Новости из хришћанског света:
ПАТРИЈАРХ ВАРТОЛОМЕЈ
Поводом 70-годишњице живота цариградског и васељенског патријарха Вартоломеја, честитке су му упућене из целог света.
Патријарх је рођен 29. фебруара 1940. на егејском острву Имброс. Образовао се на Халки, потом у Риму, Босију и Минхену. За ђакона је рукоположен 1961, а за свештеника 1969. године. За митрополита филаделфијског хиротонисан је 1973, а 1990. за митрополита халкидонског. За васељенског патријарха 270. наследника светога апостола Андреја Првозваног, изабран је 22. октобра 1991. Говори грчки, турски, немачки, енглески, итајијански и француски. Велики број универзитета прогласио је патријарха Вартоломеја за почасног доктора наука, између осталог у Атини, Солуну, Јанини, Патрасу, Џорџтауну, Јелу, Манили, Лондону, Единбургу, Лавову, Москви, Болоњи, Букурешту... Амерички Конгрес му је 1997. доделио „Златну медаљу”. Патријарх је посетио све помесне православне цркве, затим Ватикан (више пута), Уједињене нације, Унеско, Европски парламент... Патријарх је иницијатор већег броја еколошких конференција за заштиту мора и река, између осталог и Дунава и Јадранског мора.
Свет га сматра „духовним вођом три стотина милиона православаца света” и изузетно цени његово залагање за православно јединство, међухришћанске и међурелигијске односе, као и за очување природне средине на целој планети.
ЦАРИГРАД – АТИНА
На релацији између Цариградске патријаршије и Атинске архиепископије дошло је до одређених несагласја. У Недељу Православља на Фанару је боравио митрополит Кавале, Прокопије да би разговарао са патријархом Вартоломејем о, како је рекао, „лаким сметњама и појединачним случајевима” у односима измељу „кћери (Атине) и мајке (Константинопоља”. Обе стране као основу односа сматрају томос о аутокефалији Атине (из 1850) и „Закон о митрополијама нових територија” из 1928. године.
Разлике у гледиштима настале су поводом поделе митрополије Атика и статуса бившег митрополита Атике, сада само монаха, Пантелејмона. „Кад се лети авионом, на путу се десе мање турбуленције, али опет се срећно стигне на циљ”, тако описује митрополит међусобне односе двеју Цркава. Патријарх Вартоломеј је гарант православног јединства, то је циљ и његовог путовања у Москву маја ове године. Поштовање права првог трона Православља треба да се увек има у виду у целом православном свету, сматра он. Стални Синод у Атини разматрао је односе са Цариградом 19. фебруара „ради успостављања међусобног поверења”.
ЦВЕТНИ ТРИОД
Одељење за богослужбене књиге Московске патријаршије обавестило је јавност да је одштампано ново издање Цветног триода на црквенословенском језику, двобојно (црна и црвена слова). Узор му је триод са краја 19. века. Сада су слова далеко крупнија, формат је угоднији, типографија је изузетног квалитета. После „Пентикостариона”, молитава и богослужења између Пасхе и Недеља свих светих, у Триоду се налазе објашњења како служити с обзиром на датуме и покретљивост одређених празника..
Посни триод, објављен пре две године, такође одговара високим стандардима.
ПОЛЕМИКА О КАТИХИЗИСУ
Библијско-богословска синодална комисија Московске патријаршије поново је образложила зашто је у току израда новог катихизиса, на основу одлуке Светог Синода од 25. децембра прошле године. Он треба да је јасан свима који га користе, да је на савременом руском језику и „свима разумљив”.
Зилотски кругови су критиковали одлуку о изради новог катихизиса којим би се заменио онај од пре две стотине година, написан од светог Филарета. Питају „ко може боље да напише него један светитељ?”, сматрајући да је Црква кренула путем „модернизације”.
Богословска комисија каже да је приручник светитеља убројан у светоотачку литературу, међутим за свакодневни рад катихизације био је потребан нов текст. Црква живи у времену, њу не треба претварати у музеј. „Катихизис је само инструмент мисије”. Треба га допунити деловима који говоре о етици данашњице, да би то био оријентир ововременим хришћанима у свакодневном животу.
ВЕРА У ШКОЛАМА
Неће бити одлагања почетка експерименталног предавања школског предмета „Основе религијске културе” и „Светске етике”, саопштено је у Москви. Руководство државне издавачке куће за уџбенике „Просвета” саопштило да ће штампање књига бити завршено 10. марта, а дистрибуција потом траје две седмице. Тако, настава, као што је планирано, почиње 1. априла за ученике четвртог разреда основне школе, у шест различитих варијанти.
