Molitve za sestrinsku Crkvu i ruski narod

Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Irinej služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u hramu Podvorja Ruske Pravoslavne Crkve u Beogradu povodom prve godišnjice ustoličenja Njegove Svetosti Patrijarha moskovskog i cele Rusije G. Kirila uz sasluženje beogradskog sveštenstva i starešine Podvorja protojereja Vitalija Tarasjeva. U svojoj besedi, Njegova Svetost Patrijarh je podsetio prisutne na duhovne i istorijske veze između Srbije i Rusije i istakao posebnu ulogu Rusije u sudbini Srpske Pravoslavne Crkve i srpskog naroda.

„Zahvaljujem Vam, oče Vitalije, na predivnim rečima koje tek treba da opravdam svojim životom i radom na tronu patrijaraha srpskih. Svestan sam svoje odgovornosti, svestan sam visine u koju sam nezasluženo uzdignut, ali se nadam u milost i blagodat Božju da ću umnožiti sav svoj trud i učiniti ono što Crkva, narod naš i Bog očekuju od mene. Meni je drago i blagom Bogu sam zahvalan što sam na ovaj sveti dan služio Sveti Liturgiju u predivnom  ruskom hramu u kojem je služio moj dobar prijatelj otac Vitalije, deda sadašnjeg prote, i moj dragi Vasja, drug sa fakulteta. U njihovom hramu, tu gde su oni služili i prinosili Bogu žrtve za svoj i čitav narod pravoslavnih hrišćana i ja sam danas služio Gospodu zajedno sa svima svetima i sa svima vama, draga braćo i sestre, službu Bogu živome koji nas prati u svim trenucima naših života i Bogu kojeg nosimo svi u srcima svojim.

Ja znam koliki je značaj Ruske Pravoslavne Crkve za naš maleni srpski narod. U dugom periodu vremena svi naši učeni bogoslovi sticali su znanje i pobožnost, ali i veru u Ruskoj crkvi i od ruskog naroda. Pomenuću samo jednog među velikima: Mitropolita Beogradskog Mihajla, veliku i svetu ličnost, koji je tamo uzrastao, kao i druge velike ličnosti koje su u Rusiju odlazile i vraćale se u Srbiju, a tamo stečeno znanje ovde primenjivali. Lično se sećam mnogih uticaja Ruske crkve na naš narod, kao i da je naš narod u svojim najtežim trenucima svu nadu upućivao u Boga i svoju braću, svoj narod po krvi i veri, a donekle i po jeziku, ruski narod i Rusku Pravoslavnu Crkvu. Da ne pominjem druge brojne primere iz naše mučne i stradalne istorije, samo 1915. godinu, kada je Srbija bila na kolenima i kada se očekivao kraj naše istorije i postojanja. Tada je Ruski Car Nikolaj Drugi učinio delo koje srpski narod nikada ne može zaboraviti. Skrenuo je pažnju tadašnjim saveznicima da prihvate srpsku vojsku i srpski narod, kako im on ne bi učinio nešto što njima neće prijati. Tada je spasena Srbija, a srpska vojska i narod blagodarni uspeli su da se oporave i uz veliki napor časno vrate u svoju otadžbinu. Prevelike su te zasluge i zato ih se uvek sećamo. Pa i danas, sva naša nada upućuje ruskom narodu i vlasti, i nas raduje što se Rusija digla na noge i što je u mogućnosti da u prilikama koje nama nisu naklonjene, uz pomoć Božiju, pomaže i nama da ostanemo i opstanemo na ovom vetrovitom Balkanu.
Blagodaran sam Gospodu što sam u prilici da prinesem ovo molitveno pjenije za velikog Ruskog Patrijarha Kirila čiju smo ljubav i naklonost mi Srbi itekako osetili. Slično svom prethodniku Patrijarhu Aleksiju, nekoliko puta je posećivao Srbiju i njen najstradalniji deo - Kosovo i Metohiju, tešio tamošnji narod i sveštenike, ulivao nadu da Gospod neće ostaviti Srpsko Kosovo. To je vrlo značajno u vreme kada vlada beznađe, kada vlada velika surovost. Nadamo se da ta nada neće biti prolazna. Zahvalan sam Gospodu što učestvujemo u godišnjici upravljanja velikom Ruskom Crkvom, i velikim ruskim narodom Patrijarha Kirila, koji je mnogo učinio i čini, a nadamo se  i da će činiti za srpski narod. Mi smo maleni, ali imamo nešto svoje, imamo svoj doprinos slovenskoj i svetskoj kulturi i baštini, koji smo ostavili i stvorili, a nadamo se da će nam biti data mogućnost da stvaramo i ubuduće. Ja želim njegovoj svetosti Patrijarhu Kirilu mnogo zdravlja, i blagodati Božje na tom visokom mestu i tronu, da dugo upravlja Ruskom Crkvom i ruskim narodom, i da ono prebogato nasleđe sačuva, obogati i ostavi u nasleđe onima koj će doći posle njega.

Molimo se Gospodu da nama i čitavom svetu u ovom uzburkanom vremenu daruje mir, razum i slogu među narodima. Da otkloni velike razlike u mišljenjima, činjenjima i delanju, i da nam Gospod prosvetli um da shvatimo da smo narod Njegov. A, ako smo narod Njegov da činimo ono što On želi. Bog je stvoritelj čitavog sveta, bez obzira da li je čovek crn ili beo, da li je na višem ili nižem stepenu kulture, ima li ili nema veliku istoriju, svi smo mi narod Božiji. Sve nas Gospod ljubi ljubavlju Svojom i želeo bi Gospod da se osećamo kao Njegova deca, a međusobno kao braća. Mi i jesmo braća, jer svi nosimo obraz, lik Božji u sebi po kome nas i Bog poznaje i po kome treba da budemo poznati jedni drugima.Zato neka nestane sve ono što predstavlja tamu i strah ovog sveta i vremena, da zablista svet i ljubav Božija. Zablistaće ljubav Božija prema nama ako mi budemo imali ljubavi, a dokaz da je imamo jeste da ljubimo svakoga čoveka. Ne samo bližnje i prijatelje, nego da volimo i neprijatelje svoje, što nam je i Gospod zapovedio. Ljubiti prijatelja svoga sa malim naporom može svak, ali da ljubi neprijatelja svoga to može samo čovek koji nosi lik hrošćanina. Neka bi nas Gospod time obdario i neka bi nam Gospod dao snage da ovo vreme pred dane Velikog posta provedemo i u post uđemo sa svešću i sa znanjem da sa sobom i u sebi nosimo veliko breme grehova. Ali da isto tako znamo da je Bog premilostiv, kao u priči o Bludnome sinu, čiji je povratak očekivao i kome je pokazao punu Božansku Očinsku ljubav. Da se setimo sebe i saznanja da nas Bog voli i ovakve kakvi smo, da očekuje da se vratimo u Njegov zagrljaj, dobri i milostivi, a milost Božija je beskonačna i bezgranična. Nema greha koje prevazilazi milost Božiju, to treba da znamo! I najveći grešnik je u milosti Božijoj. Ako se iskreno pokaje biva mu oprošteno sve. Neka bi nas sve Gospod blagoslovio, sve vas ovde prisutne, narod naš i narod ruski.
Neka Gospod Njegovoj Svetosti Patrijarhu Ruskom Kirilu da mnogo zdravlja i mnogo pomoći Svoje, da delo koje radi na mestu na kojem se nalazi učini, i da mu pokaže da je dostojan toga mesta, na radost Božiju i radost pravoslavnog naroda ruskog, i na radost čitavog pravoslavnog hrišćanskog roda!''
S.L.