Kroz hrišćanski svet

Novosti iz hrišćanskog sveta:

POSETA GRČKOJ
Carigradski patrijah Vartolomej posetio je poluostrvo Peloponez i Atinu.
U gradu Kalamata proglašen je za počasnog građanina, a na Tehnološkom obrazovnom institutu za počasnog doktora nauka „za zasluge za jelinstvo i Pravoslavlje”. Tu je održan i ekološki simpozijum na kome je patrijarh istakao da su u prošlom veku vođena dva krvava svetska rata, a sada je Treći svetski rat – protiv prirode. U Kalamatu su ovim povodom došli arhiepiskop atinski Jeronim i ceo politički vrh. Posećen je i Centar za dijalizu, manastir svetoga Joila a kasnije i gradić Mesinija i arheološka iskopavanja u njegovoj okolini
U prestonici se patrijarh obratio „Atinskoj pravnoj akademiji”, najviše govoreći o zaštiti prirodne sredine a na Jelinsko-britanskoj trgovinskoj komori je razmatrao savremenu ekonomsku krizu, važnost i prolaznost bogatstva i novca, propast i bedu (nastup vredan prevoda!). U Sofokleovoj ulici obišao je crkvenu narodnu kuhinju, gde se dnevno hrani 1.600 beskućnika i imigranata. Patrijarh i arhiepiskop su sami posluživali posetioce. Takođe, obratio se skupu nekadašnjih studenata Bogoslovske akademije na Halki. Razgledao je i obnovljen muzej Akropolisa, zatraživši da Britanija vrati odnete skulpture i stubove Partenona, i to „što pre”. Tu se zapaža „veličanstvenost antičke grčke civilizacije”.
Patrijarh Vartolomej je u Atini izjavio da je veoma zadovoljan panpravoslavnim susretom u Carigradu 2008. i potonjim konferencijama u Šambeziju kod Ženeve, u svrhu pripreme Velikog sabora. Kao vaseljenski patrijarh je srećan što su novi prvojerarsi Rusije i Rumunije, siguran je i Srbije, „nadahnuti željom za zajedničko svedočenje u današnjem svetu”.
DRŽAVLjANSTVO
Pre više meseci, carigradski patrijarh Vartolomej obavestio je sve arhijereje koji žive i deluju van Turske da bi poželjno bilo da preko Patrijaršije podnesu zahtev za dobijanje turskog državljanstva, kako bi, kada bude biran njegov naslednik, mogli biti kandidati. Turska ne dopušta da za patrijarha bude izabran strani državljanin.
Deset mitropolita sa Krita, koji ima poluautonoman status od Patrijaršije, sa arhiepiskopom iraklionskim Irinejem kao prvim među njima, pozitivno su reagovali na inicijativu patrijarha. Takođe i mitropoliti Dodekaneskih ostrva, dok su arhijereji iz Amerike obavestili većinom da nisu zainteresovani za ponudu.
Patrijarh Vartolomej (rođen 1940) želi da lista mogućih kandidata budućeg izbora bude što duža. U dogovoru sa turskim premijerom R. Erdoganom nađena je, po mišljenju Patrijaršije, „najbolja solucija”.
KIFISIJA I ILIJA
Sveti Sinod je pozdravio odluku parlamenta da se prestonička mitropolija Atika podeli i da se osnuju dve nove, Kifisija i Ilija. Debata u parlamentu bila je delom burna, opozicija je tvrdila da će to izazvati nove troškove za državu koja je ionako u krizi. Razjašnjeno je da je predviđen jedino izdatak za platu budućih mitropolita, koja iznosi 36.000 evra, dok će „ostala njihova službena lica” plaćati sama Crkva. Mitropolija Atika je bila jedna od najvećih i najbogatijih, a Kifisija važi kao središte „elite bogatih”.
Za podelu je dala saglasnost i Carigradska patrijaršija, što je bilo neophodno.
