Новости из хришћанског света:
ЦАРИГРАД- МОСКВА
У Москви је су потврђене информације да ће цариградски и васељенски Патријарх Вартоломеј званично посетити Руску Православну Цркву. Долазак је предвиђен за 20. мај, гост би са великом делегацијом обишао и Петроград, као и древне градове Суздал и Владимир.
Архиепископ волоколамски Иларион, задужен за спољне послове Московске патријаршије, изразио је спремност своје Цркве за „активну сарадњу" са Фанаром, подсетивши да је Патријарх Кирил своју прву канонску посету, по редоследу диптиха, обавио Цариграду, само неколико месеци након свог устоличења.
Приликом сусрет у Москви биће речи о стању Православља у Украјини, где поред канонске, постоје и две неканонске православне Цркве, од којих једна декларише приврженост Цариграду. Архиепископ Иларион (Алфејев) истиче да је Фанар досада истицао да неће нарушавати канонску територију других помесних цркава, да нуди искрено руку сарадње и нелицемерну љубав.
Патријарх Вартоломеј је пре две године посетио Кијев, на позив председника државе, али не и Цркве, том приликом се сусрео са блаженопочившим Патријархом Алексијем, чијој сахрани је касније присуствовао и служио опело. Те две посете се не сматрају званичним.
У Цариграду се као тема разговора у Москви помиње припрема Светог и великог Сабора Православне цркве. Предсаборске припреме се успешно приводе крају. Термин Сабора би могао бити саопштен, или бар наговештен, током ове године, свакако не пре посете Патријарха Вартоломеја Москви. На Фанару се такође каже да предстојећи сусрет има изузетно велики значај за целокупно Православље и да представља јасан знак његовог јединства. Предвиђен је такође сусрет са председником Дмитријем Медведевим и студентима Духовне академије.
ПОМОЋ ХАИТИЈУ
У земљотресу опустошеном Хаитију стиже помоћ за малобројне православне вернике.
Руска загранична црква (РЗЦ) у Америци на Хаитију има око 2.000 верника. Парохија Св. Доротеја је на северним ободима главног града Порт о Пренса а парохија Св. Августина у месту Жакмел. Обе су мисијског карактера. Првојерарх РЗЦ архиепископ Иларион је замолио вернике да помогну настрадалима. До сада је сакупљено више десетина хиљада долара.
Две парохије има и архиепископија Цариградске патријаршије за Мексико и централну Америку. Према првим извештајима погинула су обојица свештеника, Варнава и Павле. Тек неколико дана касније је јављено да су они живи, лако повређени од рушења објеката. У свим грчким парохијама Америке прве недеље после трагедије сакупљени прилози били су намењени за помоћ Хаитију. Од тог новца купљени су генератори, апарати за пречишћавање воде и лекови. При храмовима постоје школе, обе су знатно оштећене и неупотребљиве.
У земљотресу 12. јануара разрушене су готово све цркве у и око главног града. Разорена је католичка катедрала а погинуо је надбискуп престонице. У рушевинама католичке богословије нашло је смрт око две стотине ученика и предавача.
ПРОГРАМ ПАТРИЈАРХА КИРИЛА
Московски Патријарх Кирил ће на пролеће посетити Александријску патријаршију (Александрију и Каиро), као другу на диптиху помесних Цркава. Одлазак у Антиохију (Дамаск) предвиђен је за јесен а термин посете Јерусалимској патријаршији биће ускоро усаглашен и публикован.
Грузијска Црква је замолила да Патријарх Кирил „што пре“ посети Тбилиси, да би се нашло решење за деловање Цркве у отцепљеним и осамостаљеним републикама Северној Осетији и Абхазији. Иако су оне у канонској јурисдикцији Тбилисија, клир Грузијске Цркве тамо нема приступ. Сматра се да је могуће поставити свештенослужитеља са двојним црквеним статусом. Тражењу Грузије да Патријарх Кирил још ове године дође, не може се удовољити пошто се не жели ремећење редоследа Цркава, речено је у Москви.
Патријарх Кирил ће следећих месеци посетити неке од република бившег Совјетског Савеза. Иако су оне иностранство, њихове територије су канонски у саставу Московске патријаршије. Почетком јануара Патријарх је посетио Казахстан где је у главном граду Астани, на минус 30 степени, осветио нови саборни Успенски храм, један од највећих у том делу Азије. У њему има места за 4.000 верника, а главна купола је висока 70 метара. Муслиманском председнику Н. Назарбајеву доделио је црквени орден због толерантне политике према свим верама, такође и према Православљу.
