Кроз хришћански свет

Новости из хришћанског света:

ПОСЕТА ГРЧКОЈ
Цариградски патријах Вартоломеј посетио је полуострво Пелопонез и Атину.
У граду Каламата проглашен је за почасног грађанина, а на Технолошком образовном институту за почасног доктора наука „за заслуге за јелинство и Православље”. Ту је одржан и еколошки симпозијум на коме је патријарх истакао да су у прошлом веку вођена два крвава светска рата, а сада је Трећи светски рат – против природе. У Каламату су овим поводом дошли архиепископ атински Јероним и цео политички врх. Посећен је и Центар за дијализу, манастир светога Јоила а касније и градић Месинија и археолошка ископавања у његовој околини
У престоници се патријарх обратио „Атинској правној академији”, највише говорећи о заштити природне средине а на Јелинско-британској трговинској комори је разматрао савремену економску кризу, важност и пролазност богатства и новца, пропаст и беду (наступ вредан превода!). У Софоклеовој улици обишао је црквену народну кухињу, где се дневно храни 1.600 бескућника и имиграната. Патријарх и архиепископ су сами послуживали посетиоце. Такође, обратио се скупу некадашњих студената Богословске академије на Халки. Разгледао је и обновљен музеј Акрополиса, затраживши да Британија врати однете скулптуре и стубове Партенона, и то „што пре”. Ту се запажа „величанственост античке грчке цивилизације”.
Патријарх Вартоломеј је у Атини изјавио да је веома задовољан панправославним сусретом у Цариграду 2008. и потоњим конференцијама у Шамбезију код Женеве, у сврху припреме Великог сабора. Као васељенски патријарх је срећан што су нови првојерарси Русије и Румуније, сигуран је и Србије, „надахнути жељом за заједничко сведочење у данашњем свету”.
ДРЖАВЉАНСТВО
Пре више месеци, цариградски патријарх Вартоломеј обавестио је све архијереје који живе и делују ван Турске да би пожељно било да преко Патријаршије поднесу захтев за добијање турског држављанства, како би, када буде биран његов наследник, могли бити кандидати. Турска не допушта да за патријарха буде изабран страни држављанин.
Десет митрополита са Крита, који има полуаутономан статус од Патријаршије, са архиепископом ираклионским Иринејем као првим међу њима, позитивно су реаговали на иницијативу патријарха. Такође и митрополити Додеканеских острва, док су архијереји из Америке обавестили већином да нису заинтересовани за понуду.
Патријарх Вартоломеј (рођен 1940) жели да листа могућих кандидата будућег избора буде што дужа. У договору са турским премијером Р. Ердоганом нађена је, по мишљењу Патријаршије, „најбоља солуција”.
КИФИСИЈА И ИЛИЈА
Свети Синод је поздравио одлуку парламента да се престоничка митрополија Атика подели и да се оснују две нове, Кифисија и Илија. Дебата у парламенту била је делом бурна, опозиција је тврдила да ће то изазвати нове трошкове за државу која је ионако у кризи. Разјашњено је да је предвиђен једино издатак за плату будућих митрополита, која износи 36.000 евра, док ће „остала њихова службена лица” плаћати сама Црква. Митрополија Атика је била једна од највећих и најбогатијих, а Кифисија важи као средиште „елите богатих”.
За поделу је дала сагласност и Цариградска патријаршија, што је било неопходно.
Свети Синод је размотрио питање стицања грчког држављанства од стране страних имиграната и услова за то. Тема је, како је речено, „озбиљна”, има социјалне последице, важно је да се полажу испити из познавања грчког и познавања културе земље.
ГОДИШЊИЦА ИНТРОНИЗАЦИЈЕ
Московска патријаршија је 1. фебруара обележила прву годишњицу устоличења патријарха Кирила. Светој Литургији је присуствовало око 150 архијереја и поглавар Цркве Чешке и Словачке, митрополит Христофор. Представници клира, монаштва и верника поздравили су првојерарха, а у вечерњим сатима приређен је велики пријем. Том приликом је првојерарх истакао да је протеклих годину дана осећао помоћ Господа и „подршку верујућег народа”. Осим дана устоличења, руска Црква ће сваке године обележавати и имендан патријарха – 24. мај.
Честитке патријарху упутили су председник Д. Медведев и премијер В. Путин. Сви престонички медији овим поводом објавили су аналитичке текстове пуне похвале за начин управљања Црквом, измене које је увео и успостављен однос сарадње са државним и друштвеним институцијама. Посебно се ставља тежиште на постигнут споразум са државом да се, за сада експериментално, у школски програм уведе предмет познавања вере.
