У далматинском градићу Книн, у коме су, као и у свим околним селима, Срби били већинско становништво, није било православног храма који би задовољавао потребе већинског становништва. Зато је владика далматински Стефан Боца настојао да се зида нови храм. Његово настојање је, међутим, годинама било неуспешно. Прекретница је била после рушења храма светих апостола Ћирила и Методија на Вису, острву у Јадранском мору.
Планирано је да храм у Книну освештају високи црквени достојанственици 19. септембра 1971. године, на дан Покрова Пресвете Богородице. Да би свечаност увеличали, домаћини су позвали патријарха Германа да дође.
Било је то време Масовног покрета у Хрватској, у коме је Србима у тој републици, на посебан начин, наговештавано шта га чека у блиској будућности – да се заврши оно што је започето у Независној Држави Хрватској! У тим несигурним временима патријарх је, на основу дугогодишње и уобичајене праксе, желео да чује шта о његовом путу у Книн мисле руководиоци Савезне и србијанске Комисије за верска питања (ондашњег Министарства вера или, како су је неки звали Верска Удба).
|
Патријарх је дочекао 9. септембра 1971. Витомира Петковића, председника србијанске Комисије за верска питања. После неколико уобичајених реченица, патријарх је рекао да му је владика далматински Стефан упутио писани позив да дође у Книн на освећење храма. Знајући да су у Далмацији прилике веома комплексне, желео је да чује савет.
„Патријарху сам рекао да о евентуалној његовој посети Книну први пут чујем и да је тешко одмах одговорити. Међутим, оно од чега треба поћи у данашњој ситуацији јесте, да ли ће та посета доприносити јачању братства и јединства конкретно између српског и хрватског народа, као и развијању верске толеранције у том делу наше земље. Односно, неће ли националистички елементи из редова једне и друге националности злоупотребити прославу за распиривање националистичких страсти и тиме отежати озбиљне напоре које данас улажу све позитивне снаге у јачању узајамног поверења, солидарности и јединства наших народа и народности“.
Патријарх је одговорио Петковићу да је о свему томе размишљао, па и о могућој злоупотреби. Зато је сматрао да би било добро да се извини и не оде на прославу иако је унапред знао да ће му многи Срби то замерити.
„Међутим, с друге стране, наставља патријарх, размишљао сам и о томе ако Златко Фрид (секретар хрватске Комисије за верска питања – В. Ђ. М.)) изјављује преко дневне штампе и посебно преко Glasa koncila да би папа Павле VI био радо виђен гост у Југославији, онда не видим разлога зашто и патријарх Герман не би био радо виђен гост, па макар ми име писали малим словима.
„Патријарху сам рекао да је изјава друга Фрида у вези доласка папе Павла VI у Југославију дата ради тога што се у појединим листовима светске штампе почело да шпекулише са тобожњим захлађењем у односима између Ватикана и Југославије“. На крају службене белешке, Петковић је закључио да патријарх неће путовати у Книн већ ће послати свог изасланика, који ће на свечаности прочитати његово писмо.[1]
Тешко је закључити ко је све телефоном позивао Патријаршију, шта је сугерисано патријарху да учини. Било, па прошло! Зна се да су у Книн отпутовали епископи славонски Емилијан Мариновић и рашко-призренски Павле Стојчевић. Према писању Православља од 30. децембра 1971, свечаност у Книну је протекла мирно. Освећење новог храма обавила су тројица архијереја, 12 свештенике и тројица јерођакона. Ту је био и протосинђел Николај Мрђа, наставник Богословије у манастиру Крка са свим богословима.
Био је то догађај какав Книн до тада није запамтио.
-------------------------
ФУСНОТЕ:
[1] „Белешка о разговору председника Комисије РИВ-а за верска питања Витомира Петковића са патријархом Германом, 9. IX. 1971 г.“ – Архив Србије, фонд „Комисија за верска питања“, фасцикла 75.
|
