Svet knjige

Novosti iz sveta knjige:

TIHI SAPUTNIK NA BOGOČOVEČANSKOM PUTU
Radmila Mišev: Traganje za duhovnim vidom; biblioteka Duhovne staze; Riznica srpske duhovnosti, Beograd, 2010
Odakle početi, kad u bezbožnom svetu, odrasli bez Boga, bez mudrosti sopstvenog naroda, bez elementarnog znanja šta je Crkva, naša sopstvena Crkva, šta je molitva, šta je sve život, kad u bolu, u beznađu, ostanemo sami u mraku, pred raljama smrti? Odakle početi, kad jedino u sebi osećamo bolnu čežnju da poverujemo da Boga ima i da nas On voli? Kako prići, kako razumeti, kako učiniti prvi korak, i drugi i treći? Divna knjiga Radmile Mišev nas je prosto uzela za ruku, uvela nas u crkvu, pokazala nam gde je šta (kao što čovek čini sa prijateljima koji će dugo ostati u njegovom domu), predstavila nam ukućane, dala da osetimo čar ljubavi i očekivala ljubav, da. Divna, zato što je lišena velikih pretenzija, osim da bude tačna i lako razumljiva, pokazala je samom sobom kako je veličanstven, dobar, jednostavan i dubok život po Bogu.
Knjiga je nastala od tekstova koje je Radmila Mišev od 1998. do 2000. godine pisala za list „Pančevac“, za rubriku „Slovo o veri“. Da bi tekstove približila čitaocima, Radmila Mišev je izmislila romanesknu situaciju u kojoj mlada žena, posle velike porodične i lične tragedije, ostaje sama, prilazi Crkvi i u njoj polako počinje novi život i prolazi kroz sve faze unutarnjeg i spoljašnjeg preobražaja. U trinaest poglavlja, glavna junakinja Irina prilazi hramu i ulazi u njega, krštava se, upoznaje se sa velikim Slavama i slavljenjem u srpskom narodu, uči da praznuje Božić, Sretenje, Blagovesti, Vaskrs, Vaznesenje, uči o značenju simvola i simbola, Božanske Liturgije, posta, molitve, svetinje braka i materinstva. Skoro da i nema dela u vrlinskom životu čoveka koji nije dotaknut i objašnjen u ovoj knjizi. Čak i kad govori o grehu i o pogrešnom učenju i predrasudama, glas Radmile Mišev je staložen i nadasve topao i jasan: vidimo gde smo pogrešili, ali vidimo i da će nam biti oprošteno kad se potrudimo.
Pri tome je stil jednostavan, lišen bilo kakvih preterivanja, jezik čist, gotovo sveden. To je danas redak kvalitet. Savremena književnost pretenduje da bude ne samo vulgarna, dosadna i komplikovana, nego i nejasna. Tekst Radmile Mišev govori o izuzetnom obrazovanju pisca, o dobroti i razumevanju, kao i o velikom praktičnom iskustvu – neko ko sam ne upražnjava crkveni život i kome do tančina nije iz svakodnevne prakse poznat svaki njegov detalj, ne bi ni mogao da piše na taj način. Zbilja, Radmila Mišev, koja je jedanaest godina bila glavni urednik Dečjeg programa Radio Svetigore, danas glavni urednik preporođenog „Svetosavskog zvonca“, jedan je od najvećih poznavalaca književnosti za decu, kao i prozne književnosti i poezije uopšte, veliki čitač i slušalac. A spisak literature koja je korišćena za ovaj katihizis, kao i poveliki broj teologa koje je autorka konsultovala o svim pitanjima njenih čitalaca, govore da je rad na knjizi bio veoma ozbiljan.