Два дана пре ове годишњице, у Москви је, под председавањем патријарха, одржано прво заседање президијума новог органа који прати и усмерава деловање Цркве између два Сабора. „Межсоборное присуствие” је у Православљу јединствено тело, друге Цркве га немају. Одлуку о његовом увођењу донео је Св. Синод одлуку 27. јула прошле године.
Чланови су како архијереји, тако и ректори неколико црквених образовних установа, више игумана и игуманија и неклирика. „Рођен је нови саборни организам наше Цркве”, као део реформе управљања Московском патријаршијом, истакнуто је. Подсетило се на то да је иста идеја постојала 1917. када је Сабор разматрао општецрквене реформе.
Основано је 13 међусаборских комисија и именовани председници, заменици, секретари и чланови. На челу већине комисија су архијереји. Оне ће се бавити питањима богословља, црквеног управљања и саборности, црквеним правом, богослужењима, парохијским животом и парохијском праксом, организацијом црквене мисије, организацијом живота манастира и монаштва, духовним образовањем и верском просветом, социјалном делатношћу, односима са државом и друштвом, црквеним расколима, односима са инославнима и другим верама и питањима информативне делатности и односа са средствима масовног информисања.
АРХИЈЕРЕЈСКО САБРАЊЕ
При Храму Христа Спаситеља
2. фебруара окупило се 111 епархијских архијереја, 39 викарних и пет пензионисаних, на Архијерејско сабрање, означено незванично као „мали Сабор”. Разматрано је деловање Цркве у протеклих годину дана и усвојен обиман документ у шест поглавља, са 38 подтачака, којима је обухваћен целокупан живот и стремљења цркве.
 Одобрене су измене и реформе које су до сада инициране и спроведене у области пастирске, административне и судске области, корективне реформе духовног образовања и катихизације, дијалога са државом, друштвеним организацијама и сфером економије. Подржане су нове форме и методе рада са младима мисионарске делатности. Првојерарху је захваљено за рад на јачању међуправославног јединства и подржана је оријентација у припрема свеправославног Сабора, као и концепт међурелигијског дијалога. Посебна поглавља су посвећена издавачкој и информативној активности.
Патријарх је поднео изузетно обиман реферат. Затражио је „рехристијанизацију народа”. Време градње скупих храмова и „парадних прослава” је прошло, треба скромно градити. Првојерарх је затражио да све епархије имају своје судове, као што је наложио Сабор 2008. Сада их има само неколико епархија. Циљ је решавање спорова, конфликата између архијереја и свештеника, верника и свештеника, јачање дисциплине и поретка. Размотрено је финансијско стање Цркве у светлу смањења прихода. Епархије су обавезне да уплаћују у буџет патријаршије. Патријарх је затражио да се спроведе „оптимализација финансијског система” Цркве.
Саопштени су следећи подаци: Московска патријаршија сада има 160 епархија, 207 епархијских и викарних епископа, 30.142 парохија, 28.434 свештеника, 3.625 ђакона и 788 манастира, од којих је 402 женских. За годину дана основане су две нове епархије. Патријарх је у исто време обавио седам епископских хиротонија, посетио преко двадесет епархија и више земаља бившег Совјетског Савеза.
ИМЕНОВАЊА У МОСКВИ
Архиепископ волоколамски Иларион (Алфејев), задужен у Московској патријаршији за спољне послове, уздигнут је од стране патријарха Кирила у ранг митрополита. После Малог входа Свете Литургије у храму Христа Спаситеља, прочитана је одлука Синода.
Пре годину дана, епископу бечком Илариону поверено је да води спољне односе, а априла 2009. је именован за архиепископа волоколамског.
Архиепископ саранско-мордовски Варсонофије је такође именован за митрополита, а епископи акабански Јоасаф, јегоровски Марко и сурошки Јелисеј за архиепископе.
СИНОДАЛНИ ХОР
Традиција некада чувеног Синодалног хора, који је прекинуо са радом 1919, сада се наставља. Обновљен је почетком године, а седиште му је у Москви, при једном храму у Одринки. Почетком фебруара извео је „Свеноћно бденије” Рахмањинова (дело 37), са изузетним мецосопраном Татјаном Жаранше и тенором Андрејем Немзером. Дело из 1915. године има двадесет тачака. Овом приликом сакупљени прилози биће дати организацији „Старост у радости” која се брине о старачким домовима. До изражаја је дошао грчки и украјински напев.
