Међу првим школама слободне Србије, прво место заузима Богословија Светог Саве у Београду, која је основана трудом славног Вожда Карађорђа и првог министра просвете Доситеја Обрадовића, давне 1808. године.
Ова Богословија је постојала до пропасти Првог српског устанка 1813. године, а њен први управитељ био је игуман манастира Фенека Викентије (Ракић). У време кнеза Милоша Обреновића поново се рађа мисао о обнови Богословије, па је, трудом и благословом митрополита Петра (Јовановића), Богословија поново оживела 1836. године у Кнежевом конаку у Крагујевцу. Школовање је у почетку трајало од једне до три године, да би у време владавине кнеза Александра Карађорђевића, 1844. године, била донета одлука да школовање траје четири године.
Велику пажњу Богословији посветио је митрополит београдски Михаило (Јовановић), који је радио на унапређењу и образовању свештенства, па је у том циљу написао „Догматични богословија“, „Црквено богословље“, „Херменевтику“(тумачење Светог Писма). Велики труд уложио је митрополит Михаило у превод уџбеника за Богословију са руског језика : „Догматика“, „Морално богословље“, „Омилитика“...
На предлог митрополита Михаила, 1873. године отворено је друго одељење Богословије, под називом „Страначка богословија“, у којој су се школовали младићи махом из српских крајева под турском влашћу. Задатак је овој школи био да спрема учитеље и свештенике као националне раднике, који су учествовали у ратовима за ослобођење 1876–1878, и много допринели ослобођењу једнога дела Српства, или су остали са неослобођеном браћом, да их просвећују, дижу дух и јачају наду на коначно ослобођење. У кратком периоду професори ове Богословије били су Теодосије Мраовић и Никодим Милаш.
За време друге управе митрополита Михаила, 1896. године, Богословија добија данашње име – Богословија Светог Саве.
У време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1920. године, извршена је реформа свих богословија, тако да је Богословија Светог Саве измештена у Сремске Карловце, а школовање је продужено на пет година. Године 1928. школовање у Богословији продужује се на шест година, и тако остаје до Другог светског рата. Обнова Богословије Светог Саве наставља се 1949. године у манастиру Раковици, а од 1950. године школовање у Богословији траје пет година. Од 1957. године Богословија Светог Саве премешта се у данашњу зграду, архитектонско умеће чувеног српског архитекте Александра Дерока.
У својој двовековној историји постојања, Богословија Светог Саве имала је много угледних предавача и ученика. Професоре Богословије Светог Саве памти читава Српска Православна Црква и народ српски, јер су имена њихова златним словима исписана у Историји Српске Цркве: Никодим Милаш, Стеван Мокрањац, Корнелије Станковић, Јосиф Маринковић, Војислав Илић, ава Јустин Поповић, епископ далматински др Иринеј (Ђорђевић), епископ шумадијски академик др Сава (Вуковић), академик Димитрије Богдановић, академик др Димитрије Стефановић, епископ жички Стефан (Боца), митрополит дабробосански Николај (Мрђа), професор Владан Поповић, професор Властимир Ђорић...
На Богословији су редовно предавали и професори Београдског универзитета, а многи од угледних предавача оставили су траг не само у српском богословљу, већ и у европској науци и уметности. Ректори ове значајне установе били су и прота Стева Веселиновић, епископ горњокарловачки Симеон (Злоковић), епископ шабачко-ваљевски Јован (Велимировић), протојереји-ставрофори Душан Кашић и Душан Дачић. Даровити ученици Богословије Светог Саве извршили су значајан, а поједини и пресудан утицај на српско богословље и историју СПЦ: патријарх Герман (Ђорић), Свети Владика Николај (Велимировић), патријарх Иринеј (Гавриловић), митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић), епископ Атанасије (Јевтић), Епископ рашко-призренски Артемије (Радосављевић), митрополит загребачко-љубљански Јован (Павловић), епископ шумадијски Јован (Младеновић), епископ ваљевски Милутин (Кнежевић), епископ тимочки Милутин (Стојадиновић), епископ браничевски Игњатије (Мидић), епископ диоклијски Јован (Пурић), епископ западноамерички Максим (Васиљевић), епископ захумско-херцеговачки Григорије (Дурић)... Помоћ ученика својој школи
Позивају се бивши ученици Богословије Свети Сава у Београду да покажу хришћанску љубав и материјално помогну својој школи у којој су положили први испит зрелости.
Рачун Богословије Свети Сава:
205-72808-11 |
