У славу оца српске државе и духовности

У историји је записано да када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. После две године у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви, а ту су саградили шест параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, светом Георгију, светом Теодору, Претечи и светом Николају. Заједно купе рушевине Хиландара и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само осам месеци па сконча. Кад је био на издисају, Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: „Всјакоје диханије да хвалит Господа!“ И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200. године.

ЛОЗА СВЕТОГ СИМЕОНА

На јужној страни Саборне хиландарске цркве, сваком поклонику пада у очи високо узрасла и снажно разграната винова лоза, полегла по својој пергули. Њено стабло долази из зида на метар и по одстојања од земље, из гроба светог Симеона (Стефана Немање) који се налази поред истог зида, са унутрашње стране храма. Хиландарско предање о тој лози каже следеће:

Кад је од смрти светог Симеона (13. фебруара 1200.) протекло седам година и кад је свети Сава дошао из Карејске испоснице у манастир да би припремио пренос моштију светог Симеона у Србију ради мирења завађене му браће, онда су хиландарски монаси неутешно плакали. Тада се свети Симеон јави у сну игуману Методију и каже му како је потребно да његове мошти буду пренете на родну груду, али да ће за утеху хиландарском братству из празног гроба његовог изнићи лоза и докле год она буде рађала, дотле ће и благослов његов на Хиландару да почива. Та лоза се одржала и до наших дана. Она сваке године без изузетка богато рађа, иако јој се осим обрезивања, никаква друга нега не указује, нити се какве мере против филоксере или других болести и штеточина предузимају, што представља велико чудо Божије, и тиме велику моралну утеху и духовно ободрење за наше Хиландарско братство, а и за све верујуће Србе.

Али, та лоза није само по томе изузетна. Она има и једно друго својство: од њеног плода разрешује се неплодност супружника који са вером и молитвом прихвате ово чудотворно средство. Најстарије сачувано предање о овоме потиче из године 1585., када је један Турчин довео свог сина првенца да би га оставио у Хиландару на службу Богу јер га је добио, као и другу своју децу, по употреби грожђа светог Симеона. Од онда до данас, наш свети манастир непрестано дели поклоницима или доставља поштом онима који му се писмено обрате ово чудотворно грожђе. Некад су из Русије долазили поклоници масовно на Свету Гору и ово грожђе много тражили. Данас је потражња за њим са свих страна из Грчке, јер су нарочито у последње време резултати од његове употребе задивљујући.     извор: www.svetagora. info

ПАТРИЈАРХ ПОДСЕТИО НА ДУХОВНОГ ОЦА

Поводом славе капеле Светог Симеона Мироточивог у Српској Патријаршији у Београду, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је Литургију Пређеосвећених Дарова уз саслужење Његовог Преосвештенства викарног Епископа хвостанског Г. Атанасија и многобројних свештеника и ђакона Архиепископије београдско-карловачке. Узневши благодарност Светој Тројици, а Светом Сави и Светом Симеону Мироточивом молбе да буду молитвеници пред Господом, благочестиви народ приступио је Светом Причешћу. На крају Свете Литургије, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј у молитвеној саборности свештенства и бројног верног народа престоног града преломио је славске колаче које су у славу и част Светог Симеона Мироточивог принели служашчи придворног храма предвођени протођаконом Стеваном Рапајићем и представници Удружења Краљевске омладине Србије.


Честитавши верницима празник Светог Симеона Мироточивог, Патријарх Иринеј истакао је у беседи да је Стефан Немања – монах Симеон, отац српске државе и духовности.

– Све је задивљујуће, све је велико, све је јеванђељско и све је православно у животу и делу овога великог српског оца, духовног оца нашег народа, оца наше државе и утемељитеља њенога. Оца наше смирености, јер нико није показао такву смиреност у своме животу као што је показао Свети Немања Мироточиви. Онда када је био велики жупан српски, сав Христом озарен, прво што је учинио у своме отачаству било је да подиже цркве и манастире, оне велике светиње којима се ми данас поносимо и са којима излазимо пред свет. А онда када је био на врхунцу своје моћи, када је ујединио српска племена, када је поставио темеље својој хришћанској држави, када је очистио од јереси и свега онога што је бацало сенку на српски народ, Свети Немања чини једно велико дело којим не изненађује само свој род, већ и читаву Византију. Оставља престо и креће светим јеванђељским путем највећих подвижника и аскета Христове православне цркве, подсетио је Патријарх Иринеј.

