Први велики владар српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне државе, бранитељ Православља, Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви, и ове је године свечано прослављен у свим Епархијама Српске православне цркве и у свим српским земљама. опширније »

У мају 2009. године навршило се 165 година од оснивања Народног музеја у Београду. За дан оснивања музеја није узет датум када је 9. маја 1844. године Музеуму српском на дар пристигао сребрни новац, већ дан касније. опширније »

У далматинском градићу Книн, у коме су, као и у свим околним селима, Срби били већинско становништво, није било православног храма који би задовољавао потребе већинског становништва. Зато је владика далматински Стефан Боца настојао да се зида нови храм. Његово настојање је, међутим, годинама било неуспешно. Прекретница је била после рушења храма светих апостола Ћирила и Методија на Вису, острву у Јадранском мору. опширније »

Да ли је ико учинио оно што сам тражио? Да ли се, дакле, ико помолио Богу и за нас и за све тијело Цркве, како би се угасио пожар настао од сујете, која наноси штету свему тијелу, која једно тијело раздељује на многе дијелове и разара љубав? Баш као што дивља звијер, напада племенито и њежно тијело, немоћно да се брани, тако и она зари своје гадне зубе, и испусти отров и испуни великим смрадом; па једне одсјекавши баци, друге - изгризе, а треће прождера. И да је било очима видјети сујету и Цркву, угледао би се биједни призор, много гори од онога што се у арени догађа: тијело оборено на земљу, а она (сујета) одозго притисла, на све стране вреба и над палима господари, никако се (од њих) не удаљујући нити их жалећи. опширније »

Као што је познато, према античким и средњовековним схватањима свет се састоји од четири елемента или четири стихије: земље, воде, ваздуха и ватре. Од ова четири елемента, на икони су присутна два, и то она два која су међусобно највише супротстављена – земља и ватра, или, тачније речено, земља која је проникнута, која је преображена ватром. Земља и ватра образују ново јединство које, истовремено, представља повратак ка почетку стварања. опширније »

Валериј Алексејев је рођен 23. октобра 1953. године у Астрахану. Дипломирао је историју на Државном универзитету. Од 1994. до 2003. године радио је као саветник председника Државне думе Федералне скупштине. У исто време био је члан Комисије о верским удружењима Владе Руске Федерације. Одбранио је докторску дисертацију из философије на Московском државном универзитету Ломоносов на тему „Изазови државно-црквених односа у 20. веку”. Од 1994. предаје на Московском државном универзитету. опширније »

Дубоко сам убеђен да се о свакој појави, углавном, може адекватно судити само унутар контекста у ком је она настала и развијала се. Стога, богословље сваког оца Цркве треба проучавати, колико код је могуће, у вези са историјском, теолошком, културолошком и језичком ситуацијом у којој је он живео. опширније »

Налазимо се у времену који многи називају ером савремене информационе технологије. Шта је то што нам нуде савремене информационе технологије? Интернет је технологија која се данас највише користи у пословној и приватној комуникацији. Постоји мишљење да је он у служби зла. Да ли се, можда, ради о злоупотреби интернета од стране човека? Колико деца користе интернет? Да ли је човек постао роб сопственог изума? опширније »

Гајо Пантелић и Петар Јокић су скромнији од Ђурића. и самим тим реалнији. У време пред устанак, они су сасвим споредни и о припремама знају само онолико колико им Црни Ђорђе лично о томе саопштава. Нигде не наступају заједно. опширније »