством прикривеног подстицања друге особе да врши одређене радње (у корист манипулатора). Ово се постиже помоћу насилног укорењивања убеђења (обраћања у веру) или помоћу техника модификације понашања без свесне сагласности или уз изнуђену сагласност оног човека на којем се ова техника примењује. Чињеница да неке религиозне организације практикују контролу свести својих чланова тј. да делују на њихову психу са циљем успостављања потпуне контроле над њима јесте реалност коју потврђује читав низ ауторитативних стручњака и веродостојних докумената.   

РАЗНОЛИКОСТ КУЛТОВА

Култови би се могли поделити у неколико група:

1. Религиозни - разне „цркве“ и секте;

2. Комерцијални - компаније које се баве маркетингом на неколико нивоа („Хербалајф“, Амвеј“, итд). За разлику од традиционалних секти, њихов виши циљ није „вечни живот“, него новац и материјална добра. Према њиховом схватању, сиромаштво је аналогно паклу;

3. Философско-религиозне;

а) дианетика (философско-религиозна доктрина уз маркетинг на неколико нивоа);

б) комунизам;

в) фашистичке идеологије (национал-социјализам Трећег рајха био је заправо сатанистички култ).

КАРАКТЕРИСТИКЕ ДЕСТРУКТИВНОГ КУЛТА

Деструктивне религиозне секте поседују неколико специфичних карактеристика:

 одабирање нових чланова врше посредством њиховог довођења у заблуду;

 примењују неуротичне сугестије да би задржале чланове своје групе („отићи ћеш у пакао“, „убићемо те“, „настрадаће твоја породица“ и сл);

 управљају и манипулишу човеком тако што прибављају све могуће информације о њему;

 намећу лажне вредности, које су у супротности са општеприхваћеним нормама;

 изоловање некадашњег члана групе и забрана контаката са њим;

 искључивост („само је наше учење исправно“, „једино ћемо ми отићи у рај“ и сл);

 пирамидална хијерархија.

Свака секта има читав низ прописа за своје чланове, који су само њој својствени. Као по правилу, религиозну секту чини група људи која као основу за свој живот и начин размишљања прихвата одређену религиозну концепцију, створену од стране једног човека или групе људи. Њима као полазна основа могу да послуже и свете књиге традиционалних религија, као што су Библија, Коран или Веде. Поред тога, учење секте заснива се и на личним делима њихових оснивача или на њиховим тумачењима поменутих књига. Најзад, ту је и својеврсни „устав“ секте, који предвиђа правила понашања њених чланова унутар и изван секте. Често се, међутим, догађа да основу секте чине личне религиозне концепције њеног оснивача. Оне могу да буду својеврсна мешавина разних религија и конфесија, а могу једноставно да буду и плод маште оснивача секте. Субјективно тумачење религије од стране оснивача секте најчешће је засновано на његовом убеђењу да је он „месија“ и „пророк“. Као по правилу, овакве вође су психички неуравнотежени људи или лукави бизнисмени. Њихова роба је - место у рају, и они нуде саме себе као посреднике у добијању тог места од Бога Којега остали људи не могу лично да сусретну. Из тог разлога се члановима секти непрестано сугерише да је њихов вођа „светац“, „месија“, „пророк“ и „живо оваплоћење Бога на земљи“, да је њихова секта једина исправна од свих и да поседује „ексклузивно право“ да додељује места у рају. У већини случајева, циљ секти је да читав свет преобрате у сличне себи. Практично, свака секта објављује да је она једина која човеку нуди спасење и вечни живот у рају после физичке смрти.

Секта има своје символе, знакове, сленг, песме и ритуале. Секта дели људе на два табора - на „своје“, тј. на оне који су примили обред посвећења у секту, и на „туђе“, а то су сви остали, који нису спасени и који извесно иду у пакао.

Секта од својих чланова захтева да се беспоговорно потчињавају вођи и да га подржавају, али, исто тако, захтева и да помажу и подржавају себи сличне. То, међутим, није све, јер се у сектама подстичу потказивање (члан секте нема право да било шта скрива од свог вође, и обавезан је да све исприча и о себи, и о другима) и самопонижавање (чланови неких секти обавезни су да пред осталима или пред вођом причају о појединостима свог интимног живота).

Секта обавезује да се само у њеним оквирима склапају бракови и успостављају пријатељства, да се њени чланови међусобно помажу. На њиховим скуповима се, на пример, вешто читају одломци из светих књига који, наводно, прописују управо такав облик понашања какав спроводи њихов вођа. Овакви одломци, заправо, губе сваки смисао када се извуку из контекста, због чега допуштају да се, у зависности од постављених циљева, манипулише туђим понашањем. Свако одступање од заповести вође третира се као грех непослушности, јер вођа оличава власт која је, наводно, дата од Бога. Непокоравање вођи једнако је непокоравању Богу, а што и јесте огроман грех. Уколико је, пак, више грехова, утолико је човек даљи од раја и утолико је већа вероватноћа да неће задобити „спасење“.

Припадници секти су најчешће обавезни да плаћају данак, односно, да 10% од свих својих прихода ставе на располагање религиозној заједници којој припадају. Обавезни су да своју имовину деле са истомишљеницима и немају право да их, на пример, не приме у свој дом. Са људима који су постали неподобни за секту поступа се на разне начине - од бојкота до физичког обрачуна, а што зависи од политике секте. Најзад, сектама је својствено да туђе заслуге припишу самима себи. Познат је пример једног од вођа секте „Московске цркве Христове“, иначе америчког држављанина, који је изјављивао да су се сви амерички огранци ове секте молили за реформе у Совјетском Савезу и на тај начин „утицали на Бога“ да дође до почетка демократског преображаја у Русији, као и до рушења Берлинског зида или укидања апартхејда у Јужној Африци!

НАСТАВАК У СЛЕДЕЋЕМ БРОЈУ...

Тимур Михаилович Сулејманов,

извор: www.apologet. ru

Превод Антонина Пантелић