Kroz hrišćanski svet

Novosti iz hrišćanskog sveta:

CARIGRAD- MOSKVA
U Moskvi je su potvrđene informacije da će carigradski i vaseljenski Patrijarh Vartolomej zvanično posetiti Rusku Pravoslavnu Crkvu. Dolazak je predviđen za 20. maj, gost bi sa velikom delegacijom obišao i Petrograd, kao i drevne gradove Suzdal i Vladimir.
Arhiepiskop volokolamski Ilarion, zadužen za spoljne poslove Moskovske patrijaršije, izrazio je spremnost svoje Crkve za „aktivnu saradnju" sa Fanarom, podsetivši da je Patrijarh Kiril svoju prvu kanonsku posetu, po redosledu diptiha, obavio Carigradu, samo nekoliko meseci nakon svog ustoličenja.
Prilikom susret u Moskvi biće reči o stanju Pravoslavlja u Ukrajini, gde pored kanonske, postoje i dve nekanonske pravoslavne Crkve, od kojih jedna deklariše privrženost Carigradu. Arhiepiskop Ilarion (Alfejev) ističe da je Fanar dosada isticao da neće narušavati kanonsku teritoriju drugih pomesnih crkava, da nudi iskreno ruku saradnje i nelicemernu ljubav.
Patrijarh Vartolomej je pre dve godine posetio Kijev, na poziv predsednika države, ali ne i Crkve, tom prilikom se susreo sa blaženopočivšim Patrijarhom Aleksijem, čijoj sahrani je kasnije prisustvovao i služio opelo. Te dve posete se ne smatraju zvaničnim.
U Carigradu se kao tema razgovora u Moskvi pominje priprema Svetog i velikog Sabora Pravoslavne crkve. Predsaborske pripreme se uspešno privode kraju. Termin Sabora bi mogao biti saopšten, ili bar nagovešten, tokom ove godine, svakako ne pre posete Patrijarha Vartolomeja Moskvi. Na Fanaru se takođe kaže da predstojeći susret ima izuzetno veliki značaj za celokupno Pravoslavlje i da predstavlja jasan znak njegovog jedinstva. Predviđen je takođe susret sa predsednikom Dmitrijem Medvedevim i studentima Duhovne akademije.
POMOĆ HAITIJU
U zemljotresu opustošenom Haitiju stiže pomoć za malobrojne pravoslavne vernike.
Ruska zagranična crkva (RZC) u Americi na Haitiju ima oko 2.000 vernika. Parohija Sv. Doroteja je na severnim obodima glavnog grada Port o Prensa a parohija Sv. Avgustina u mestu Žakmel. Obe su misijskog karaktera. Prvojerarh RZC arhiepiskop Ilarion je zamolio vernike da pomognu nastradalima. Do sada je sakupljeno više desetina hiljada dolara.
Dve parohije ima i arhiepiskopija Carigradske patrijaršije za Meksiko i centralnu Ameriku. Prema prvim izveštajima poginula su obojica sveštenika, Varnava i Pavle. Tek nekoliko dana kasnije je javljeno da su oni živi, lako povređeni od rušenja objekata. U svim grčkim parohijama Amerike prve nedelje posle tragedije sakupljeni prilozi bili su namenjeni za pomoć Haitiju. Od tog novca kupljeni su generatori, aparati za prečišćavanje vode i lekovi. Pri hramovima postoje škole, obe su znatno oštećene i neupotrebljive.
U zemljotresu 12. januara razrušene su gotovo sve crkve u i oko glavnog grada. Razorena je katolička katedrala a poginuo je nadbiskup prestonice. U ruševinama katoličke bogoslovije našlo je smrt oko dve stotine učenika i predavača.