У Казахстану ( 27 пута већем од Србије) има 230 православних парохија и девет манастира. Готово половина од 16 милиона становника исповеда ислам. Међурелигијски односи су, по процени патријаршије, примерни.
О КАНОНИЗАЦИЈИ
Московски Патријарх Кирил је изјавио да се по питању канонизације светих треба придржавати вековне традиције која се примењује већ две хиљаде година. Од „критеријума светости“ истакао је неколико: молитвено поштовање у народу, доказана чуда и проток одређеног времена.
Одговарајући на питање када ће бити прибројан светима митрополит Алма-Ате Јосиф (Чернов), који је умро 1995. године, Патријарх је рекао да само „факт исповедништва не означава светост“. Од смрти митрополита „није прошло много времена“, треба размишљати и молити се да нам Господ открије да ли би се могао обавити акт те канонизације. „Ја у својој архијерејској, патријаршкој власти не дајем команду да се светима приброји одређена особа“. Тиме се бави синодална комисија за канонизацију, која разматра и препоручује у конкретним случајевима.
Питање је било и у вези канонизације патријарховог деде, свештеника Василија Гундајева. Првојерарх сматра да је његов деда био „велики човек“, због вере је провео у стаљинистичким логорима 25 година а службовао је у Башкирији и на Уралу. Али, љубав према некоме није довољна за канонизацију, зато сада „није сагласан“ са изнетим предлогом.
ДУХОВНИ ОТАЦ ПАТРИЈАРХА
У престоничкој резиденцији руских патријараха Переделкино у Москви, живи и стари схи-игуман Илија, који је духовни отац и исповедник Патријарха Кирила. Повремено саслужује и у Храму Христа Спаситеља. Црквени медији га спомињу врло ретко, као „оптинског старца Илију“.
О њему се недовољно зна. Рођен је у селу Редкино у Орловској области. Десет година је живео на Светој Гори а касније у Оптиној пустињи. Патријарха Кирила познаје веома дуго, још док је садашњи првојерарх био у Петрограду на Духовној академији.
Патријарх Кирил је једном приликом изјавио да се они познају „веома много година“, иако је старац од њега доста старији. У младим годинама живели су у истом дому, често се сусретали и заједно молили. Телесно је и тада био слаб, здравље му није допуштало да се дуго стојећи моли колико је он то желео, рекао је првојерарх.
НОВОДЕВИЧИ МАНАСТИР
Председник руске владе Владимир Путин сусрео се са Патријархом Кирилом како би га обавестио да је донета одлука да се током ове године Цркви врати једна од најважнијих сверуских светиња, московски Новодевичи манастир. Ове године ће се утрошити 2 милијарде рубаља за обнову.
Манастир је основан 1524. од стране кнеза Василија Трећег. Бољшевици су га затворили 1922, касније је у њему Државни историјски музеј. Стаљин 1944. допушта да се у некадашњем манастиру одржавају „теолошки курсеви“, за образовање будућих свештеника. Делове светиње је могла Црква да користи, ту постаје седиште митрополита крутицко-коломенских.
Манастир је око четири километара од центра Москве (недалеко од метро станице Спортивнаја). Од 2004. је на листи светске културне баштине Унеска.
У Смољенком храму манастира сахрањено у разним периодима више чланова царске породице. На манастирском гробљу, које се до скоро није могло посетити, гробови су припадника племићких родова Воротински, Кубански, Дашков, Голицин, Барјатински. Од 19. века и познате јавне личности: генерал Брусилов, песници В. Мајаковски Д. Давидов, философ В. Соловјев, писци Н. Гогољ, А. Чехов, М. Булгаков, тенор Шаљапин али и Стаљиова супруга Н. Алелујева, партијски шеф Н. Хрушчов, супруга председник Горбачова Раиса, Борис Јелцин, конструктори авиона Тупољев и Иљушин.
ЈЕРУСАЛИМ
Градска управа Јерусалима позвала је на верску толеранцију у светом граду. Повод овом апелу су графити против хришћана, написани на више места, између осталог на Тројицки храм руске духовне мисије. Градоначелнику су последњих месеци стигле бројне жалбе верских великодостојника више конфесија. Било је и непростојних и увредљивих обраћања свештеницима, монасима и ходочасницима на улици, поготово у околини најважнијих хришћанских светиња. Канцеларија градоначелника сматра да се са тим не сме наставити, мора се спречити „катастрофа у друштву“.
