Neke odlike Pashalije 2010. godine

Godinu u koju smo ušli sadašnja generacija upamtiće po datumu Vaskrsa koji pada najranije što može – 22. marta Julijanskog kalendara, odnosno 4. aprila Grigorijanskog kalendara. Čitaocu skrećemo pažnju da su svi datumi u ovom radu navedeni po Julijanskom kalendaru.

Vaskrs je pokretan praznik koji po odluci otaca Prvog Vaseljenskog sabora treba da se praznuje u prvu nedelju koja dođe posle punog meseca posle prolećne ravnodnevice. Tako se postupalo sve dok je Aleksandrijska crkva izračunavala datum Vaskrsa tek pošto od svojih astronoma dobije datum punog meseca po prolećnoj ravnodnevici. Da se ne bi za svaku godinu posebno izračunavao datum Vaskrsa, pokušalo se sa dugoročnim izračunavanjem. Posle mnogih pokušaja, u 6. veku je opšteprihvaćen projekat opata Dionisija Malog koji je uradio račun za krug od 532 godine, nazvan Veliki indiktion ili Neizhodimaja pashalija, koji je dobijen kao proizvod kruga sunca i kruga meseca (28h19). Nažalost, Veliki indiktion bio je tačan samo prvih stotinu godina, a onda je počelo sa greškama. U našem vremenu dešava se da pravoslave crkve ne slave Vaskrs po odluci Prvog Vaseljenskog sabora u prvu, nego u drugu nedelju po punom mesecu, pa čak i po drugom punom mesecu po prolećnoj ravnodnevici.
Pasahalni elementi koji prate datum najranijeg Vaskrsa jesu: pashalno slovo A, ključ granice 1, nedeljni broj 3, nedeljno slovo G. Ostali pashalni elementi (krug sunca, krug meseca, osnovak i epakta) promenljivi su. U jednom krugu Velikog indiktiona, tj. u 532 godine, Vaskrs 22. marta pada četiri puta: tri puta u prostoj a jednom u prestupnoj godini. U jednom indiktionu to su 70. 165. 260. i 507. godina. U 13. indiktionu (877-1408) to su bile godine: 946. 1041. 1136. 1383; u 14. indiktionu (1409-1940): 1478. 1573. 1668. 1915; u tekućem, 15. indiktionu (1941-2472): 2010. 2105. 2200. i 2447. U svakom krugu prva, druga i četvrta godina su proste, a treća je prestupna (kod nas štampana u boldu). Učestalost pashalnog slova A, i najranijeg datuma Vaskrsa jeste: 95-95-95-247. Prema tome, neki naš savremenik-stogodišnjak mogao je iz svog dečačkog doba da zapamti rani Vaskrs ratne 1915. godine.
Crkvena godina obuhvata delove u dve sadašnje kalendarske godine, jer traje od 1. septembra jedne do 31. avgusta sledeće godine. Tipik i iskustvo predvideli su sve mogućnosti do kojih dolazi u pashaliji, pri čemu postoji razlika između prostih i prestupnih godina za period do 28/29. februara, a posle toga je isto i za proste i za prestupne godine. U delu godine koji pokrivaju oba trioda (posni i cvetni) određen je položaj nepokretnih i pokretnih velikih praznika, značajnijih svetačkih praznika, početak i dužina posta svetih Apostola, sedmični dan Petrovdana, poklade Bogorodičinog posta i sedmični dan Bogorodičinog uspenja. Postupak je dvojak: nepokretnim praznicima (s obzirom da im je datum poznat) određuje se položaj u triodu, a pokretni praznici, čiji je položaj u triodu poznat, lociraju se datumski. Kao vremenska orjentacija u tekućim mesecima ne služe datumi, nego praznici koji padaju u mesece za vreme posnog i cvetnog trioda i to: Trifun (1. februar), Evdokija (1. mart), Marija Egipćanka (1. april), Jeremija (1. maj), i Justin Filozof (1. jun). Pri tom, pominju se samo onda kada ulaze u vreme trioda; ako su izvan trioda ne pominju se u Azbučnoj pashaliji.  