PROGRAM PATRIJARHA KIRILA
Moskovski Patrijarh Kiril će na proleće posetiti Aleksandrijsku patrijaršiju (Aleksandriju i Kairo), kao drugu na diptihu pomesnih Crkava. Odlazak u Antiohiju (Damask) predviđen je za jesen a termin posete Jerusalimskoj patrijaršiji biće uskoro usaglašen i publikovan.
Gruzijska Crkva je zamolila da Patrijarh Kiril „što pre“ poseti Tbilisi, da bi se našlo rešenje za delovanje Crkve u otcepljenim i osamostaljenim republikama Severnoj Osetiji i Abhaziji. Iako su one u kanonskoj jurisdikciji Tbilisija, klir Gruzijske Crkve tamo nema pristup. Smatra se da je moguće postaviti sveštenoslužitelja sa dvojnim crkvenim statusom. Traženju Gruzije da Patrijarh Kiril još ove godine dođe, ne može se udovoljiti pošto se ne želi remećenje redosleda Crkava, rečeno je u Moskvi.
Patrijarh Kiril će sledećih meseci posetiti neke od republika bivšeg Sovjetskog Saveza. Iako su one inostranstvo, njihove teritorije su kanonski u sastavu Moskovske patrijaršije. Početkom januara Patrijarh je posetio Kazahstan gde je u glavnom gradu Astani, na minus 30 stepeni, osvetio novi saborni Uspenski hram, jedan od najvećih u tom delu Azije. U njemu ima mesta za 4.000 vernika, a glavna kupola je visoka 70 metara. Muslimanskom predsedniku N. Nazarbajevu dodelio je crkveni orden zbog tolerantne politike prema svim verama, takođe i prema Pravoslavlju.
U Kazahstanu ( 27 puta većem od Srbije) ima 230 pravoslavnih parohija i devet manastira. Gotovo polovina od 16 miliona stanovnika ispoveda islam. Međureligijski odnosi su, po proceni patrijaršije, primerni.
O KANONIZACIJI
Moskovski Patrijarh Kiril je izjavio da se po pitanju kanonizacije svetih treba pridržavati vekovne tradicije koja se primenjuje već dve hiljade godina. Od „kriterijuma svetosti“ istakao je nekoliko: molitveno poštovanje u narodu, dokazana čuda i protok određenog vremena.
 Odgovarajući na pitanje kada će biti pribrojan svetima mitropolit Alma-Ate Josif (Černov), koji je umro 1995. godine, Patrijarh je rekao da samo „fakt ispovedništva ne označava svetost“. Od smrti mitropolita „nije prošlo mnogo vremena“, treba razmišljati i moliti se da nam Gospod otkrije da li bi se mogao obaviti akt te kanonizacije. „Ja u svojoj arhijerejskoj, patrijarškoj vlasti ne dajem komandu da se svetima pribroji određena osoba“. Time se bavi sinodalna komisija za kanonizaciju, koja razmatra i preporučuje u konkretnim slučajevima.
Pitanje je bilo i u vezi kanonizacije patrijarhovog dede, sveštenika Vasilija Gundajeva. Prvojerarh smatra da je njegov deda bio „veliki čovek“, zbog vere je proveo u staljinističkim logorima 25 godina a službovao je u Baškiriji i na Uralu. Ali, ljubav prema nekome nije dovoljna za kanonizaciju, zato sada „nije saglasan“ sa iznetim predlogom.
DUHOVNI OTAC PATRIJARHA
U prestoničkoj rezidenciji ruskih patrijaraha Peredelkino u Moskvi, živi i stari shi-iguman Ilija, koji je duhovni otac i ispovednik Patrijarha Kirila. Povremeno saslužuje i u Hramu Hrista Spasitelja. Crkveni mediji ga spominju vrlo retko, kao „optinskog starca Iliju“.
O njemu se nedovoljno zna. Rođen je u selu Redkino u Orlovskoj oblasti. Deset godina je živeo na Svetoj Gori a kasnije u Optinoj pustinji. Patrijarha Kirila poznaje veoma dugo, još dok je sadašnji prvojerarh bio u Petrogradu na Duhovnoj akademiji.
