Митрополија Верије, Наусе и Кампаније у Грчкој - Верија је западно од Солуна где је Св. Алостол Павле проповедао Христа и основао Цркву - припремила је и одржала свечано уношење у Диптихе Светих и Литургијско прослављење Породице Светих Паламâ: родитеља оца Константина - у монаштву Константија, и мајке Калоније, браће монаха Теодосија и Макарија и сестара монахиња Епихарисе и Теодоте.
На ту свечаност, у склопу које је одржан дводневни међународни теолошки Симпосион поводом 650-годишњице престављења Св. Григорија Паламе (+1359.Г.), позван сам лично писмом Митрополита Верије и Наусе г. Пантелеимона и учествовао (са 10 других православних теолога) са предавањем на тему „Превод Паламиног Исповедања вере и др. дела на стари и савремени српски језик“, као и саслужењем у Архијерејској Литургији, у којој је началствовао Архиепископ Атински и све Јеладе Г. Јеронимос и Архијереји, свештенство и народ Божји из скоро свих Православних Цркава, а особито из Митрополије Веријске.
Сматрајући да је добро да се зна за овај дивни Црквени догађај - уврштење у Свете целе једне Породице - преносим главне моменте ове прославе.
Познато је из византијске историје 14. века, и посебно из Житија Св Григорија Паламе писаног од Филотеја Патријарха Цариградског, да је отац Св. Паламе, Константин, као сенатор код цара Андроника Другог, често и на седницама Сената урањао у умносрдачну молитву Исусову, те су га тихо обавештавали кад је седница завршена. Он и његова побожна супруга Калони родили су и одгајали 3 сина и 2 кћери. Најстарији Григорије је убрзо по школовању у Цариграду напустио положај и са браћом Теодосијем и Макаријем отишао у Свету Гору и тамо су се подвизавали као монаси у Великој Лаври, и потом прешли у Скит Св. Претече код Верије у Македонији, где су провели 5 година у исихастичком тиховању и молитви, и ту су браћа и преминула. Отац им се већ пре тога замонашио и упокојио као монах Константије. Ускоро по блаженом престављењу мајке им праведне Калоније, дошле су из Цариграда и Паламине сестре девественице Епихарис и Теодота и монаховале у једном манастирчићу у самом граду Верији, где су и починуле у Господу. Побожност и исихастички молитвени живот свих њих описује Паламин биограф Св. Филотеј Цариградски.
У Верији, и нарочито у Скиту Св. Претече (у клисури реке Алиакмона, на обронцима Верејске и Перејске горе), до данас је поштован спомен ових Светих Паламâ, нарочито од времена када се развило издавање и проучавање Паламиних богословско-исихастичких дела, толико значајних за Православну Цркву и обновљење светоотачке теологије. Иницијатива за литургијско прослављање Светих Паламâ потекла је недавно из овога Скита и од Митрополије Веријске, па је Митрополит г. Пантелејмон затражио и добио стручно, позитивно мишљење два професора Солунског Теолошког факултета (А. Паиадопулос-Црквена историја и Г. Манзаридис-врсни зналац Св.Паламе), затим је свој предлог и молбу за „канонизацију“ Мирополит као локални Епископ упутио Св. Синоду Јеладске Цркве, а овај Патријарху и Синоду Цариградске Патријаршије, који је и донео коначни Патријарашаки и Синодски акт, одредивши дан празновања Светих Паламада у прву Недељу по 14. новембру (кад се иначе празнује Св. Григорија Палама).
Свечана прва литургијска прослава нових Светитеља обављена је у Недељу 20. децембра у Митрополијском храму Св. Антонија у граду Верији. Пред почетак Св. Литургије - којој је, како рекох, началствовао Архиепископ Атински г. Јероним, уз саслужење Митрополита Севастијског Димитрија, изасланика Цариградског Патријарха, Митрополита Теодора из Александријске, Митрополита Василија из Антиохијске, Митрополита Амвросија из Јерусалимске, моје маленкости из Српске и Митрополита Касијана из Румунске Патријаршије, као и домаћина Митрополита Веријског Пантелејмона и још 7 Јерараха Јеладске Цркве - прочитан је најпре акт Цариградског Патријарха и Синода, затим претходни акт Атинског Архиепископа и Синода, и онда је изнета велика Икона Нових Светих: Породица окупљена око седећег на трону Св. Григорија Паламе и стављена у посебно припремљен сталак, потом је сам Архиепископ запалио свеће око Иконе и отпеван је Тропар Светих (који дајемо на крају у преводу), и онда је Архиепископ потписао Грамату и Записник о томе (а и ми сви остали Јерарси у наставку) — и даље је настављена Божанска Литургија, уз саслужење и свештенства из Русије, Румуније, Свете Горе /из Манастира где је Св. Палама монаховао/ и наравно локалног свештенства. Храм је био препун верног народа, са мноштвом деце, а дошли су и преставници власти и војске. Многи се народ у Литургији причестио.
Интересантно је запазити: Да се не би дуго чекало на причешће већег броја Епископâ, стављен је на леви крај Св. Трапезе други Антиминс и на њега други Дискос са Св. Агнецом и други Путир, те су се тако Епископи брже причестили. /Слично сам, пре 2 године, видео у Русији: Служио је Руски Патријарх и саслуживало 135 Епископа, па су за причешћивање постављени столови (источно од Св. Трапезе), тзв. „мензе“ (познате у рукописним Служебницима 10-14. века) са Дискосима и Путирима, па је причешћивање брзо завршено/.
Сви смо, на крају, добили по једну велику Икону Светих Паламâ и поклоне, као и неколико мањих икона на папиру.
+
Тропар Свете Породице Паламâ, глс 1: /славе се у Недељу по 14.Новембру/ Калонија доброчедна и правомислећи Константије, велики подвижниче и боговидче Јерарше Григорије, Епихариса невесто Христова, преподобна Теодото, мудри Теодосије и свештени Макарије, ваше подвиге похваљујемо. Слава Ономе Који вас је увенчао. Слава Ономе Који вас је обасјао Својом нетварном и вечном светлошћу обожења. |