Pre pedesetak godina, baronica fon Trap napisala je autobiografsku knjigu u kojoj je do tančina opisala život i običaje u katoličkoj porodici. Ovu je knjigu finansirala i jako podržala Katolička crkva. Prema delu te knjige napravljen je i film, koji je dugo bio omiljen u svetu. Verujem da bi i knjiga Radmile Mišev mogla da posluži kao dobar sinopsis za televizijsku seriju o pravoslavnom životu, i to bi bilo na korist svima – i vernima, i onima koji ne znaju ili ne mogu da priđu veri. Uostalom, film i televizija su još mediji koje valja da naučimo da koristimo, i na dobro. I za najveće dobro. Ne da se plašimo, da se ustežemo i da proglašavamo za zlo ono što ne razumemo i ne znamo, nego da naučimo da budemo prvi u znanju i da ga dostojno koristimo – jednostavno, kao olovku, šerpu, igle i makaze.
Ova dragocena knjiga je uopšte primer pravoslavnog prilaženja i problemu i čoveku na prvim koracima bogočovečanskog puta: kako tiho učiti a ne gnjaviti, kako biti kroz realan život saputnik i sapatnik i saradosnik sa bratom.
Tako to rade najbolji, kad rade iz ljubavi, ne za pohvale i nagrade, nego od sabrane i čiste pameti i od viška srca.
Zorica Kuburović
BOGOSLOVI U ČERNOVCIMA
Radomir Rakić, Pravoslavni bogoslovski fakultet u Černovcima, Beograd 2009, Hrišćanska misao, Mala biblioteka „Svečanik“, knj. 26, str. 142, ilustr. 18 cm.
Černovci su duhovno središte stare Bukovinsko-dalmatinske mitropolije, gradić koji se urbanistički i kulturno razvio u vreme vladavine Austro-Ugarske. Tamo je bila smeštena mitropolitska katedra, ali i visoko bogoslovsko učilište, fakultet koji je bio bez premca za pravoslavne podanike Dunavske monarhije (osnovan 1875). Ova knjiga, nastala iz pera profesora Radomira Rakića, nije samo monografija o černovačkom fakultetu, jer je istovremeno i vrlo uspeli prilog istoriji srpske akademske teologije. Kroz taj prilog je moguće sagledati intelektualno i stručno sazrevanje srpskih bogoslova u bukovinskom gradu.Kao monografija o fakultetu daje podatke o nastavnom planu, profesorima, toku i razvoju studija. Kao prilog istoriji srpske teologije, knjiga nam otkriva duhovni uticaj Černovaca u životu srpskih bogoslovija, beogradskog Bogoslovskog fakulteta i celokupnom životu Srpske pravoslavne crkve.
Druga polovina XIX veka plodna u srpskom bogoslovlju, sintetička poput celokupne evropske nauke i duhovnog sveta tog vremena, izneta je na plećima velikih duhova. U Černovce su slati daroviti mladići sa teritorije Karlovačke mitropolije, iz Bosne i Hercegovine i Dalmacije. Autor posebno ukazuje na duhovno zračenje Černovaca, na uticaj ove bogoslovske škole u teorijsko-idejnom smislu. Dobar deo nastavnog kadra Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu posle 1918. godine bili su doktori bogoslovlja iz Černovaca: novozavetnik Dimitrije Stefanović, liturgičar Lazar Mirković, patrolog Marko Mikijelj, apologetičar Radivoj Josić, kao i episkop Simeon Stanković i Atanasije Popović, obojica profesori Moralnog bogoslovlja. Ova knjiga je prosopografski priručnik bogoslova, crkvenih delatnika i sveštenoslužitelja koji su nosili u sebi pečat černovačkog Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta. Profesor Rakić nam je izdvojio još 29 imena episkopa, igumana, prezvitera i đakona sa diplomom ovog fakulteta do Prvog svetskog rata. Tu su arhijereji: sveštenomučenik mitropolit dabrobosanski Petar Zimonjić, zatim episkopi: temšvarski Georgije Letić, budimski Georgije Zubković, zletovsko-strumički Simeon Popović, zahumsko-hercegovački Nikolaj Jokanović i banatski Vikentije Vujić.