Sveti Sinod je razmotrio pitanje sticanja grčkog državljanstva od strane stranih imigranata i uslova za to. Tema je, kako je rečeno, „ozbiljna”, ima socijalne posledice, važno je da se polažu ispiti iz poznavanja grčkog i poznavanja kulture zemlje.
GODIŠNjICA INTRONIZACIJE
Moskovska patrijaršija je 1. februara obeležila prvu godišnjicu ustoličenja patrijarha Kirila. Svetoj Liturgiji je prisustvovalo oko 150 arhijereja i poglavar Crkve Češke i Slovačke, mitropolit Hristofor. Predstavnici klira, monaštva i vernika pozdravili su prvojerarha, a u večernjim satima priređen je veliki prijem. Tom prilikom je prvojerarh istakao da je proteklih godinu dana osećao pomoć Gospoda i „podršku verujućeg naroda”. Osim dana ustoličenja, ruska Crkva će svake godine obeležavati i imendan patrijarha – 24. maj.
Čestitke patrijarhu uputili su predsednik D. Medvedev i premijer V. Putin. Svi prestonički mediji ovim povodom objavili su analitičke tekstove pune pohvale za način upravljanja Crkvom, izmene koje je uveo i uspostavljen odnos saradnje sa državnim i društvenim institucijama. Posebno se stavlja težište na postignut sporazum sa državom da se, za sada eksperimentalno, u školski program uvede predmet poznavanja vere.
Dva dana pre ove godišnjice, u Moskvi je, pod predsedavanjem patrijarha, održano prvo zasedanje prezidijuma novog organa koji prati i usmerava delovanje Crkve između dva Sabora. „Mežsobornoe prisustvie” je u Pravoslavlju jedinstveno telo, druge Crkve ga nemaju. Odluku o njegovom uvođenju doneo je Sv. Sinod odluku 27. jula prošle godine.
Članovi su kako arhijereji, tako i rektori nekoliko crkvenih obrazovnih ustanova, više igumana i igumanija i neklirika. „Rođen je novi saborni organizam naše Crkve”, kao deo reforme upravljanja Moskovskom patrijaršijom, istaknuto je. Podsetilo se na to da je ista ideja postojala 1917. kada je Sabor razmatrao opštecrkvene reforme.
Osnovano je 13 međusaborskih komisija i imenovani predsednici, zamenici, sekretari i članovi. Na čelu većine komisija su arhijereji. One će se baviti pitanjima bogoslovlja, crkvenog upravljanja i sabornosti, crkvenim pravom, bogosluženjima, parohijskim životom i parohijskom praksom, organizacijom crkvene misije, organizacijom života manastira i monaštva, duhovnim obrazovanjem i verskom prosvetom, socijalnom delatnošću, odnosima sa državom i društvom, crkvenim raskolima, odnosima sa inoslavnima i drugim verama i pitanjima informativne delatnosti i odnosa sa sredstvima masovnog informisanja.
ARHIJEREJSKO SABRANjE
Pri Hramu Hrista Spasitelja
2. februara okupilo se 111 eparhijskih arhijereja, 39 vikarnih i pet penzionisanih, na Arhijerejsko sabranje, označeno nezvanično kao „mali Sabor”. Razmatrano je delovanje Crkve u proteklih godinu dana i usvojen obiman dokument u šest poglavlja, sa 38 podtačaka, kojima je obuhvaćen celokupan život i stremljenja crkve.
 Odobrene su izmene i reforme koje su do sada inicirane i sprovedene u oblasti pastirske, administrativne i sudske oblasti, korektivne reforme duhovnog obrazovanja i katihizacije, dijaloga sa državom, društvenim organizacijama i sferom ekonomije. Podržane su nove forme i metode rada sa mladima misionarske delatnosti. Prvojerarhu je zahvaljeno za rad na jačanju međupravoslavnog jedinstva i podržana je orijentacija u priprema svepravoslavnog Sabora, kao i koncept međureligijskog dijaloga. Posebna poglavlja su posvećena izdavačkoj i informativnoj aktivnosti.
