Предности и мане интернета

Тим поводом, гост у студију Радио Беседе Бачке епархије био је Александар Арсенин, стручњак за интернет-технологије, аутор више радова на тему злоупотреба интернета.

Колико су савремене информационе технологије значајне за савременог човека?

- Изгледа да нам данас и опстанак зависи од њих! Богу хвала, није тако, али информационе технологије су примењене у свим сферама живота. Сасвим је реална потреба да се протоколи и информације обликују у дигиталну форму. Постоји много предности – од систематског складиштења информација до неограниченог броја копија и непропадања у физичком смислу. У практичном смислу, доступност и нематеријална форма трошкове смањује скоро на нулу, а еколошки је 100% ефектна. У савременом друштву значај информационих технологија је немерљив, то је, ипак, Богом дана технологија – као и свака друга. Правилном употребом можемо боље организовати сопствени живот и добити више времена за друге корисне активности. Ово је, истовремено, и парадокс јер се лошом употребом постиже нешто сасвим супротно.

Када размислимо о поменутим предностима, друштво је у потпуном добитку. Информациона технологија пружа највећу могућност заштите природе и уштеде у свим ресурсима живота, енергетски је најекономичнија, али, са друге стране, пружа много могућности за злоупотребу.

Када се говори о савременим информационим технологијама, често можемо чути мишљење да су оне извор сваког зла. Ваше мишљење о томе?

- Зло није у стварима, зло може бити у начину на који се ствари употребљавају. Многе приче о информационим технологијама су уоквирене идејом о глобалним заверама, Великом брату итд. То су приче без икаквих основа. Као и у свему другом, могућност злоупотребе је велика; већина није добро информисана шта је тачно информациона технологија и каква јој је примена у свакодневном животу, а у прилици су да коментаришу. Ако и постоји конкретно зло, оно се материјализује у нашим мислима – људи својом вољом спроводе лошу идеју, а на крају криве технику. Рачунар и интернет су кривци за понашање појединаца? Наравно да нису.

Ако знате да на интернету постоји нешто лоше, урадите све да до тога не дође. Углавном човек сâм изазива невољу, онда му дете постане зависник о игрицама, гледа порнографију и слично, а родитељ је тај који је купио рачунар и оставио га код детета у соби. Наравно, то није правило, али проблем углавном креће одатле.

Рачунар је пре свега алат за рад – не треба да служи забави; интернет такође. Ако тако научимо и децу, проблема неће бити. Ако родитељ игра игрице, наравно да ће бити узор детету.

Спомињу се феномен Великог брата и сличне мистичне ствари, али то је само производ маште и много одгледаних филмова. Све је то могуће – постоје крађе идентитета, крађе картица итд, али је све то углавном грешка самих корисника. Информациона технологија пружа много начина безбедне употребе, а једноставна пажња и минимум информисаности су довољни да будемо потпуно безбрижни.

Када говоримо о интернету, да ли је он средство које човеку омогућава да добије на времену – с обзиром на брзину свакодневног живота?

- Апсолутно. И не само то – интернет омогућава тренутан пренос информација, и то свих форми – слике, текста, видеа, звука, ... Интернет штеди време и штеди новац. Међутим, интернет нас је још мало и „убрзао“, па су данас већа и очекивања од људи. Томе генерално доприноси савремени комуникациони систем укључујући мобилне телефоне и преносне рачунаре. Треба само задржати нормалан однос према „брзини живота“ – мање пажљиви постају овисни, али то нема директне везе са интернетом, већ са свешћу. Сличну револуцију су почетком прошлог века донели аутомобили. Ипак се треба поставити мало по страни и не подлећи трендовима друштва, које врши притисак. Човек се по природи уклапа у наметнуте стандарде, то је правило глобалне свести, а то често уме бити лоше по јединку и породицу. Сада долазимо до закључка да на једном месту добијамо, али својом кривицом ту предност моментално губимо. Нема сврхе штедети када смо ту уштеђевину већ изгубили – мали је корак да се то деси, често неприметан. Сва та прича о уштеди у времену има значаја уколико не подлегнемо грешкама савременог потрошачког друштва: набавци најновијег софтвера, рачунарске опреме, хипер подешавања система итд. Људи се несвесно изгубе у томе.

ХИПЕРМЕДИЈА – БУДУЋНОСТ ПОТРОШАЧКОГ ДРУШТВА

Живимо у потрошачком друштву. Колико интернет доприноси таквом стилу живљења?