Виши суд јеврејских верских општина осудио је „опасне провокације“, које су противне и јеврејским принципима. Сматра се да та узнемиравања чине млади верски фанатици.
ПОДЕЛА МИТРОПОЛИЈЕ
Грчка централна митрополија Атика биће ускоро подељена на две. Свети Синод је прихватио овај предлог који је прослеђен Министарству образовања, у чијем домену је Црква. Сагласност је потребна од владе која захтев прослеђује и парламенту. Нова митрополија би добила име Кифисија, обухватала би седам четврти главног града. Друга би се звала „Илион и Ахарнон“, обухатала би три градске четврти.
Митрополија Атика основана је 1936. од одвајањем већих делова атинској митрополији.
Коначна одлука ће бити обзнањена у првој половини фебруара, након окончања текуће процедуре. У архиепископији су већ поменута имена неколико архимандрита који би били изабрани за нове митрополите. Најављен је и избор митрополита Лагаде (шире подручје Солуна).
Свети Синод донео је одлуку да у управни одбор Народне банке именује митрополита Јанине, Теоклита, пошто она у тој банци има 9, 3 милиона акција а митрополија Јанина својих 2,3 милиона акција, чиме имају статус већих акционара. Међутим, због привредне кризе овај капитал прошле године није донео приход, дивиденде су биле готово на нули, што је смањило своте за социјалне програме Цркве.
ПРЕДМЕТ „РЕЛИГИЈА“
Ни један одсто ученика бугарских школа не учи предмет „Религија“. Како је навео представник Министарства образовања, већ двадесет година бугарско друштво није у стању да реши питање веронауке, за то нема „општег консензуса“. У малим градовима и селима око 200 вероучитеља предаје предмет као СИП (слободно изабран предмет). Јако је мало школа где је предмет уведен као обавезан ЗИП (заповедан тј. обавезан).
Министарство сматра да је питање непотребно политизовано, што омета налажење одговарајућег решења. Директори школа могу сами да одлуче да ли ће се предмет предавати. Родитељи, „под утицајем старе идеологије“, кажу познаваоци, не показују интересовање да им деца уче о вери.
На пример, у области Разград, „Религију“ учи само 312 ученика у 21 школи, скоро сви су од 1. до 4. разреда. Предавача им 14, од којих су 11 до скоро 11 били учитељи. У општини Лозница, исте области, веронауку учи само 13 ученика.
Бугарска православна црква је у више наврата покретала питање верског образовања. Јавности је презентовала „Концепцију Св. Синод БПЦ по питању статуса предмета Религија у бугарским општеобразовним училиштима“, која није наишло на потребно интересовање јавности. Жеља је да целокупни образовни систем земље има основа на хришћанској вери и култури. Не одобравају се „ „антирелигијске и антихришћанске идеје“ јер су оне увеличале непријатељство, омразу и насиље у друштву. „Црква позива да се уклони атеистичка контрола над системом државног образовања“, она жели да помогне деци да буду од користи друштву и себи, како би од себе отклонили „пред лицем Божјим помраченост од греха“.
Дуги, веома темељно образложен документ, није наишао на реакцију, посебно политике и медија.
РЕФОРМА РЕФОРМЕ
У Ватикану су поодмакла размишљања о потреби извесне реформе пре више деценија спроведене литургијске реформе. Папски церемонијал и главни литург монс. Гвидо Марини, који је задужен за предлоге, изнео је на једној конференцији главна тежишта жељених промена.
Намера је да се постигне „континуитет са вековном традицијом“ и поврати „аутентичан дух литургије“. Свештеник који служи мису не може да има право импровизације и „злоупотребе форме“. Субјективност се мора избећи, она је у последње време све присутнија. Свештеник у служењу треба да је што више усмерен Истоку, „ad orientem“, таква је првобитна традиција хришћанства. Ка Истоку треба да су окренути како клирик, тако и верници. Заблуда је, истиче Марини, да при служби жртве треба да је присутна оријентисаност заједници. „Теолошки гледано, Света Литургија је чин ка Богу, преко Христа“. Треба, осим тога, унапредити молитвеност. Папа сматра да верник клечећи треба да у уста (не на руке) прими свето причешће, то је „прикладно молитвено држање верника пред величином Тајне евхаристијског присуства нашег Господа“. |