Patrijarh je podneo izuzetno obiman referat. Zatražio je „rehristijanizaciju naroda”. Vreme gradnje skupih hramova i „paradnih proslava” je prošlo, treba skromno graditi. Prvojerarh je zatražio da sve eparhije imaju svoje sudove, kao što je naložio Sabor 2008. Sada ih ima samo nekoliko eparhija. Cilj je rešavanje sporova, konflikata između arhijereja i sveštenika, vernika i sveštenika, jačanje discipline i poretka. Razmotreno je finansijsko stanje Crkve u svetlu smanjenja prihoda. Eparhije su obavezne da uplaćuju u budžet patrijaršije. Patrijarh je zatražio da se sprovede „optimalizacija finansijskog sistema” Crkve.
Saopšteni su sledeći podaci: Moskovska patrijaršija sada ima 160 eparhija, 207 eparhijskih i vikarnih episkopa, 30.142 parohija, 28.434 sveštenika, 3.625 đakona i 788 manastira, od kojih je 402 ženskih. Za godinu dana osnovane su dve nove eparhije. Patrijarh je u isto vreme obavio sedam episkopskih hirotonija, posetio preko dvadeset eparhija i više zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza.
IMENOVANjA U MOSKVI
Arhiepiskop volokolamski Ilarion (Alfejev), zadužen u Moskovskoj patrijaršiji za spoljne poslove, uzdignut je od strane patrijarha Kirila u rang mitropolita. Posle Malog vhoda Svete Liturgije u hramu Hrista Spasitelja, pročitana je odluka Sinoda.
Pre godinu dana, episkopu bečkom Ilarionu povereno je da vodi spoljne odnose, a aprila 2009. je imenovan za arhiepiskopa volokolamskog.
Arhiepiskop saransko-mordovski Varsonofije je takođe imenovan za mitropolita, a episkopi akabanski Joasaf, jegorovski Marko i suroški Jelisej za arhiepiskope.
SINODALNI HOR
Tradicija nekada čuvenog Sinodalnog hora, koji je prekinuo sa radom 1919, sada se nastavlja. Obnovljen je početkom godine, a sedište mu je u Moskvi, pri jednom hramu u Odrinki. Početkom februara izveo je „Svenoćno bdenije” Rahmanjinova (delo 37), sa izuzetnim mecosopranom Tatjanom Žaranše i tenorom Andrejem Nemzerom. Delo iz 1915. godine ima dvadeset tačaka. Ovom prilikom sakupljeni prilozi biće dati organizaciji „Starost u radosti” koja se brine o staračkim domovima. Do izražaja je došao grčki i ukrajinski napev.
 Ovim delom Rahmanjinova, kako se smatra, iako je bilo vreme svetskog rata, počinje „nova etapa ruske horske bogoslužbene kompozicije”.
Hor je nastao u 17. veku u Petrogradu, a procvat je doživeo u 19. veku. Aleksej Puzakov, sadašnji dirigent, pokušaće da mu vrati staru slavu.
NOV KATIHIZIS
Ruska Pravoslavna Crkva priprema nov katihizam koji će se u formi znatno razlikovati od sadašnjeg, jer neće primenjivati sistem pitanje-odgovor. Biće „podroban i sveobuhvatan”, neće obuhvatiti samo veroučenje, već i pravoslavno moralno učenje u najširem smislu. Sadržaće bar četiri poglavlja, sa radnim naslovima: 1. Bog i čovek; 2. Crkva i njeno bogosluženje; 3. Život u Hristu (ličnost, porodica, askeza, molitva); 4. Crkva i savremeni svet. Dva druga dela pisaće i eksperti za pojedina pitanja. Odgovori po raznim temama preuzeće se iz socijalne doktrine Crkve, objavljene pre više godina. No, za druge oblasti nema savremenijih zvaničnih tekstova i dokumenata, kao na primer, kako je rečeno, o postu. Nema istih mišljenja kada se u Božićnom postu sme jesti riba, pitanje je da li treba imati potpunu saglasnost, ili u nečemu i „različitu praksu”.