Просветне власти не саопштавају да ли ће бити довољно предавача. За њих је предвиђен „курс” током марта. Да има тешкоћа, закључује се из изјава министра науке Андреја Фурсенка. Он је саопштио да ће религију предавати не само досадашњи наставници из друштвених наука, већ и из природних. Он сматра да наставник, на пример, физике може бити такође „веома успешан” у предавању основа вере. „Не водимо децу Богу, већ им показујемо који путеви постоје, а она имају право бирања”.
Аутор православног уџбеника, свима у Русији познат протођакон Андреј Курајев, професор на Духовној академији Москве, обилази свих 19 региона земље где ће се држати настава. Прво је отишао у Свердловску област, у четири града окупили су се, помало несигурни, будући предавачи. Стојећи, награђивали су га дугим аплаузима, захвални да им толико пажње и упутства пружа. Они изјављују да „практично почињу од нуле”, па су им савети аутора приручника и те како потребни, поготово у месту њиховог деловања. Школе немају средстава да предаваче шаљу у Москву на курсеве. Текстови ће се ускоро наћи и на интернету. Теме домаћих задатака одређиваће предавачи, замишљено је да те задатке деца ураде заједно са родитељима, и они би при том стекли или проширили своје знање. Као и у свему, има критика, међутим патријарх Кирил је веома задовољан уџбеником и резултатима труда аутора.
Руска патријаршија и Задужбина „Конрад Аденауер” организовале су 24. фебруара у Москви научни сусрет на тему „Предавање религије у државним школама – актуелна дискусија у Русији и Немачкој”, који је отворио митрополит волоколамски Иларион.
ПРИОРИТЕТИ ЦРКВЕ
Митрополит волоколамски Иларион је саопштио да су, у „савременим условима”, приоритети Руске Цркве мисионарска и просветиљеска делатност. Међу онима који себе означавају православним, има таквих који не познају своју веру и не одлазе на богослужења, то су само номинални верници. Међу мерама које треба предузети је градња мањих и не скупих храмова у новим насељима на ободима градова. Има приградских насеља где постоји један храм на десет и више хиљада грађана, и ту је отежан пастирски и просветитељски рад.
У централним деловима Москве има много цркава. Да верници са периферије не би долазили у центар града на богослужење, ове године би се градило око две стотине храмова по „типском пројекту”, радови би трајали максимално шест месеци.
Градске власти Москве ове године ће издвојити из буџета 5,2 милиона робаља за финансирање дечјих прослава Васкрса, Покрова и Божића. Биће припремани посебни програми, а делиће се и поклони: књиге, слаткиши, значке...
УКРАЈИНСКИ ИЗБОРИ
У другом кругу председничких избора у Украјини, који је одржан 7. фебруара, победио је Виктор Јанукович. Поводом његовог свечаног увођења у дужност у Кијев је 25. фебруара боравио московски патријарх Кирил, како би у Кијево-Печерској лаври служио молебан за успешан почетак рада председника и добробит Украјине.
Патријарх је одмах након победе, у честитки истакао да председник има „велику одговорност пред Богом, народом и историјом”. Треба уложити велике напоре да народ достојанствено и добро живи. „Господ нека укрепи ваше труде, да вам дарује добре помоћнике, да вас благослови здрављем и миром”.
Првојерарх је се посебном поруком обратио „народу Украјине поводом завршетка председничких избора”, са надом да се период нестабилности у земљи приводи крају. Они који су подржали победника, и они који нису, треба руку под руку да раде на напретку земље. Верници су обавезни да се моле за Украјину.
Патријарх подсећа да је древни Кијев био важан центар источног хришћанског света, треба сарађивати, како са онима близу, тако и далеко, посебно са народима са којима постоји заједничка историја и вера, мислећи при том на Русију, Белорусију и Молдавију.
БУКУРЕШТАНСКА ПАТРИЈАРШИЈА
Поводом 85. годишњице васпостављања румунске патријаршије (1925), саопштени су следећи статистички подаци: Румунска Православна Црква (РПЦ) има 53 архијереја, од тога, поред патријарха, 8 митрополита, 11 архиепископа, 19 епархијских епископа, 2 патријархова викара и још двојицу викара. Архијерејских намесништава је 182, парохија 11.674 са 2.660 филијала. Манастира има 475, скитова 175 и 10 подворја. У државним установама је 530 храмова (119 у касарнама, 42 у затворима, 217 у болницама, 76 у образовним установама, 75 у установама социјалне заштите).