Његова Светост је указао да се и данас морамо угледати на онога кога нам је Господ послао као светли и свети пример.

– Он је наш духовни отац био и остаје, па онда да будемо и ми достојна чеда његова, која прате и следе његов пут. Ако и нисмо сви способни да се огрнемо ризом монашком, сви можемо да живимо хришћанским православним животом, каквим је он живео и пре него што је постао монах Симеон. Дао нам је Господ велики пример и дивне путеве, да их следимо. Дао нам је учитеље који нас не уче стварима овога света које данас јесу, а сутра нису, него нас уче ономе што је вечно и непролазно. То видимо у његовом телу нетрулежном, молитвама и чудотворствима његовим, којим нас Господ благосиља из царства свога. Угледајмо се и на његовог сина – великог Саву, и никада не заборавимо да све оно што је Сава величанствено и трајно урадио нашем народу, великим делом је под утицајем савета, поука и упутстава које је Свети Немања дао Сави, закључио је Његова Светост.

СВЕТОСИМЕОНОВСКА  СВЕТКОВИНА У ПОДГОРИЦИ

Светом архијерејском Литургијом коју је у Саборном храму Христовог Васкрсења служио Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије са осам Епископа Српске Православне Цркве, празничном литијом и духовном академијом на остацима Немањиног града, у Подгорици je торжествено прослављен празник Светог Симеона Мироточивог. Митрополиту Амфилохију саслуживали су Господа Епископи: зворничко-тузлански Василије, шумадијски Јован, славонски Сава, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григо-

рије, полошко-кумановски Јоаким, липљан-

ски Теодосије и диоклијски Јован, као и бројно свештенство и свештеномонаштво.

У литургијској беседи коју је изговорио по благослову Митрополита Амфилохија, Владика Григорије је, након повратка са Косова и Метохије, светосимеоновском сабору пренeо из Грачанице благослове Епископа Атанасија и Артемија. „Овај град има лијепо име, али је он град Светог Симеона Мироточивог. И данас ћемо ићи на остатке онога града који је још из времена кад је он овдје рођен. За нас је данас најважније да се подсјетимо шта нам је то дао Свети Симеон и шта нам је дао његов Свети син, а наш Свети отац Сава. Они су нам дали град који на гори стоји, вишњи Јерусалим. Дали су нам Цркву Христову. Зато је, браћо и сестре, славити наше духовне родитеље увијек слава и част. А посебна слава и част је славити Светог Симеона Мироточивог у његовом граду, његовој Подгорици“, рекао је Владика Григорије.

Након литургије подгоричким улицама је до Немањиног града, предвођена архије-

рејима, прошла светосимеоновска Литија. Потом је одржана празнична академија на којој је светосимеоновску беседу изговорио песник Рајко Петров Ного.

СВЕТОСИМЕОНОВСКА АКАДЕМИЈА

Његова Светост Патријарх Иринеј, у пратњи Епископа хвостанског Атанасија и протојереја-ставрофора Стојадина Павловића, в. д. директора Патријаршијске управне канцеларије, присуствовао је традиционалној Светосимеоновској академији у Коларчевој народној задужбини. Академију, у организацији Доброчинства - поклоничке агенције СПЦ, беседом је отворио проф. др Бранислав Тодић.

- Свети Симеон називан је наставником још за живота, а нарочито после смрти, када је посебо истицан као учитељ, који је просветио и посветио свој народ, показавши му прави пут и истиниту веру. Свети Симеон је постао началник спасења целог српског народа, створивши од њега савршени, Божји народ, рекао је професор Тодић.

Уследила је музичко-поетска поема Светлост и сенке над Метохијом у извођењу КУД Абрашевић, под диригентском палицом Милована Панчића, са солистом Ненадом Ненићем и уз клавирску пратњу Јелице Глигоријевић, као и наступ драмског уметника Хаџи Ненада Маричића.

С. Л.