Obuzdajmo gordost i sujetu - praštajmo!

Nastupili su dani Velikog posta. Ove godine biće više nepoznanica i više začuđenih komentara na tu temu, jer sam post počinje mnogo ranije nego što smo navikli. A zapravo, nema ničeg neobičnog: još pre 14 vekova, u „knjigama starostavnim”, za ovo, 2010. leto Gospodnje izračunato je da Vaskrs biva najranije moguće: 22. marta (4. aprila po sekularnom kalendaru). Na prste jedne ruke mogu se nabrojati takvi slučajevi u periodu od 532 godine (detaljno o računanju pashalnih datuma u ovom broju Pravoslavlja piše prota Radomir Milošević), tako da će sledeći takav slučaj biti tek 2105. godine. Za 95 godina.

„Pa to niko od nas neće dočekati!”, pomisliće mnogi. Hoće, dočekaće. Dočekaće neka od dečice koju upravo u ovo, naše vreme Gospod priziva u svoj svet, da bi ih vodio samo Njemu znanim putevima, mimo svih ovozemnih (bolje reći „prizemnih”) računica i „sigurnih informacija” iz „pouzdanih izvora”. Zar 95 nije upravo broj zemnih godina nedavno upokojenog patrijarha Pavla za koga su, još kao mladića, lekari rekli da „od njega nema ništa”: tuberkuloza, neće još dugo... Mladi Gojko, potonji Svjatjejši patrijarh Pavle, nije se poveo za ovozemaljskim računicama, nego za rečima Onog čija uvek biva prva i poslednja. I Gospod je preuzeo njegovo breme (v. Mt 11, 28-30), podario mu dug život i udostojio ga da nam svima bude očigledan primer i potvrda Gospodnjih reči: „Ovaj se rod (demonski, nap. M. P.) ničim ne može isterati, do molitvom i postom” (Mk 9, 29).
Veliki post, Vaskrsni, Časni, Velika Četrdesetnica... Različita imena za period koji svake godine, zajedno sa Velikom (Strastnom) sedmicom, traje sedam nedelja i završava se Vaskrsom, Praznikom nad praznicima. Prvih dana prve nedelje Posta (koja se zove Čista nedelja), u hramovima se ne služi Sveta Liturgija, a oni kojima zdravlje dozvoljava uopšte ne jedu. Uz retke izuzetke, posni dani do Vaskrsa protiču uz trpezu „na vodi”, dakle bez ribe i ulja. Naravno, ovo važi za one kojima to dopuštaju zdravstveno stanje i ostale okolnosti. Podsetimo se šta o tome kaže sveti Vasilije Veliki: „U duhovnom postu mera je jedna i važi za sve – potpuno udaljenje od svega što vodi grehu. A što se tiče uzdržavanja od hrane, tu su mera i način upotrebe različiti: zavise kod svakoga od njegovog uzrasta, zanimanja i stanja tela. Zato je nemoguće podvesti pod jedno pravilo sve koji se nalaze u školi pobožnosti. No, odredivši meru uzdržanja za zdrave i podvižnike, mi prepuštamo razboritosti nastojatelja da u tome vrši pametne izmene. Hranu, pak, bolesniku ili umornome od teških radova, ili onome koji ide na težak rad, na put ili na bilo kakav težak posao, nastojatelji su dužni da udešavaju prema potrebi. Jer nije pametno, uzimajući hranu za održavanje tela, tom istom hranom vojevati protiv tela i smetati mu u vršenju zapovesti. U svakoj vrsti hrane treba pretpostavljati onu koja se lakše nabavlja, da se ne bismo, pod izgovorom posta, bavili oko spremanja omiljenih i skupih jela”.
Na nedeljnom Večernju uoči posta, svi pravoslavni sveštenici, monasi i mirjani zamolili su se međusobno za oproštaj. Prošteno Večernje datira iz davnih dana, a u manastirima se i danas prvi dani Čiste nedelje provode praktično bez ikakve međusobne komunikacije.
Vreme je, dakle, praštanja. Izvršavanja one jedine obaveze koju preuzimamo uvek kada izgovaramo Molitvu Gospodnju, pa kažemo: „I oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo dužnicima svojim”. Da je sreće, i da naša, ljudska priroda nije ovakva kakva jeste, ne bismo se te svoje obaveze podsećali u ove dane početka Časnog posta, nego bismo opraštali svakog dana. Ovako, ostaje nam uzdanje u Gospoda, koji zna našu „meru”; On nas sigurno neće ni preceniti, ali ni potceniti. A na nama je da obuzdavamo grehovne porive (kojima smo svi podložni), na prvom mestu gordost i sujetu. U suprotnom, ako im dozvolimo da ovladaju nama i da nam određuju naše postupke, ovi smrtni gresi će nas načiniti nepomenikovim oruđem u borbi protiv naših bližnjih, a u konačnom ishodu i protiv nas samih. Ne daj, Bože! Opraštajmo, zato, jedni drugima i mirimo se „dok smo na putu”, da nas ne bi zadesilo (v. Mt 5,25) ono što neminovno snalazi sve one koji čine suprotno. Tako i vi, dragi čitaoci, ako nalazite da zbog nečega treba, oprostite svome Pravoslavlju i njegovom grešnom uredniku, da bismo kako valja započeli sedmonedeljnu velikoposnu plovidbu ka Prazniku nad praznicima – Vaskrsu.