Predsednik radne grupe za izradu katihizisa je mitropolit volokolamski Ilarion. Grupa je imenovana od strane Sinodalne biblijsko-bogoslovske komisije i ima 23 člana, klirika i mirjana, crkvenih istoričara i kanonista. Osnovane su i četiri podgrupe. Po njegovim rečima, rad na tekstu, koji još nije počeo, trajaće nekoliko sledećih godina. Sada se najviše koristi Katihizis svetoga Filareta (Drozdova), od pre oko dve stotine godina, koji koristi jezik i način izražavanja svoga vremena. Mitropolit je istakao da se on ne može preraditi, već je potreban potpuno nov tekst. Budući katihizis će biti podnet na usvajanje sledećem Pomesnom saboru ruske Crkve.
JUBILEJ PATRIJARŠIJE
U Bukureštu je 4. februara svečano obeležena 85. godišnjica uzdizanja Rumunske Pravoslavne Crkve u dostojanstvo patrijaršije. U svim hramovima u zemlji i u dijaspori služeno je blagodarenje, kao i pomen blaženopočivšim prvojerarsima Mironu (1925-1938), Nikodimu (1939-1948), Justinijanu (1948-1977), Justinu (1977-1986) i Teoktistu (1986-2007). U Sinodalnoj sali održano je zasedanje Stalne skupštine crkvenonarodnog saveta Crkve.
Kralj Ferdinand Prvi je, nakon što je 1918. osnovana Rumunija u novim granicama, 25. januara 1925. potpisao zakon o proglašenju Arhiepiskopije ugro-vlaške u Patrijaršiju. Carigradska patrijaršija je tomosom (dokument 1891), od 29. avgusta 1925. potvrdila vaspostavljanje Patrijaršije.
BEZ KANONIZACIJE
Savez književnika iz Kluža zatražio je od Bukureštanske patrijaršije da kanonizuje jednog od najvećih rumunskih pisca i pesnika, Mihaja Emineskua (1850-1889). U obrazloženju se ističe da njegovo celokupno delo obuhvata 48 tomova i 14.000 stranica, i da je bio je patriota i pravoslavac.
Patrijaršija je odgovorila za nekoliko dana da joj takva molba nije stigla od Kluške mitropolije, koja bi bila nadležna da ispita predloge i prosledi ih, kako nalaže ustav Crkve. Patrijaršijska Komisija za kanonizaciju svaki postupak dugo vodi, primenjujući stroge kriterijume, a jedan od njih je bogougodan život, pobožnost, kandidata. Od 1950. do 2009. obavljen je veći broj kanonizacija, i nema meseca u godini u kome nema po nekoliko pozitivno rešenih predloga. Nikada nije postupano na brzinu niti površno. Motivacija za pričislenje ne treba da je da je neko bio poznat, patriota, ili dao doprinos kulturi.
Odgovor Patrijaršije nije iznenadio javnost. Eminesku je, smatra se, umro od sifilisa, živeo u konkubinatu, bio „kolebljiv u veri”.
NOVA PRAKSA
S obzirom na veliki nedostatak katoličkih sveštenika u Švajcarskoj, biskup Bazela, Kurt Koh, uz dozvolu vatikanske Kongregacije za klir, uvodi praksu rukopolaganja razvedenih koji su stekli teološko obrazovanje. Stefan Šmit je prvo bio građanski razveden, onda je njegov crkveni brak pre više godina anuliran, pa time rukopolaganju, kako je saopšteno, ništa više ne stoji kao prepreka.
Drugi kandidat je razveden, ima petoro dece. Postupak poništenja njegovog crkvenog braka je u toku, i čim bude dovršen, on će biti rukopoložen za sveštenika.
Druge biskupije u Evropi s pažnjom i odobravanjem prate događaje u Bazelu, sa namerom da i same isto postupe.