 Овим делом Рахмањинова, како се сматра, иако је било време светског рата, почиње „нова етапа руске хорске богослужбене композиције”.
Хор је настао у 17. веку у Петрограду, а процват је доживео у 19. веку. Алексеј Пузаков, садашњи диригент, покушаће да му врати стару славу.
НОВ КАТИХИЗИС
Руска Православна Црква припрема нов катихизам који ће се у форми знатно разликовати од садашњег, јер неће примењивати систем питање-одговор. Биће „подробан и свеобухватан”, неће обухватити само вероучење, већ и православно морално учење у најширем смислу. Садржаће бар четири поглавља, са радним насловима: 1. Бог и човек; 2. Црква и њено богослужење; 3. Живот у Христу (личност, породица, аскеза, молитва); 4. Црква и савремени свет. Два друга дела писаће и експерти за поједина питања. Одговори по разним темама преузеће се из социјалне доктрине Цркве, објављене пре више година. Но, за друге области нема савременијих званичних текстова и докумената, као на пример, како је речено, о посту. Нема истих мишљења када се у Божићном посту сме јести риба, питање је да ли треба имати потпуну сагласност, или у нечему и „различиту праксу”.
Председник радне групе за израду катихизиса је митрополит волоколамски Иларион. Група је именована од стране Синодалне библијско-богословске комисије и има 23 члана, клирика и мирјана, црквених историчара и канониста. Основане су и четири подгрупе. По његовим речима, рад на тексту, који још није почео, трајаће неколико следећих година. Сада се највише користи Катихизис светога Филарета (Дроздова), од пре око две стотине година, који користи језик и начин изражавања свога времена. Митрополит је истакао да се он не може прерадити, већ је потребан потпуно нов текст. Будући катихизис ће бити поднет на усвајање следећем Помесном сабору руске Цркве.
ЈУБИЛЕЈ ПАТРИЈАРШИЈЕ
У Букурешту је 4. фебруара свечано обележена 85. годишњица уздизања Румунске Православне Цркве у достојанство патријаршије. У свим храмовима у земљи и у дијаспори служено је благодарење, као и помен блаженопочившим првојерарсима Мирону (1925-1938), Никодиму (1939-1948), Јустинијану (1948-1977), Јустину (1977-1986) и Теоктисту (1986-2007). У Синодалној сали одржано је заседање Сталне скупштине црквенонародног савета Цркве.
Краљ Фердинанд Први је, након што је 1918. основана Румунија у новим границама, 25. јануара 1925. потписао закон о проглашењу Архиепископије угро-влашке у Патријаршију. Цариградска патријаршија је томосом (документ 1891), од 29. августа 1925. потврдила васпостављање Патријаршије.
БЕЗ КАНОНИЗАЦИЈЕ
Савез књижевника из Клужа затражио је од Букурештанске патријаршије да канонизује једног од највећих румунских писца и песника, Михаја Еминескуа (1850-1889). У образложењу се истиче да његово целокупно дело обухвата 48 томова и 14.000 страница, и да је био је патриота и православац.
Патријаршија је одговорила за неколико дана да јој таква молба није стигла од Клушке митрополије, која би била надлежна да испита предлоге и проследи их, како налаже устав Цркве. Патријаршијска Комисија за канонизацију сваки поступак дуго води, примењујући строге критеријуме, а један од њих је богоугодан живот, побожност, кандидата. Од 1950. до 2009. обављен је већи број канонизација, и нема месеца у години у коме нема по неколико позитивно решених предлога. Никада није поступано на брзину нити површно. Мотивација за причислење не треба да је да је неко био познат, патриота, или дао допринос култури.
Одговор Патријаршије није изненадио јавност. Еминеску је, сматра се, умро од сифилиса, живео у конкубинату, био „колебљив у вери”.
НОВА ПРАКСА
С обзиром на велики недостатак католичких свештеника у Швајцарској, бискуп Базела, Курт Кох, уз дозволу ватиканске Конгрегације за клир, уводи праксу рукополагања разведених који су стекли теолошко образовање. Стефан Шмит је прво био грађански разведен, онда је његов црквени брак пре више година анулиран, па тиме рукополагању, како је саопштено, ништа више не стоји као препрека.
Други кандидат је разведен, има петоро деце. Поступак поништења његовог црквеног брака је у току, и чим буде довршен, он ће бити рукоположен за свештеника.
Друге бискупије у Европи с пажњом и одобравањем прате догађаје у Базелу, са намером да и саме исто поступе.