Izdvajamo, ovom prilikom, i imena arhimandrita Avgustina Bošnjakovića iz Grgetega, autora neobjavljenog, a monumentalnog rečnika crkvenoslovenskog jezika, arhimandrita Vladimira Dimitrijevića iz Mesića, prvog srpskog sektologa, zatim rektora Bitoljske bogoslovije Dušana Lazičića, kao i profesore Reljevske bogoslovije Petra Markičevića, Ljubomira Špirića, Jevtu Prnjatovića, Milana Mratnikovića... Studenti Černovaca su originalni stvaraoci i javni radnici, bogoslovi Vojislav Janić i Mojsije Stojkov.
Autor nam daje sadržajne biografije studenata iz Černovaca, docnije nosilaca sjajnih crkvenih karijera, profesora, urednika časopisa, naučnika... Zbog nedostatka građe, nedostupnosti materijala iz zapadnih srpskih zemalja za dovoljno informativna žitija su u knjizi Radomira Rakića uskraćeni Simeon Majstorović, Petar Barbić iz Dubrovnika, Vasilj Kočović iz Mostara, Lazar Matić iz Zadra, Aleksandar Grubač iz Vojne Krajine, Kosta Čavić i Petar Trbojević.
Uticaj Černovaca traje i danas pre svega preko udžbenika: Liturgike Lazara Mirkovića i Opće crkvene istorije Jevsevija Popovića (u prevodu Mojsija Stojkova). Ove knjige se i danas koriste na visokim bogoslovskim školama u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Ova knjiga je napisana iz pera dugogodišnjeg lektora i profesora Bogoslovskog fakulteta u Beogradu protođakona Radomira Rakića, odnedavno doktora honoris causa Univerziteta u Istočnom Sarajevu, autora dvotomne Biblijske enciklopedije. Kao znalac nemačkog jezika dobro je iskoristio građu, pre svega godišnje izveštaje ovog visokog bogoslovskog učilišta koji se čuvaju u Biblioteci Srpske patrijaršije. Knjiga našeg profesora Radomira Rakića je tipičan primer kako se uspešno na malom prostoru može reći mnogo, pokazujući da se u maloj formi efektno i lepo može izraziti samo pisac sa velikim iskustvom.
Radovan Pilipović
PRILOG IZGRADNjI FILOSOFIJE BOGOČOVEČANSKE LOGOSNOSTI
Bogdan Lubardić, Justin Ćelijski i Rusija: putevi recepcije ruske filosofije i teologije, Beseda: [edicija] Savremeno bogoslovlje [knjiga br.] 15, Novi Sad 2009, str. 211; Prilog za istoriju srpske teologije i hrišćanske filosofije:
Podstaknuto projektom Ministarstva nauke i zaštite životne sredine i Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu: Srpska teologija u 20. veku; Potprojekat: Elementi filosofije u akademskoj teologiji Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu: 1. Recepcija ruske religijske filosofije u delu arhimandrita dr Justina Popovića (Evidencioni broj projekta: 149037A)

Paradigme prenesene iz sveta arhitekture ili ma kakve praktične delatnosti na polje teorijskog pregalaštva katkad mogu biti višestruko zahvalne. Takav je slučaj sa „izgradnjom“; naime, da bismo izgradili kakvu intelektualnu građevinu, neophodno je da znamo na kakvom temelju zidamo, koliko je on dubok i od kakvog je materijala sazdan.
Bez bilo kakvog dvoumljenja, autor kojim se bavi studija uvaženog dr Lubardića, otac Justin Ćelijski, ponajbolje se može opisati upravo kao temelj nove bogoslovske misli u Srba, temelj koji se među mnogima pokazao kao najpodesniji za gradnju jer je izuzetno duboko ukopan u crkveno predanje i sazdan od dobrog kamena bogatog ličnog duhovnog i intelektualnog iskustva. Studija o ocu Justinu je tako studija o osnovi na kojoj počiva savremena srpska teologija.A studija dr Lubardića se bavi suštinskim aspektom njegove misli, osobinama materijala koji naročito doprinosi čvrstini temelja: elementima ruske bogoslovsko-filosofske tradicije, formativnim za celokupnu misao oca Justina.