Patrijarh Kiril je jednom prilikom izjavio da se oni poznaju „veoma mnogo godina“, iako je starac od njega dosta stariji. U mladim godinama živeli su u istom domu, često se susretali i zajedno molili. Telesno je i tada bio slab, zdravlje mu nije dopuštalo da se dugo stojeći moli koliko je on to želeo, rekao je prvojerarh.
NOVODEVIČI MANASTIR
Predsednik ruske vlade Vladimir Putin susreo se sa Patrijarhom Kirilom kako bi ga obavestio da je doneta odluka da se tokom ove godine Crkvi vrati jedna od najvažnijih sveruskih svetinja, moskovski Novodeviči manastir. Ove godine će se utrošiti 2 milijarde rubalja za obnovu.
Manastir je osnovan 1524. od strane kneza Vasilija Trećeg. Boljševici su ga zatvorili 1922, kasnije je u njemu Državni istorijski muzej. Staljin 1944. dopušta da se u nekadašnjem manastiru održavaju „teološki kursevi“, za obrazovanje budućih sveštenika. Delove svetinje je mogla Crkva da koristi, tu postaje sedište mitropolita kruticko-kolomenskih.
Manastir je oko četiri kilometara od centra Moskve (nedaleko od metro stanice Sportivnaja). Od 2004. je na listi svetske kulturne baštine Uneska.
 U Smoljenkom hramu manastira sahranjeno u raznim periodima više članova carske porodice. Na manastirskom groblju, koje se do skoro nije moglo posetiti, grobovi su pripadnika plemićkih rodova Vorotinski, Kubanski, Daškov, Golicin, Barjatinski. Od 19. veka i poznate javne ličnosti: general Brusilov, pesnici V. Majakovski D. Davidov, filosof V. Solovjev, pisci N. Gogolj, A. Čehov, M. Bulgakov, tenor Šaljapin ali i Staljiova supruga N. Alelujeva, partijski šef N. Hruščov, supruga predsednik Gorbačova Raisa, Boris Jelcin, konstruktori aviona Tupoljev i Iljušin.
JERUSALIM
Gradska uprava Jerusalima pozvala je na versku toleranciju u svetom gradu. Povod ovom apelu su grafiti protiv hrišćana, napisani na više mesta, između ostalog na Trojicki hram ruske duhovne misije. Gradonačelniku su poslednjih meseci stigle brojne žalbe verskih velikodostojnika više konfesija. Bilo je i neprostojnih i uvredljivih obraćanja sveštenicima, monasima i hodočasnicima na ulici, pogotovo u okolini najvažnijih hrišćanskih svetinja. Kancelarija gradonačelnika smatra da se sa tim ne sme nastaviti, mora se sprečiti „katastrofa u društvu“.
Viši sud jevrejskih verskih opština osudio je „opasne provokacije“, koje su protivne i jevrejskim principima. Smatra se da ta uznemiravanja čine mladi verski fanatici.
PODELA MITROPOLIJE
Grčka centralna mitropolija Atika biće uskoro podeljena na dve. Sveti Sinod je prihvatio ovaj predlog koji je prosleđen Ministarstvu obrazovanja, u čijem domenu je Crkva. Saglasnost je potrebna od vlade koja zahtev prosleđuje i parlamentu. Nova mitropolija bi dobila ime Kifisija, obuhvatala bi sedam četvrti glavnog grada. Druga bi se zvala „Ilion i Aharnon“, obuhatala bi tri gradske četvrti.
Mitropolija Atika osnovana je 1936. od odvajanjem većih delova atinskoj mitropoliji.
Konačna odluka će biti obznanjena u prvoj polovini februara, nakon okončanja tekuće procedure. U arhiepiskopiji su već pomenuta imena nekoliko arhimandrita koji bi bili izabrani za nove mitropolite. Najavljen je i izbor mitropolita Lagade (šire područje Soluna).