Ako je godina prosta, kao što je slučaj sa 2010. treba imati na umu sledeće susticaje. Rođenje Hristovo pada u četvrtak, mesojeđe traju 32 dana (najkraće moguće), venčane nedelje 19 dana (najkraće što je moguće). Triod počinje 11. januara, mesopusna nedelja pada 25. januara. Tri Jerarha padaju u siropusni petak, a kako tog dana nema Liturgije (izuzetak su Sretenje i hramovna Slava), to se njihova služba vrši dan ranije, pri čemu se kombinuju triodska i praznična služba, a trpeza je razrešena na beli mrs. Siropusna nedelja 1. februara na sv. Trifuna. Sretenje Gospodnje pada u ponedeljak prve sedmice Posta, ali s obzirom da tog dana nema Liturgije, ona se služi dan ranije u siropusnu nedelju, pri čemu se kombinuju služba vaskrsna, triodska, svetog Trifuna i praznična. Sredoposnica 25. februara.
Nije vezano za tekuću godinu, ali da čitaoca upoznamo sa susticajima koji nastaju prestupne godine: Rođenje Hristovo pada u sredu; mesojeđe traju 33 dana, venčane nedelje traju 20 dana. Triod počinje 12. januara, a mesopusna nedelja pada 26. januara. Tri Jerarha padaju u siropusni četvrtak, a sveti Trifun u siropusnu subotu. Siropusna nedelja pada 2. februara, na Sretenje Gospodnje. Sredoposnica 26. februara.
Sve ostale mogućnosti posle 28/29. februara iste su za prostu i za prestupnu godinu. Evdokija u četvrtu nedelju posta. Mladenci u ponedeljak šeste sedmice posta. Cveti 15. marta, Vaskrs 22. marta. Blagovesti u Svetlu sredu. Marija Egipćanka u sredu druge sedmice po Vaskrsu. Prepolovljenje 15. aprila, Đurđevdan je u četvrtak pete sedmice po Vaskrsu. Vaznesenje 30. aprila. Prorok Jeremija u petak šeste, a Jovan Bogoslov u petak sedme sedmice po Vaskrsu, tj. na odanije Vaznesenja. Sveti Nikola letnji u subotu na duhovske zadušnice. Duhovi 10. maja, Ćirilo i Metodije na duhovski ponedeljak. Nedelja svih svetih 17. maja. Petrov post traje 42 dana (najduže moguće). Petrovdan u ponedeljak. Poklade Bogorodičinog posta u četvrtak 30. jula, Bogorodičino uspenije u subotu. U kalendaru izdanje SASinoda SPC za 2010. navedena je primedba da sretenjsku službu treba služiti dan ranije, ali nije navedena primedba da tako treba da se postupi i sa praznikom Tri Jerarha. Smatramo da je bilo bolje u kalendaru odštampati te praznike na dan kada će da im se vrši služba, ovako će narod da dođe u crkvu na datum Tri Jerarha i saznati da je služba bila – dan ranije.
Pashalija određuje i početak svih stolpova u kalendarskoj godini. Prvi stolp: 24. maja, gl(as) 1, ev(anđelje) v(askrsno) 2; Drugi stolp: 19. jula, gl. 1, evv 10; Treći stolp: 13. septembra, gl. 1, evv 7; Četvrti stolp: 8. novembra (arhanđel Mihail), gl. 1, evv 4; Peti stolp: 3. januara, gl. 1, evv 1; i Šesti stolp: 28. februara (prestupne godine 27. februara), gl. 1, evv 9.
Slobodni smo da primetimo kako se ove godine Vaskrs praznuje shodno odluci Prvog Vaseljenskog sabora: prolećna ravnodnevica je 7. marta u 18h, i 32min; pun mesec 17. marta u 04h i 25min; jevrejska pasha 21. marta. Pravilno je što se Vaskrs praznuje odmah u prvu nedelju – 22. marta. Ove godine Vaskrs se istog datuma praznuje kod svih hrišćana: pravoslavnih, rimokatolika i protestanata.