- Интернет добрим делом јесте окренут потрошачима, али не у свом изворном облику. Употребљен је као медиј за добру промоцију, што се и са разлогом очекује, али се интернет превасходно користи као информативно средство. Данас му је основна намена брзо преношење информација, што не значи да у неком периоду неће завладати искључиво потрошачки тренд, али ово не може опстати у таквом баналном облику. Телевизија је успела завладати у том смислу, али је она други тип медија: интернет је по својим основним особинама различит и влада у другим областима друштва. Сматрам да интернет нема много везе са директним потрошачким стилом. У потпуности је везан за комуникацију, и ту је направио револуционарне промене. Те промене сада мењају људе, а утицај треба пратити на другим релацијама на којима су и добар и лош утицај много већи. Једног дана ће и сервиси куповине функционисати путем интернета, и тада ће се много више осетити његов утицај на свест потрошача, а томе ће значајно допринети целокупни дигитални медији, који су спој интернета, телевизије и телефона. ИПТВ је једна плодна грана, којој предвиђам управо такав утицај на промене у друштву. Направиће се веза између тв-рекламе и куповине преко интернета. QRCode стандард је већ направио интеракцију између интернета и штампаног медија. Спојени медији или хипермедија – то је будућност потрошачког друштва. Данас је интернет још увек само практичан јер је стварно једноставније букирати карте за концерт, или направити поруџбину жељеног артикла или пронаћи жељени производ, тј. не лутати и не губити време по радњама. И даље нема толики утицај на сáму одлуку потрошача. Телевизија за сада држи апсолутну предност – ако гледамо психолошки профил просечног потрошача. Годинама сам, због свог посла, пратио развој свести потрошача на интернету и поуздано могу рећи да се све своди више на потврду убеђења о квалитету производа који желимо купити, него на сам избор. Са те стране је још увек задржао добре особине јер заиста помаже, а не намеће бренд или производ.

Међу корисницима интернета често се помиње виртуелни свет. О чему се ради?

- Виртуелна реалност је значајан феномен модерног друштва. То је у буквалном смислу свест о постојању паралелног живота. Наравно, све је изграђено у машти и често је добар начин да се човек наизглед безбедно удаљи од околине, али виртуелна реалност постаје апсолутно штетно окружење, које изазива зависност и тешке духовне болести. Виртуелну реалност повезујемо са рачунарским играма, али она се не односи само на њих – виртуелна стварност је вештачки свет створен од електронских информација и материјализован у мислима човека. Ту спадају телевизија, интернет, игрице, СМС и други модели који образују неку верзију „матрикса“ 21. века. Запањујуће је велики број зависника о разним виртуелним срединама, и болест нема препрека у старосној доби. Рачунари су још педесетих година направили помак у креирању виртуелних средина кроз компјутерске игре, а то се касније претворило у прави тродимензионални свет са живим људима, који кроз своје аватаре живе паралелни живот. Аватари су дигиталне копије људи – обитавају у рачунарском окружењу и вођени су одлукама свог власника. Аутори су у почетку имали другачију визију, али данас много људи половину дана проводи живећи кроз свог аватара и постаје асоцијално, тј. недруштвено биће. Утицај на психофизику човека и његов дух је много шири од овога што могу рећи у емисији. На мом сајту о томе има десетак писаних страна – ако мало измаштате, сами можете закључити како може заврштити живот у виртуелном свету. Деца су нарочито незаштићена од ове појаве, а родитељи их – из незнања – често и сами на то подстичу. Тако страдају духовно, а то се одражава и на друштво у целини.

У књизи Игре, играчке, бајке Рускиње Вере Абраменкове одлично је обрађена виртуелна реалност са православног становишта. Цитираћу једну реченицу са 396. стране: „Тако виртуелна реалност непрометно задаје и ствара карактер понашања човека и постаје диктатор његових поступака.“ Било је веома тешко одабрати само једну реченицу, књига је вредна и свака реч је вредна памћења. Та једна реченица верно осликава утицај виртуелне реалности. Човек се мења и у потпуности се предаје – мењају му се менталне и физичке особине и, просто, губи своје биће.

Препоручићу још неколико православних књига које обрађују ову тематику, нпр. Дете у доба медијске слике света, где су објашњене појаве зависности, утицај на све сфере живота, условљено понашање итд; Образ светачки је издао књигу Између љубави и себичности, која обједињује ауторе и тему васпитања, књига је превод руских аутора и прати основну тему – како васпитати дете у савременом свету.