Sveti Sinod doneo je odluku da u upravni odbor Narodne banke imenuje mitropolita Janine, Teoklita, pošto ona u toj banci ima 9, 3 miliona akcija a mitropolija Janina svojih 2,3 miliona akcija, čime imaju status većih akcionara. Međutim, zbog privredne krize ovaj kapital prošle godine nije doneo prihod, dividende su bile gotovo na nuli, što je smanjilo svote za socijalne programe Crkve.
PREDMET „RELIGIJA“
Ni jedan odsto učenika bugarskih škola ne uči predmet „Religija“. Kako je naveo predstavnik Ministarstva obrazovanja, već dvadeset godina bugarsko društvo nije u stanju da reši pitanje veronauke, za to nema „opšteg konsenzusa“. U malim gradovima i selima oko 200 veroučitelja predaje predmet kao SIP (slobodno izabran predmet). Jako je malo škola gde je predmet uveden kao obavezan ZIP (zapovedan tj. obavezan).
Ministarstvo smatra da je pitanje nepotrebno politizovano, što ometa nalaženje odgovarajućeg rešenja. Direktori škola mogu sami da odluče da li će se predmet predavati. Roditelji, „pod uticajem stare ideologije“, kažu poznavaoci, ne pokazuju interesovanje da im deca uče o veri.
Na primer, u oblasti Razgrad, „Religiju“ uči samo 312 učenika u 21 školi, skoro svi su od 1. do 4. razreda. Predavača im 14, od kojih su 11 do skoro 11 bili učitelji. U opštini Loznica, iste oblasti, veronauku uči samo 13 učenika.
Bugarska pravoslavna crkva je u više navrata pokretala pitanje verskog obrazovanja. Javnosti je prezentovala „Koncepciju Sv. Sinod BPC po pitanju statusa predmeta Religija u bugarskim opšteobrazovnim učilištima“, koja nije naišlo na potrebno interesovanje javnosti. Želja je da celokupni obrazovni sistem zemlje ima osnova na hrišćanskoj veri i kulturi. Ne odobravaju se „ „antireligijske i antihrišćanske ideje“ jer su one uveličale neprijateljstvo, omrazu i nasilje u društvu. „Crkva poziva da se ukloni ateistička kontrola nad sistemom državnog obrazovanja“, ona želi da pomogne deci da budu od koristi društvu i sebi, kako bi od sebe otklonili „pred licem Božjim pomračenost od greha“.
Dugi, veoma temeljno obrazložen dokument, nije naišao na reakciju, posebno politike i medija.
REFORMA REFORME
U Vatikanu su poodmakla razmišljanja o potrebi izvesne reforme pre više decenija sprovedene liturgijske reforme. Papski ceremonijal i glavni liturg mons. Gvido Marini, koji je zadužen za predloge, izneo je na jednoj konferenciji glavna težišta željenih promena.
Namera je da se postigne „kontinuitet sa vekovnom tradicijom“ i povrati „autentičan duh liturgije“. Sveštenik koji služi misu ne može da ima pravo improvizacije i „zloupotrebe forme“. Subjektivnost se mora izbeći, ona je u poslednje vreme sve prisutnija. Sveštenik u služenju treba da je što više usmeren Istoku, „ad orientem“, takva je prvobitna tradicija hrišćanstva. Ka Istoku treba da su okrenuti kako klirik, tako i vernici. Zabluda je, ističe Marini, da pri službi žrtve treba da je prisutna orijentisanost zajednici. „Teološki gledano, Sveta Liturgija je čin ka Bogu, preko Hrista“. Treba, osim toga, unaprediti molitvenost. Papa smatra da vernik klečeći treba da u usta (ne na ruke) primi sveto pričešće, to je „prikladno molitveno držanje vernika pred veličinom Tajne evharistijskog prisustva našeg Gospoda“.