Pored Uvodne reči (str. 13–17), studija se sastoji od četiri literarne celine: Justin Ćelijski, Dostojevski i neopatristička sinteza (str. 19–42); Justin Ćelijski, Florenski i ruska religijska filosofija (str. 43–107); Justin Ćelijski i ruska teologija (str. 108–123); Zaključna razmatranja (str. 124–174). Takođe, studija ima i tri bibliografska priloga: Spisak ruskih filosofa – pomenutih, citiranih i izučavanih u delima arhimandrita Justina Popovića (str. 175–178); Bibliografija radova o. Justina: Sabrana dela u 33 toma (str. 179–193); Bibliografija radova o ocu Justinu i s njim u vezi (broj bibliografskih jedinica = 158) (str. 194–211).
Već sam pregled sadržaja nam otkriva iscrpnost studije i njene osnovne postavke. Najpre, svi aspekti Justinove misli se mogu i moraju razmatrati prvenstveno u duhovnom i intelektualnom kontekstu „neopatrističke sinteze“. Dalje, karakteristika koja prožima celokupnu misao oca Justina, u vremenskom i sadržinskom smislu jeste nekritička privrženost (ipak, bez suštinski negativnih konotacija) velikom ruskom piscu, Fjodoru M. Dostojevskom. Uticaj velikih ruskih religijskih filosofa prolazi kroz filter snažne vezanosti za crkveno predanje, tako da se otac Justin istovremeno pokazuje prijemčiv i kritičan prema toj vrsti misli: bez otvorenog odbacivanja (poput Georgija V. Florovskog), odnosno uz selektivna „preskakanja“ nepoželjnog (str. 146). Uticaj ruske teologije treba tražiti u pravcu otklona „od ukočenog pozitivizma u dogmatologiji ka duhovno-povesnom i crkveno-sabornom poimanju dogmatologije“ (str. 119), karakterističnom za „filaretovsku“ školu ruske dogmatike. Međutim, treba svagda imati na umu da nije moguće, niti je potrebno i opravdano, povući prekidajuću liniju razdvajanja između ruske religijske filosofije i teologije 19. i 20. veka jer se, u određenom smislu, radi o „dva modaliteta simvolizacije istog duhovnog iskustva“ (str. 44, n. 2; takođe i: „hrišćanska filosofija jeste moguća kao filosofski artikulisana teologija“ koja adresuje ključna pitanja, str. 95).
Pored dubinske analize suštinskih koliko i preduslovnih aspekata misli oca Justina, posebno s obzirom na dosad podrazumevane „ruske“ slojeve, studija dr Lubardića daje nekoliko veoma važnih artikulacija kojih nedostaje u srpskoj bogoslovskoj, ali i uopšte u pravoslavnoj misli. Takvo je, primera radi, već navedeno jasno definisanje odnosa hrišćanske filosofije i teologije; Florenskim inspirisano razmatranje pojma religijsko-filosofskog saznanja, a s obzirom na oca Justina (str. 50–51; 85); definicija fenomena „srpskocrkvenosti“ (str. 108–109, n. 1) kao pojmovno-terminološkog priloga identitetu srpskog teološkog iskustva; dogmata kao unutrašnjeg procesa crkvenog usvajanja istine otkrivenja (str. 118); teološki relevantno diferenciranje pojmova „sekularnog“, „autonomnog“ i „autarhijskog“ (str. 145–146, n. 46); i konačno, samo imenovanje, definisanje i analiza koncepta filosofije bogočovečanske logosnosti Justina Popovića (str. 124; 129–130).
Izdavaču, novosadskoj Besedi, pripadaju sve pohvale za lepo opremljeno izdanje koje svojom, već prepoznatljivom, uravnoteženom estetikom ukazuje na pravac u kome treba tragati za spoljašnjim izrazom crkvene knjige. Broj slovnih grešaka je minimalan, a sitna zamerka se može staviti jedino na prelom knjige, budući da je na pojedinim mestima primetan isuviše mali razmak među rečima.   