На мом сајту www.internetservis.co.rs посетиоци ће ускоро имати прилику да читају цитате из поменутих књига.

КОГА ПУШТАТЕ У КУЋУ?

Рачунари су незаобилазни чланови већине породица. Колико они доприносе хармонији једне породице?

- Ништа не утиче на хармонију породице уколико није погрешно употребљено. Рачунар са тим нема дирекнте везе. Данас је рачунар део свакодневнице – у неким случајевима је и незаменљив, а проблем у породици се јавља због неадекватне употребе. Докле год је рачунар алат и у служби конкретног циља, мања је шанса да настане проблеме.

Проблеми у породици се јављају када родитељи деци препуштају одлуку о начину и трајању употребе рачунара. Или када сами родитељи рачунар употребљавају како не треба и тако га презентују деци. Тако је, уосталом, и са свим другим стварима – са телевизијом, на пример.

Неки родитељи злоупотребљавају рачунар тако што га деци понуде како би у кући створили привидни мир, како би забавили дете, одвратили га од излазака, ... Дете, наравно, нема границе, и то је сам почетак проблема.

На мом сајту можете видети један кратак занимљив видео под називом Кога пуштате у кућу. Погледајте га, све ће бити јасно.

Посебни проблеми су прекомеран рад на рачунару, игрице и утицај игрица на дете, интернет и ризици који стижу са интернетом и психо-физичке промене код детета. Тада рачунар постаје тема за свађу, и све је још добро уколико нема других утицаја – попут порнографије, педофилије и осталих злоупотреба...

Хармонија у породици није поремећена уколико чланови породице користе електронску пошту, уклико интернет користе сврсисходно, а рачунар користе колико је потребно, али не више од тога. Није проблем ако родитељ цео дан проведе за рачунаром уколико пише књигу, пројектује зграду, прави музику, ... То је алат за посао. Међутим, постоје апсолутни зависници и међу децом и међу одраслима – ту је хармонија нарушена. Има родитеља, претежно су то тате, који у кући свакодневно или током викенда сатима играју PlayStation. Не знам шта бих рекао о таквим примерима, та инфантилност је неразумна – запостављају породицу због бизарне забаве и, на крају, и свој живот троше на то. Поновићу – игре нису забрањене, већ неограничено време за забаву, а то се свакако преноси на децу.

Да ли постоје подаци која нам говоре колико времена данашњи човек проводи поред рачунара?

- Просечно – уколико посао то захтева – по шест или десет сати, што је доста времена, али то не треба представити као проблем. Јесте у психо-физичком смислу, али инжињери су раније исто време проводили за цртаћом таблом, која човеку доноси физичке аномалије, баш као и писаћа машина. То је више проблем посла. Данас посао углавном завршавамо на рачунарима и неопходно је за њима проводити по неколико сати – због природе посла. Раздвојио бих време проведено са неким смислом и време за забаву. То друго време је велики проблем.

Имам резултате ранијих анкета који говоре о томе да деца дневно проводе од два сата до десет сати на рачунару!!!!???? Деца од осам, девет година! Просек за децу је око два сата дневно, и то је још и умерено. Већина одраслих уз рачунар проведе око сат до два свог слободног времена. То сматрам прекомерним и бескорисним.

Замислите дете које је у развоју, дете од осам година, које ментално и физички сазрева, а по неколико сати проведе седећи искривљен на рачунару проводећи време са отупљујућим играма или интернетом. Врти се по Фејсбуку, истражује интернет и траћи време. Сада то умножите са неколико најкориснијих година у развоју, на крају од детета добијете инвалида у сваком погледу. Страшне су последице, на жалост, али родитељи то и даље не схватају. Последице су страшније него што могу објаснити.

Неко може неко да је његово дете таленат за програмирање, таленат за музику или било шта, да рачунар користи у те сврхе, да је преко интернета у контакту са вршњацима који се имају иста интересовања, ... То нема никакве везе – рад на рачунару код детета треба свести на сат времена дневно, и то ако је баш потребно. Ја сам за сат времена сваки други или трећи дан, или око пола сата дневно максимално! Више од тога детету није потребно, све преко тога је већ ризик ако ни за шта друго, онда за физички развој.

