Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Подворја Руске Православне Цркве у Београду поводом прве годишњице устоличења Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Г. Кирила уз саслужење београдског свештенства и старешине Подворја протојереја Виталија Тарасјева. У својој беседи, Његова Светост Патријарх је подсетио присутне на духовне и историјске везе између Србије и Русије и истакао посебну улогу Русије у судбини Српске Православне Цркве и српског народа.
 „Захваљујем Вам, оче Виталије, на предивним речима које тек треба да оправдам својим животом и радом на трону патријараха српских. Свестан сам своје одговорности, свестан сам висине у коју сам незаслужено уздигнут, али се надам у милост и благодат Божју да ћу умножити сав свој труд и учинити оно што Црква, народ наш и Бог очекују од мене. Мени је драго и благом Богу сам захвалан што сам на овај свети дан служио Свети Литургију у предивном руском храму у којем је служио мој добар пријатељ отац Виталије, деда садашњег проте, и мој драги Васја, друг са факултета. У њиховом храму, ту где су они служили и приносили Богу жртве за свој и читав народ православних хришћана и ја сам данас служио Господу заједно са свима светима и са свима вама, драга браћо и сестре, службу Богу живоме који нас прати у свим тренуцима наших живота и Богу којег носимо сви у срцима својим.
Ја знам колики је значај Руске Православне Цркве за наш малени српски народ. У дугом периоду времена сви наши учени богослови стицали су знање и побожност, али и веру у Руској цркви и од руског народа. Поменућу само једног међу великима: Митрополита Београдског Михајла, велику и свету личност, који је тамо узрастао, као и друге велике личности које су у Русију одлазиле и враћале се у Србију, а тамо стечено знање овде примењивали. Лично се сећам многих утицаја Руске цркве на наш народ, као и да је наш народ у својим најтежим тренуцима сву наду упућивао у Бога и своју браћу, свој народ по крви и вери, а донекле и по језику, руски народ и Руску Православну Цркву. Да не помињем друге бројне примере из наше мучне и страдалне историје, само 1915. годину, када је Србија била на коленима и када се очекивао крај наше историје и постојања. Тада је Руски Цар Николај Други учинио дело које српски народ никада не може заборавити. Скренуо је пажњу тадашњим савезницима да прихвате српску војску и српски народ, како им он не би учинио нешто што њима неће пријати. Тада је спасена Србија, а српска војска и народ благодарни успели су да се опораве и уз велики напор часно врате у своју отаџбину. Превелике су те заслуге и зато их се увек сећамо. Па и данас, сва наша нада упућује руском народу и власти, и нас радује што се Русија дигла на ноге и што је у могућности да у приликама које нама нису наклоњене, уз помоћ Божију, помаже и нама да останемо и опстанемо на овом ветровитом Балкану.
Благодаран сам Господу што сам у прилици да принесем ово молитвено пјеније за великог Руског Патријарха Кирила чију смо љубав и наклоност ми Срби итекако осетили. Слично свом претходнику Патријарху Алексију, неколико пута је посећивао Србију и њен најстрадалнији део - Косово и Метохију, тешио тамошњи народ и свештенике, уливао наду да Господ неће оставити Српско Косово. То је врло значајно у време када влада безнађе, када влада велика суровост. Надамо се да та нада неће бити пролазна. Захвалан сам Господу што учествујемо у годишњици управљања великом Руском Црквом, и великим руским народом Патријарха Кирила, који је много учинио и чини, а надамо се и да ће чинити за српски народ. Ми смо малени, али имамо нешто своје, имамо свој допринос словенској и светској култури и баштини, који смо оставили и створили, а надамо се да ће нам бити дата могућност да стварамо и убудуће. Ја желим његовој светости Патријарху Кирилу много здравља, и благодати Божје на том високом месту и трону, да дуго управља Руском Црквом и руским народом, и да оно пребогато наслеђе сачува, обогати и остави у наслеђе онима кој ће доћи после њега.
Молимо се Господу да нама и читавом свету у овом узбурканом времену дарује мир, разум и слогу међу народима. Да отклони велике разлике у мишљењима, чињењима и делању, и да нам Господ просветли ум да схватимо да смо народ Његов. А, ако смо народ Његов да чинимо оно што Он жели. Бог је створитељ читавог света, без обзира да ли је човек црн или бео, да ли је на вишем или нижем степену културе, има ли или нема велику историју, сви смо ми народ Божији. Све нас Господ љуби љубављу Својом и желео би Господ да се осећамо као Његова деца, а међусобно као браћа. Ми и јесмо браћа, јер сви носимо образ, лик Божји у себи по коме нас и Бог познаје и по коме треба да будемо познати једни другима.Зато нека нестане све оно што представља таму и страх овог света и времена, да заблиста свет и љубав Божија. Заблистаће љубав Божија према нама ако ми будемо имали љубави, а доказ да је имамо јесте да љубимо свакога човека. Не само ближње и пријатеље, него да волимо и непријатеље своје, што нам је и Господ заповедио. Љубити пријатеља свога са малим напором може свак, али да љуби непријатеља свога то може само човек који носи лик хрошћанина. Нека би нас Господ тиме обдарио и нека би нам Господ дао снаге да ово време пред дане Великог поста проведемо и у пост уђемо са свешћу и са знањем да са собом и у себи носимо велико бреме грехова. Али да исто тако знамо да је Бог премилостив, као у причи о Блудноме сину, чији је повратак очекивао и коме је показао пуну Божанску Очинску љубав. Да се сетимо себе и сазнања да нас Бог воли и овакве какви смо, да очекује да се вратимо у Његов загрљај, добри и милостиви, а милост Божија је бесконачна и безгранична. Нема греха које превазилази милост Божију, то треба да знамо! И највећи грешник је у милости Божијој. Ако се искрено покаје бива му опроштено све. Нека би нас све Господ благословио, све вас овде присутне, народ наш и народ руски.
Нека Господ Његовој Светости Патријарху Руском Кирилу да много здравља и много помоћи Своје, да дело које ради на месту на којем се налази учини, и да му покаже да је достојан тога места, на радост Божију и радост православног народа руског, и на радост читавог православног хришћанског рода!''
С.Л.
|
