Годину у коју смо ушли садашња генерација упамтиће по датуму Васкрса који пада најраније што може – 22. марта Јулијанског календара, односно 4. априла Григоријанског календара. Читаоцу скрећемо пажњу да су сви датуми у овом раду наведени по Јулијанском календару.
Васкрс је покретан празник који по одлуци отаца Првог Васељенског сабора треба да се празнује у прву недељу која дође после пуног месеца после пролећне равнодневице. Тако се поступало све док је Александријска црква израчунавала датум Васкрса тек пошто од својих астронома добије датум пуног месеца по пролећној равнодневици. Да се не би за сваку годину посебно израчунавао датум Васкрса, покушало се са дугорочним израчунавањем. После многих покушаја, у 6. веку је општеприхваћен пројекат опата Дионисија Малог који је урадио рачун за круг од 532 године, назван Велики индиктион или Неизходимаја пасхалија, који је добијен као производ круга сунца и круга месеца (28х19). Нажалост, Велики индиктион био је тачан само првих стотину година, а онда је почело са грешкама. У нашем времену дешава се да православе цркве не славе Васкрс по одлуци Првог Васељенског сабора у прву, него у другу недељу по пуном месецу, па чак и по другом пуном месецу по пролећној равнодневици.
Пасахални елементи који прате датум најранијег Васкрса јесу: пасхално слово А, кључ границе 1, недељни број 3, недељно слово Г. Остали пасхални елементи (круг сунца, круг месеца, основак и епакта) променљиви су. У једном кругу Великог индиктиона, тј. у 532 године, Васкрс 22. марта пада четири пута: три пута у простој а једном у преступној години. У једном индиктиону то су 70. 165. 260. и 507. година. У 13. индиктиону (877-1408) то су биле године: 946. 1041. 1136. 1383; у 14. индиктиону (1409-1940): 1478. 1573. 1668. 1915; у текућем, 15. индиктиону (1941-2472): 2010. 2105. 2200. и 2447. У сваком кругу прва, друга и четврта година су просте, а трећа је преступна (код нас штампана у болду). Учесталост пасхалног слова А, и најранијег датума Васкрса јесте: 95-95-95-247. Према томе, неки наш савременик-стогодишњак могао је из свог дечачког доба да запамти рани Васкрс ратне 1915. године.
Црквена година обухвата делове у две садашње календарске године, јер траје од 1. септембра једне до 31. августа следеће године. Типик и искуство предвидели су све могућности до којих долази у пасхалији, при чему постоји разлика између простих и преступних година за период до 28/29. фебруара, а после тога је исто и за просте и за преступне године. У делу године који покривају оба триода (посни и цветни) одређен је положај непокретних и покретних великих празника, значајнијих светачких празника, почетак и дужина поста светих Апостола, седмични дан Петровдана, покладе Богородичиног поста и седмични дан Богородичиног успења. Поступак је двојак: непокретним празницима (с обзиром да им је датум познат) одређује се положај у триоду, а покретни празници, чији је положај у триоду познат, лоцирају се датумски. Као временска орјентација у текућим месецима не служе датуми, него празници који падају у месеце за време посног и цветног триода и то: Трифун (1. фебруар), Евдокија (1. март), Марија Египћанка (1. април), Јеремија (1. мај), и Јустин Филозоф (1. јун). При том, помињу се само онда када улазе у време триода; ако су изван триода не помињу се у Азбучној пасхалији.
Ако је година проста, као што је случај са 2010. треба имати на уму следеће сустицаје. Рођење Христово пада у четвртак, месојеђе трају 32 дана (најкраће могуће), венчане недеље 19 дана (најкраће што је могуће). Триод почиње 11. јануара, месопусна недеља пада 25. јануара. Три Јерарха падају у сиропусни петак, а како тог дана нема Литургије (изузетак су Сретење и храмовна Слава), то се њихова служба врши дан раније, при чему се комбинују триодска и празнична служба, а трпеза је разрешена на бели мрс. Сиропусна недеља 1. фебруара на св. Трифуна. Сретење Господње пада у понедељак прве седмице Поста, али с обзиром да тог дана нема Литургије, она се служи дан раније у сиропусну недељу, при чему се комбинују служба васкрсна, триодска, светог Трифуна и празнична. Средопосница 25. фебруара.
Није везано за текућу годину, али да читаоца упознамо са сустицајима који настају преступне године: Рођење Христово пада у среду; месојеђе трају 33 дана, венчане недеље трају 20 дана. Триод почиње 12. јануара, а месопусна недеља пада 26. јануара. Три Јерарха падају у сиропусни четвртак, а свети Трифун у сиропусну суботу. Сиропусна недеља пада 2. фебруара, на Сретење Господње. Средопосница 26. фебруара.
Све остале могућности после 28/29. фебруара исте су за просту и за преступну годину. Евдокија у четврту недељу поста. Младенци у понедељак шесте седмице поста. Цвети 15. марта, Васкрс 22. марта. Благовести у Светлу среду. Марија Египћанка у среду друге седмице по Васкрсу. Преполовљење 15. априла, Ђурђевдан је у четвртак пете седмице по Васкрсу. Вазнесење 30. априла. Пророк Јеремија у петак шесте, а Јован Богослов у петак седме седмице по Васкрсу, тј. на оданије Вазнесења. Свети Никола летњи у суботу на духовске задушнице. Духови 10. маја, Ћирило и Методије на духовски понедељак. Недеља свих светих 17. маја. Петров пост траје 42 дана (најдуже могуће). Петровдан у понедељак. Покладе Богородичиног поста у четвртак 30. јула, Богородичино успеније у суботу. У календару издање САСинода СПЦ за 2010. наведена је примедба да сретењску службу треба служити дан раније, али није наведена примедба да тако треба да се поступи и са празником Три Јерарха. Сматрамо да је било боље у календару одштампати те празнике на дан када ће да им се врши служба, овако ће народ да дође у цркву на датум Три Јерарха и сазнати да је служба била – дан раније.
Пасхалија одређује и почетак свих столпова у календарској години. Први столп: 24. маја, гл(ас) 1, ев(анђеље) в(аскрсно) 2; Други столп: 19. јула, гл. 1, евв 10; Трећи столп: 13. септембра, гл. 1, евв 7; Четврти столп: 8. новембра (арханђел Михаил), гл. 1, евв 4; Пети столп: 3. јануара, гл. 1, евв 1; и Шести столп: 28. фебруара (преступне године 27. фебруара), гл. 1, евв 9.
Слободни смо да приметимо како се ове године Васкрс празнује сходно одлуци Првог Васељенског сабора: пролећна равнодневица је 7. марта у 18h, и 32min; пун месец 17. марта у 04h и 25min; јеврејска пасха 21. марта. Правилно је што се Васкрс празнује одмах у прву недељу – 22. марта. Ове године Васкрс се истог датума празнује код свих хришћана: православних, римокатолика и протестаната.
|