Studija dr Lubardića popunjava veoma važno mesto u mozaiku hrišćanske filosofije i teologije u Srba. Takođe, ona ukazuje i na neophodnost daljeg rada u istom pravcu, poput svetiljke u tunelu koja, ukoliko je usamljena, još jasnije otkriva dubinu tame koja je okružuje.
U svakom slučaju, delo dr Lubardića bez bilo kakve zadrške toplo preporučujemo.      
Vukašin Milićević
„CRKVENI ŽIVOT“
Uoči Svetoga Save u crkvenim knjižarama pojavio se novi broj pravoslavnog prosvetnog časopisa „Crkveni život“ (11/2010) Verskog dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije Beogradsko–Karlovačke, koji ove godine obeležava desetogodišnjicu svoga izlaženja.
Broj otvara spomen foto–album (na 33 strane) pod naslovom „I bi poslan čovek od Boga, njegovo ime beše Pavle“, posvećen blaženopočivšem Patrijarhu Pavlu, u kome su, uz veći broj njegovih fotografija, date i njegove najupečatljivije izreke i reči po kojima je, kao istiniti čovek Bogočoveka Hrista, ostao zapamćen među ljudima i narodima Božijim.
U ovom „Crkvenom životu“ (na 152 strane) možete čitati, između ostalih, i sledeće studije, eseje i tekstove: o. Aleksandra Šmemana (Jedino se u Hrišćanstvu otkriva  Božanska tajna ličnosti), Jeromonaha Grigorija (Kosmos kao prostor Liturgije), Vladimira Loskog (Ime Isus – početak svekolikog bogoslovlja), Hrista Janarasa (Razlikovanje suštine i energija u Bogu i značaj tog razlikovanja za bogoslovlje i život Crkve), Jeromonaha Simeona Grigorijatskog (Ljudsko telo u pravoslavnom ikonopisu), Ep. Ilariona Alfejeva (Život budućega veka u učenju Sv. Isaka Sirijskog), Tanasija Papatanasijua (Pustinjački život – preobražavanje pustinje u mesto vladavine Božije), Igumana Cetinjskog Luke (Hrišćanstvo za treći milenijum), Vladislava Golovina (Istinita vera Crkve i „simvoli vere“ XXI veka), Sv. Teofana Zatvornika (Ko će naslediti Carstvo Božije?), Jereja Vladimira Markovića (O ispovesti i pokajanju), Ep. Kalista Vera (Brak i monaštvo - dve ruke Crkve),  Panosa Nikopulosa (Internet i čovekova ličnost – intervju sa Bilom Gejtsom), Ep. Atanasija Jevtića (Svetac Slova Ljubve), mr Nikole Marojevića (Sonja Marmeladova i Raskoljnikov u svjetlu Jevanđelja), Aleksandra Papadiamantisa (Hristov kolačić  – iz „Božićnih priča“), Dragana Hamovića (Poezija kao vojevanje protiv vojske nebića), Novice Tadića (Iskazi o pisanju i poeziji), dr Predraga Ristića (Dom Hleba – logos u arhitekturi), dr Ksenije Končarević (Da život živuje i da ga imamo u izobilju).
Pažnji čitalaca preporučujemo i potresne „Odlomke iz Dnevnika Ep. Nikolaja Kasatkina, Prosvetitelja Japana, pisane u vreme rusko–japanskog rata 1904–1905.“ (Svetoduhovski prvosamuraj Pravoslavlja u Zemlji izlazećeg sunca ), kao i sećanje na Avvu Justina Ćelijskog (Čovek koji je disao i pisao za Hrista – 30 godina od upokojenja avve Justina Ćelijskog), te opominjući odlomak iz Testamenta Sv. Petra Cetinjskog („Nikada da ne odstupimo od pokroviteljstva i nade na jednorodnu i jednovernu našu Rusiju“), kao i znameniti odgovor poglavice Si-jatla američkom predsedniku 1854.  („Svaki pedalj ove zemlje svet je mom narodu“).
Novi broj „Crkvenog života“ biće predstavljen u utorak 2. februara u 18 časova u Sali Patrijaršije u Beogradu.      T. P.