Постоје лепи начини на које се деци све то може представити и како се могу сами обуздати. Веома, веома је битно да се са тим представљањем почне на узрасту од три или четири године. Све почиње безазлено – гледамо слике са мора, смешне цртане филмове са интернета, ... а на крају дете схвати да је рачунар извор непрекидне забаве. Породице које немају рачунар такође имају проблем – мањи, али се морају бавити тим проблемом.

РЕШЕЊЕ У УМЕРЕНОСТИ И УСМЕРЕНОСТИ

Неретко и деца своје слободно време проводе испред рачунара. Колико то може да им користи?

- Може ако је сврсисходно и временски контролисано. Није компликовано децу приволети на „користан“ рад на рачунару, али треба почети – колико је то могуће – на време. Ако се дете са три или четири године пусти да својом вољом употребљава рачунар, проблеми ће се приметити тек са седам, осам година. Онда је углавном већ настао велики проблем.

Слободно време уз рачунар се може провести на разне начине – забавне и едукативне.

Деца не треба да проводе слободно време уз рачунар пре пете, шесте године. То је веома битно. То време треба да буде што је могуће више корисно са минимумом слободне забаве и ОБАВЕЗНО БЕЗ игрица или са едукативним играма, али их треба називати другачије. Од првог дана дете мора да зна да рачунар није за игру. Можемо са дететом погледати слике, показати му нешто што га интересује, али то не треба да траје дуже од петнаест минута до пола сата. Музика може, цртаћи никако. Цртане филмове пуштајте преко ДВД-а. Можете мало и тестирати дете, али обазриво – видећете колико се везује за рачунар или не. Према томе можете дозвољавати активности. Чим приметите да дете сáмо тражи компјутер, обуставите све и не укључујт му рачунар неко дуже време – док не заборави (две – три седмице или дуже).

Корисно проведено време за рачунаром? Интернет је извор разних занимљивих садржаја. Демонстрирајте детету Википедију, покажите му како може научити нешто из области које га интересују. За дечаке имамо Насин сајт, сајт о Тесли, постоје одлични сајтови о хемији, физици, математици, за мале уметнике постоје сајтови из књижевности, пројекат Растко, на пример, фото и ликовне уметности, ... Није проблем заинтересовати дете и упутити га у прави смисао рачунара и интернета, али треба бар мало труда.

Основа свега су умереност и усмереност. Једно од најлошијих и најпогубнијих понашања је бесциљно прегледање интернета, „кликање“ по рачунару или играње игрица.

ИНТЕРНЕТ ПОРНОГРАФИЈА

Интернет је, на жалост, прилично злоупотребљен, а оно што можемо да приметимо јесте да је порнографија једно од највећих зала које трује савременог човека, нарочито младе. Какво је Ваше мишљење?

- Порнографија је данас свуда око нас, и то представља проблем не само у културолошком смислу мада већина суграђана сматра да у томе и нема ништа лоше. Директно утиче на развој ставова према супротним половима. И то није случај који се односи само на децу. Психолози ће то много боље објаснити – у свима нама постоји ментални систем који се прилагођава спољним утицајима, а довољно пута поновљена информација утиче на промену става. Такав вид сугестије и поремећај граница људског понашања примећујемо свакодневно. Порнографија је најједноставнији начин да се нешто сугерише јер на већину људи делује моментално, то је као аутопут до нашег психолошког центра. Маркетинг је данас умногоме заснован на порнографији, само што је културолошки она прихваћена у познатом облику, и не сматра се порнографијом.

Вратимо се на тему деце и интернета. Писао сам како порнографија утиче на здрав развој детета и на његово расуђивање. Када причамо о утицају порнографије на човека и друштво, није у питању само криза морала. Централни проблем је изопачење свести о супротном полу, прихватање стандарда који су далеко од људских, и, умногоме, порнографија директно квари срж нормалних односа између полова. Утицај на младе људе је огроман, и данас имамо децу која су са потпуно изопачених очекивања. Како одрастају, губе нормалан однос са супротним полом и претварају их у машине за лично задовољавање, а не у особе са којима граде емоционалну везу. То чини порнографија.