Свештеника и ђакона има 14.580, и готово сви примају плате из државног буџета. Свештеника старих до 30 година је 2.710, до 40 их је 4440, 40-50 њих 3.050, 50-60 њих 2812, 61-70 њих 824, а преко 70 година има 112 свештенослужитеља. Прошле године је рукоположено 470 свештеника и ђакона, а пензионисано њих 115. Само богословију има око 2000 свештеника, а остали факултетско образовање. Доктора теологије је 270, 1.417 магистара, а 230 је завршило и неки други факултет осим богословског.
Црква запошљава 17.258 мирјана. Од тога: 5.700 појаца, 3.500 за одржавање чистоће, 1.500 звонара, 704 чувара. Монаха има 2.930 а монахиња 5.181. Прошле године обављено је 113.000 крштења, 69.500 венчања, 141.000 опела.
Катедрала „Спасења народа” у центру Букурешта треба да се изгради до краја 2013. године. Она ће коштати око 170 милиона евра. Црква истиче да толико кошта градња 8,5 километара аутопута. Биће дуга 120 метара, 70 широка, 120 висока, у њу је моћи да стоји 5.000 лица. Земљиште је дато од државе као репарација за, из урбанистичких разлога, срушене храмове у престоници, а држава ће делом учествовати у трошковима градње. Патријаршијска катедрала треба да репрезентује „веру и достојанство румунског народа”. Црква одбија критике да се ради о „фараонском” или „мегаломанском” пројекту: храм ће бити висок не као тридесетоспратница, како тврде њени противници, већ као зграда са 15 спратова.
ЈЕРМЕНИ ЈЕРУСАЛИМА
Јермени и други хришћани Свете Земље обележили су двадесетогодишњицу устоличења 96. јерменског јерусалимског патријарха, Торгома Другог. Свечаностима у катедрали светога Јакова брата Господњег је присуствовао свејерменски патријарх-католикос Герегин, чије је седиште у Еревану, предстацници осталих двеју јерменских патријаршија, киликијске и константинопољске, као и православни јерусалимски патријарах Теофил и латински патријарх.
Јермени су у Јерусалиму присутни од 4. века а патријаршија је успостављена 638. године. Данас има само 4.000 верника, пет парохија у Израелу (Јерусалим, Јафа, Хаифа, Витлејем и Рамалах) и у Аману (Јордан). Пре неколико деценија их је било 25.000.
Јермена у свету сада има шест милиона, од тога ни половина не живи у самој Јерменији, највише у Америци и Француској.
ЦРКВЕ АМЕРИКЕ
„Национални савет цркава” са седиштем у Њујорку објавио је годишњак цркава и верских заједница САД и Канаде за 2010. годину. Годишњак је издат по 76. пут, у њему су наведени податке о 227 деноминација које имају 163 милиона верника.
Најбројнија је Католичка црква, са 68 милиона чланова, друга је „Јужна баптистичка конвенција” са 16,22 милиона, следи „Уједињена методистичка црква” са 7,85 милиона. Међу 25 највећих цркава и заједница на 17. месту је „Грчка православана архиепископија Америке” (Цариградске патријаршије) са 1,5 милиона верника., чији су верници осим Грка, део Украјинаца, Карпато-Русина, Бугара, Румуна и Албанаца.
Укупан број хришћана у Америци је за годину дана порастао за пола процената. Највећи пад имају презвитеријанци, преко 3%.
КАНОНИЗАЦИЈЕ
Ватиканска Конгрегација за свете је одобрила, а папа Венедикт Шеснаести потписао декрете о неколико канонизација. У Варшави ће 6. јуна бити проглашен блаженим свештеник Јиржи Попјелушко као „мученик и символ отпора комунизму”. Поступак је трајао 13 година. Њега је пољска тајна полиција киднаповала и убила 19. октобра 1984. Тројица извршилаца злочина осуђено је 1985. на 14 до 25 година затвора, а налогодавци никада нису идентификовани. Његов гроб у Варшави до сада је посетило 18 милиона људи. У 75 градова постоје улице или тргови са његовим именом.
Канонизација 17. октобра одобрена је за по једног монаха из Канаде и Пољске, две монахиње из Италије и по једну из Шпаније и (први пут у историји) из Аусталије. Сви су живели између 15. и 19. века.
Очекиван декрет о проглашењу блаженим претходног папе, Јована Павла Другог, изостао је, јер недостају потребна „чуда исцељења”. Објављено је да је „иритацију” изазвао свештеник који званично води поступак (постулатуру) Славомир Одер својом недавном књигом „Зашто је свет”, којом прејудицира резултат утврђивања чињеница. Краковски кардинал је, међутим, изјавио да се чудо десило, једна Францускиња се излечила молећи се претходном папи од Паркинсонове болести. То се још проверава. |