О утицајима порнографије бисмо могли причати сатима, али ћу у закључку овог питања рећи да порнографија на децу најмлађег узраста има толики утицај да од детета може направити емотивну и духовну наказу. Проблем је далеко шири него што изгледа. Прво што деца која конзумирају порнографију изгубе јесте поштовање према супротном полу. Затим се то шири на комуникацију и односе у породици. Када одрасту, свој однос у друштву креирају са емоцијом којој су још давно ампутирани нормални, предодређени, Богом дани стандарди. Преовладавају проста и бизарна правила понашања, и она се током одрастања умножавају. Штета за дете је огромна. Има много родитеља који деци допуштају деци гледање порнографије у разним облицима – не мислим само на телевизију јер има много драстичнијих примера.

Не могу да не споменем резултат једне моје анкете од пре две године, можете је детаљније наћи на интернету. У питању су родитељи деце од седам и осам година. Преко 30% очева са синовима преко мобилног телефона размењује порнографски материјал и најискреније мисли да је то у реду. Кажу: „Па, ионако ће се ускоро упознати са тим...” Или: „Боље да га упутим да не постане хомосексуалац...” То су говорили анкетирани родитељи. Родитељ, значи, сматра да син од седам година треба да буде упућен у сексуални живот преко грубе порнографије. Какав став отац уграђује сину према девојчицама, његовим другарицама из школе?

Постоји још гора ситуација код деце, а то је дечија порнографија. Не причам о педофилима који су то снимили, причам о деци која гледају децу! Појава је настала искључиво захваљујући интернету.

ЦРКВА И САВРЕМЕНЕ ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Да ли Црква може да посведочи да интернет и те како може да се употреби у славу Божију, на добро човека и целокупног друштва?

- Како да не. Могао бих навести толико добрих сајтова који служе на добро Цркви, а превасходно човеку. Како је то неко лепо објаснио: раније је Исус имао Апостоле, који су – ходајући по свету – разносили глас Цркве, затим радио и телевизију, па, тако, данас и интернет. Богу хвала, постоји много самоиницијатива од браће и сестара у манастирима широм света, који преко интернета помажу људима.

Један леп пример је архимандрит Гаврило, игуман манастира Лепавина у Загребачко-љубљанској епархији. Преко сајта је у контакту са многим људима, свако га може контактирати и добити одговор путем блог-странице, користи Скајп, на Фејсбуку је и има своју групу. Погледајте само колико корисних ствари можемо пронаћи на сајтовима попут www.svetosavlje.net,

www.svetigora.com...

Уколико желите пратити православну информациону проблематику, обавезно посетите сајт ђакона Оливера Суботића под називом Човек и технологија

(www.covekitehnologija.com).

Браћа Руси нарочито предњаче у томе. Руски сајтови су свеобухватни, препуни писаног и звучног материјала – све на корист човековом спасењу. Мени, као црквеном лаику, значајан извор православља јесте управо интернет. Мисија преношења славе Божије је умногоме олакшана интернетом. Српска Црква има велики и још неискоришћен потенцијал. Као неко ко се бави интернетом, са професионалног становишта могу да прокоментаришем колики се недостатак осећа у неким областима, као, на пример, у црквеном издаваштву. Интернет је као створен за издавачке куће. Са друге стране, верницима је потребан обједињени интернет сервис Српске Православне Цркве. То је само један пример који би свима сигурно донео благодети.

Морам да споменем и комуникацију са верницима ван матице Србије. Зар интернет није савршено средство за окупљање – са лакоћом и неприметно превазилази географске границе и држи нас у једном сабору, у заједништву.

Господине Арсенин, живите ритмом Цркве, одлазите на Литургију, причешћујете се. Да ли Вам то, с обзиром на природу посла којим се бавите, представља терет или олакшање?

- Олакшање, свакако. Споменуо сам у неке од путева којима се може кренути и – скренути са пута. Вера помаже у препознавању добрих и лоших ствари. Професионално се бавим интернетом од 1994, то је око 16 година рада са пољу маркетинга и ИТ-развоја. Верујте ми, постоје тачна правила која манипулишу посетиоцима и наводе их на нама жељене реакције, то је игра психологије и визуелног доживљаја, тј. креирања благе виртуелне реалности и стварања програмираних жеља. Секте на овај начин користе интернет. Ако нисте верујући, не можете ни бити свесни шта радите и како се понашате према себи или према другима. Ту је и моменат када треба одредити шта је сувишно и шта више није на корист. Много је раскрсница на којима можете погрешно скренути.

Одломак из емисије КВО ВАДИС, СРБИЈО Радио-Беседе Епархије бачке, која је емитована 12. децембра 2009, аутор емисије Лазар Мајсторовић